Уколико желите да вам воћке сваке године добро рађају, морате испунити неколико предуслова. Најпре, морате им обезбедити што боље земљиште, чији ћете квалитет константно одржавати ђубрењем, ваља их редовно заливати, правовремено штитити и орезивати, како зими, тако и лети. Овако почиње причу Сава Госпођиначки (71) из Бечеја, чији воћњак у дворишту сваке године толико роди, да гране прете да ће да се поломе од тежине плодова.
Пише: Зорана Љубојев
Он се узгојем воћа и поврћа бави још од малих ногу, а ту традицију преузео је од својих родитеља. На свом имању узгаја неколико врста шљива, кајсија, нектарине, смокве, вишње, трешње, дуње, јабуке, грожђе, али и јагодасто и бобичасто воће, попут купина, малина, рибизли и неких укрштених сорти.
Комбинација ритске земље и стајњака
Пре него што сам подигао овај воћњак, заједно са синовима Дејаном и Душаном, насуо сам између 50 и 60 камиона квалитетне ритске земље, чију структуру сам касније морао да поправљам. Ђубрио сам говеђим ђубривом, у року од две године сам у воћњак убацио 12 до 13 приколица овог стајњака. То ђубриво је претходно стајало, глисте су га прерадиле и након пола и више године сам га насуо. Убацивао сам и песка, а на све то сам додао горњи слој још квалитетније земље. Све је доведено до максимума и веома је богато органским материјама – објашњава Сава, који је иначе у делу Бечеја, званом Пицодер, познатији као Цале.
Наш домаћин сваке године на јесен или у пролеће око сваке воћке стави мало стајњака, као и вештака јер, како каже, ваља нахранити стабла, ако желите да вам добро роди сваке године.
Такође истиче да, иако је зимска резидба воћки веома важна, летња је још важнија и значајнија…
У току лета, у зависности од спољашњих температура, стабла залива сваки трећи-четврти дан у просеку. Такође, Сава око сваке воћке редовно окопава земљу, како би добила неопходан ваздух, а то је нарочито важно приликом узгоја поврћа, каже он. То се не примењује у случају да се на површини налазе малч или слама, који, између осталог, природно задржавају влагу земљишта.
Сава Госпођиначки каже да је његово искуство показало да се воћке морају прскати и заштитити на одговарајући начин, у супротном, неће бити плодова.
По мом мишљењу, моја производња је полуорганска. У Војводини тешко да постоји права органска производња. Знам да се користила сода бикарбона, правили су се препарати од коприве и ја сам то пробао, међутим, када биљку озбиљно нападну неке штеточине, мора се заштитити неким провереним препаратима. Највише прскам превентивно, у почетку до пред једно месец дана пре него што почнемо да беремо. До тада се биљка исчисти и људи не треба да се плаше. Важно је поштовати каренцу – каже Сава.
Због беле ваши одустао је од гајења келерабе, а због купусњаче од карфиола јер, када ови инсекти нападну биљке, веома тешко их је савладати, искрен је наш домаћин. Он се присећа да се у његовој младости поврће и воће није прскало у тој мери. Ипак три-четири деценије употребе хемије довеле су до природне неравнотеже, јер се смањио број корисних инсеката.
Штеточине су се намножиле и због тога што се околне баште и дворишта не одржавају и у њима се не саде воће и поврће, тврди Цале и додаје да је, упркос томе што своје биљке штити, због чињенице да није изолован од других, принуђен да додатно води рачуна о нези својих засада.
Некад су људи много више бринули о баштама, држали их чистима, а данас много има запуштених дворишта. Неки неће да раде, неки немају времена, а истина је да то треба волети и учити од малих ногу. Ја сам као дете растао уз баштованске послове. Заједно с родитељима гајио сам парадајз, по 2.000 и 3.000 струкова, затим зелен, шаргарепу, кромпир, корнишоне. Све смо продавали на пијаци – присећа се Сава и додаје да је знања о правилној нези воћака стицао годинама, што из стручне литературе, што од школованих људи којима је то струка, али и путем пољопривредних емисија.
Малч чува влагу и ђубри земљу
Сава је доскора, док није имао операцију срца, у дворишту гајио 500 струкова парадајза. Међутим, силом прилика смањио је ту производњу, код које је користио поступак малчовања, односно, стављања сламе. Стављао ју је када би парадајз достигао такозваних пет-шест “спратова”, а претходно је земљу окопавао и остављао је да буде растресита, па је преко ње стављао сламу.
Осим што чува влагу, слама уједно и ђубри ту земљу. То је посебно драгоцено када су ове врућине и када влага брзо испари. Овај принцип могуће је применити и код узгоја паприке – саветује наш домаћин.
Сава каже на да јесен сади лук сребрењак, који повади у пролеће, а на његово место посеје кукуруз шећерац, плави патлиџан и паприку. Важно је оптимално искористити расположиви простор и правилно распоредити биљке.
Рен сам, рецимо, посадио скроз у хладовину, он воли влагу и не воли да буде на сунцу. Такође, бундевице тамбурице, које се користе за колаче, посејао сам на површини где ништа не успева осим те културе. Годишње ми роди 100 и више килограма. Важно је упознати биљке, шта воле, а шта не, и спрам тога им пронаћи одговарајуће место у башти – каже Сава Госпођиначки.
У његовој башти успешно расту парадајз, краставци, тиквице, као и друго поврће. Наш саговорник ужива у пословима око неге и бриге свих биљака у башти и чињеници да породици обезбеђује мноштво квалитетних плодова. А оно што претекне од воћки, било да падне на земљу или је једноставно вишак, иде у ракију.
Дуњи из Пећи не теба заштита
Комбиновани воћњак с пуно различитих сорти, какав је мој, у суштини је најтежи за одржавање и заштиту. Није свакој воћки потребан исти вид заштите и не нападају их исте штеточине у исто време. А, на крају крајева, и плодови сазревају у различито време. Зато је потребан додатан напор и посветити се свакој понаособ. То је целогодишњи труд и посао. Највећи напади штеточина су у току маја и почетком јуна – објашњава наш домаћин. Он додаје да је изузетно поносан на стару сорту дуње коју је 2004. године добио с Косова, из околине Пећи. Оне су, каже, страховито отпорне, јако роде и у њима нема болести, за разлику од садница које је купио од локалних произвођача.
Летња резидба
Летња резидба се ради када се уберу последњи плодови. Стабла буду пуна изданака при врху, такозваних водопија. Важно је одстранити их, како би при следећем цветању пупољци били оснажени, а биљка спремна за нови род. Када су овакве суше, веома је важно заливати воћке, чак и у пролеће, негде у марту. Ова година је јако тешка… Од новембра па до сада не знам да ли је у Бечеју пало 70 до 80 литара кише. У том периоду требало би да падне најмање око 300 литара. Нажалост, немамо ту подземну влагу, што се неминовно одражава на биљке, нарочито ако се не залива, онда је све као у бетону. Биљка се бори, али губи снагу. Не формира цветне пупољке, болести је нападају. Зато је важно заливати и орезивати воћке – сведочи Госпођиначки.
