Начичкана јаркоружичастим цветовима у врту, аранжирана у саксијама или жардинијерама, својом лепотом освојила је срца многих љубитеља украсних жбунова. То је вајгела (Weigela), украсних листова и цветова, опојног мириса, коју радо посећују лептири и пчеле.
Ова веома популарна цветна врста, односно листопадни грм, који у пролеће, али и током лета и првих дана јесени, плени лепотом звонастих цветова, који су с пет латица и груписани. Дугачки су 3–4 центиметра, атрактивних ружичастих нијанси, црвени, али и бели, ређе жути, а у зависности од хибрида дуго трају. Под њиховим се ”теретом” савијају гране, што овој атрактивној цветници даје још већи значај као падајућој форми.
Углавном се сади као солитер на травњаку, али и као жива ограда. Може да порасте од једног до три метра. Редовним орезивањем, од украсног грма може се формирати и стаблашица, или по жељи одржати на минималној висини. Ова интервенција није потребна уколико њени љубитељи воле природне форме.
Најважније је да се вајгела ореже у првој години после садње. Најпогодније време за орезивање је кад цветови почну да бледе и суше се, средином и крајем лета. Никада се не орезује више од трећине грана. Код старијих биљака је неопходно да се одстране и суве гране, да не би нарушавале лепоту биљке.
Род Weigela обухвата дванаест врста жбунастих биљака. Припада породици Caprifoliaceae, а име је добио по немачком ботаничару Кристијану Еренфриду Вајгелу. Вајгела слободно расте у Јапану, Кини и Кореји, одакле се раширила и сада успева на већини континената, где су створени бројни култивари. Позната је и као заница, док јој је кинески назив “јин даи хуа”.
Гаји се и због занимљивих листова. Углавном су овалнодугуљасти са зашиљеним врхом и назубљеном ивицом, дугачки десетак центиметара. С лица су голи, а с наличја мало маљави. Налазе се на кратким петељкама. У јесен добијају наранџасте, црвене и љубичасте тонове. Могу бити и у нијансама златне, зелене и беле боје.
Није претерано захтевна биљка, подноси све типове плодног, влажног, добро дренираног земљишта. Погодују јој сунчана и полусеновита места. Отпорна је на ниске температуре, и испод –20 Целзијусових степени, и издувне гасове у градским срединама. У нашим расадницима могу се наћи вајгела „флорида“ зеленожутих листова и „бургундац“ црвених цветова која може да нарасте и до 7 метара; „еicatcher“ висине два метра црвених цветова и широких прошараних листова; „ghost“ бордо цветова и светлозелених листова који на сунцу пожуте; „полка“ ружичастих цветова, „variegata“ која је декоративна у полухладу баште и мења боју листова током сезоне, али и „веверинг“ чија је комбинација листова зелена, ружичаста и бела боја. У прошараној сенци као да светлуцају, а ружичасти цветови дају посебне тонове.
Најновији варијетет “александра”, добитник награде Краљевског британског друштва, карактеришу маслинастозелени листови и тамноцрвени пупољци који се отварају у јаркоружичасте цветове. Размножава се лако, резницама током лета. За добро ожиљавање ваља их третирати хормоном раста.
Д. Радивојац
Добро јутро број 543 – Јул 2017.
