Вароа је инванзивна паразитска болест ларви, лутки и одраслих пчела, коју изазива гриња (крпељ) Varoa Jacobsoni. Крпељ је видљив и голим оком. Женка је смеђе – црвенкасте до кестењасте боје, тако да се врло лако уочава на ларвама и луткама. Мужјаци су мањи од женки, бледо сиве боје, не хране се хемолимфом пчеле, кратко живе и угину некон парења. Презимљавају само женке и дужина живота зими је шест до осам месеци, а лети два до три месеца.
Женка крпеља, према речима Ивице Томића, саветодавца за сточарство у врањској ПССС, полаже јаја са седам дана старости. У једну ћелију саћа може да положи до пет јаја. Са повећањем трутовског легла, повећава се и популација варое. Развој крпеља је три пута бржи од развоја ларве пчеле. Одрастао крпељ и његова ларва хране се хемолимфом пчеле. На одраслој пчели може се наћи и до педесет крпеља.
„Промене у пчелињој заједници запажају се тек када је нападнут велики број одраслих пчела. Нападнуте пчеле су јако узнемирене, брзо се крећу по саћу, врте се у круг, излазе на полетаљку и ту угину”, истиче Томић.
Он наглашава да оштећене пчеле краће живе, а да су одрасле пчеле које су се излегле из зараженог легла ситне. Крила и ноге су им неправилно развијени, а трутови не могу да оплоде матицу. Ларве пчеле нападнуте крпељом могу да изађу из ћелије и падну на подњачу у кошници. На поклопљеном леглу виде се неправилне рупице на поклопцима, а поклопци су наборани.
„Контрола на присуство варое се ради тако што се испод зимског клубета на подњачу стави пластична фолија или бели чврст картон. После првог излета пчела из кошнице треба извући фолију или картон и проверити да ли има мртвих вароа, а ако се оне нађу треба спровести третирање”, каже Томић и поручује да се за сузбијање варое примењују различити апитехнички поступци као што су биолошке методе и хемијска средства (акарициди).
Биолошким методама сузбијања варое, се по његовим речима, постиже добар успех стављањем оквира грађевњака, изрезивањем зараженог трутовског легла, уклањањем оквира са зараженим леглом и прихрањивањем пчелињег друштва и заменом матица. Претходно матица се ставља у кавез док се легло не излечи.
Најсигурнији начин сузбијања варое спроводи се хемијским средствима. По начину дејства делимо их на препарате за задимљавање, распршивање и испаравање.
„Од препарата за задимљавање најпознатији су таблете Фенотизина, као и таблете Варитана са активном материјом малатион и тедион за употребу у димилици. У употреби су и „Варолик” и „Верамит”, као и димни листићи, али је њихово дејство кратко и није резидуално као код систематичног и контактног третирања”, саветује Томић подвлачећи да се запаљени листићи ставе на подњачу кроз лето, испод покровне даске или преко оквира.
Препарати и хемикалије могу се убацивати у кошницу по пчелама и оквирима помоћу једноставних прскалица или распрскивача у виду фине измаглице (Хемовар, Варолик).
Препарати за распршивање слабије делују ако је спољна температура ваздуха нижа, ако има поклопљеног легла и ако препарати немају одговарајућу активну материју.
Препарати за испаравање могу се брзо и лако применити, а да се при том пчелиње друштво не узнемири. Од испарљивих акарицида мравља киселина има једноставну примену у кошници. Мравља киселина може деловати на поклопљено легло, ако се правилно примени и употребљена ван пашне сезоне нема великог утицаја на загађење меда. Примењује се тако што се натопљене памучне траке у облику фитиља остављају у кошници 28 дана.
Текст и фото: Гордана Настић
