Да ли сте чули за валипини пластенике? До скора нисмо ни ми. Трагајући за новитетима у пољопривреди, наишли смо на пуно података о овим баштама под кровом, укопаним у земљу. Нажалост, иако могу бити исплативи у свим климатским условима, колико је нама познато, у нашој земљи их нема. Зато нисмо у прилици да вам пренесемо искуства наших баштована, али можда подстакнемо неког упорног повртара да га направи. Најисплативији је на малом поседу, за производњу поврћа и цвећа која ће задовољити потребе сопствене породице.
Просто речено, валипини је пластеник укопан у земљу. С озбиром на то да је у земљи, а да она делује као одличан изолатор, то пружа дуплу корист: када је хладно, унутра је топло, а када је напољу топло, унутра је хладовина. Валипини је индијанска реч и значи „место топлоте“. Развијен је пре двадесетак година за хладне пределе Јужне Америке, а омогућава повртарима да биљке производе током целе године. Много је јефтинији за изградњу од класичних пластеника или стакленика и, што је веома важно – нема трошкова загревања.
Земљани зидови као сунчане батерије
Валипини се прави тако што се зидови као и кров укосе, и увек је окренут према југу да би преко целе године могао да хвата сунце. Треба запамтити да је сунчева светлост извор топлоте и светлости сваког валипинија. Што више директне сунчеве светлости може да сакупи, унутрашњост ће бити топлија. Кров је у ствари табла покривена провидном фолијом или стаклом.
Студију изводљивости и упутство како се прави валипини први је сачинио Бенсон институт пољопривреде из Америке. Према њиховим истраживањима, дебели земљани зидови валипинија упијају топлоту преко дана, а испуштају је током ноћи и понашају се као батерије које се прво пуне струјом, а затим је „предају“ неком уређају. Познато је да, што је гушћа маса – то се више енергије апсорбује, а пошто је реч о земљи која је тамна и густа маса – она веома добро упија топлоту. Валипини је дизајниран тако да дању „хвата“ што више зимског сунца, усваја енергију и „складишти“ је у зидове и лагано испушта током ноћи, те и у најхладнијим данима биљке не може да оштети мраз.
Ипак, ваља имати на уму да је реч о објекту те да је неопходно направити план, иако је градња једноставна. Приликом његове израде требало би узети у обзир неколико ствари: тип земље где желите да изградите валипини, какву локацију имате на располагању, количину кише и начин на који пада као и висину подземних вода. За објекат ваља бирати део имања који неће бити заклоњен зградама, као ни дрвећем или грмљем – због сенке и корења које може штетити биљкама које се гаје у њему.
Предност јужне стране и значај типа земљишта и количине падавина
На пример, глинена земља има одличан капацитет да задржава воду. С друге стране, подлога која садржи доста песка тешко се стабилизује. То ће дати одговор на питање какав тип градње вам је потребан, да ли ће морати да се постави потпора за зидове или не. Ако је на целом имању подлога песковита земља, мораће се поставити потпорни зидови. Ако киша умерено пада, изградња канала око валипинија и покривање обода непропусним фолијама могу бити довољни да задрже кишу да не продре у унутрашњост и уруши зидове. Ако су непрекидни обилни пљускови чести и киша продире дубоко у земљу, у том случају ће потпора за зидове бити обавезна, као и фолије и канали који ће преусмеравати и одводњавати воду.
Да бисте направили овај специфичан пластеник, потребно је ископати рупу дубине до два и по метра, а ширине и дужине која је вама потребна. Задња (дужа) страна треба да је издигнута, а то се постиже набијањем слоја земље са северне стране док је јужна нижа, тако да се формира нагиб под углом од 39 степени, што ће омогућити да сунчеви зраци падају под углом од 90 степени, а такви су биљкама најкориснији. Биљке се гаје на дубини 200 до 250цм. Кровна површина прекрива се стакленим „прозорима“ или рамом с пластичном фолијом, а она омогућава зимском сунцу да уђе у то подручје и учини га још топлијим. Многи препоручују пре пластичну фолију него стакло, јер делује као бољи топлотни изолатор.
Зидови унутар валипинија треба да имају благи нагиб, да су мало укошени наниже, како би, у случају уласка било какве воде, она могла да се слива на дно. Често се праве самоодводни подови који имају пад ка средини и канале за избацивање воде. С озбиром на то да је вода потребна за заливање биљака, многи повртари користе кровни простор валипинија да би обезбедили воду за заливање. Слично начину на који се скупља кишница из олука, канали око крова подземног пластеника могу да прослеђују воду у кишни резервоар који стоји унутар пластеника. Крајњи циљ израде оваквог пластеника је максимална ефикасност, уз минимална улагања
Избегавати подземне воде
Ако се појави вода у било ком тренутку док се копа валипини, требало би бирати друго место. Овај укопани пластеник не сме бити на путу подземних вода јер ће оне продрети у унутрашњост, натапати је и стварати услове неповољне за биљке, а повољне за развој болести, а може се десити и да потопи усев. У читавом овом послу важно је изградити сув, водоотпоран валипини. Због чега је потребна толика дубина? То је неизбежно питање, а одговор је прост. То је оптимална дубина на којој се биљке неће смрзнути. Ако је превише плитко, оштећења од мраза ће бити честа и из пластеника ће топлота лакше излазити. Већа дубина, али не и дубље од два и по метра, биљкама у земљаном пластенику даће топлину и заштиту. За хладнију климу, богату снегом, препоручљиво је да се направе и изолациони капци за кров који ноћу могу да се затворе, како би се на сигурном и топлом биљке боље одржале. Они се ујутру отворе, да би сунце загрејало усеве.
Ваља имати на уму да је овим објектима потребна дренажа. Због тога се, пре почетка производње, на дно сложи слој шљунка или камења и прекрије земљом. Биљке могу да се гаје у земљи, у уздигнутим гредицама или у саксијама.
Прилагођавање клими
Све што је потребно за овај посао јесу земља и сунчева светлост. Сунчева светлост, заробљена кровом, ствара пасивно-соларни извор топлоте за биљке у пластеницима. Уз помоћ валипинија може се или продужити сезона производње поврћа на целу годину, или успешно производити предусев, рано поврће за породицу, расад за велику башту… У зависности од климе, првобитна верзија се може допуњавати. Тако се пластична фолија може заменити стаклом, у пластеник убацити извор топлоте, поставити капке попут шалукатри на кући које ће заштитити кров од тежине снега… Могућности је пуно, а какав ће валипини на крају бити, најчешће зависи од климе, али и од потреба породице.
