ПОУКЕ ТЕШКЕ ГОДИНЕ ЗА НАШЕ ВОЋАРСТВО
Специфични земљишни и климатски услови, који одликују сваки наш регион, у великој мери одређују која воћна врста и сорта могу ту успешно да се гаје. Да би воћарство било успешно и да би савремене технологије дале пуни ефекат, потребна су претходна испитивања свих фактора који највише утичу на производњу воћа. Протекла 2023. година је била јако специфична и тешка када је у питању ова производња. Она је опомена многим воћарима и још једна поука да, када буду убудуће подизали воћњаке, да добро размисле о ризицима у производњи и да те ризике сведу на најмању могућу меру.
Поред великих трошкова производње и поремећаја на светском тржишту, ни временски услови у претходној години нису ишли на руку воћарима. Сведоци смо да је дошло до климатских промена. У последњих 12 до 15 година имамо топао период у јануару и фебруару, а касније, у трећој декади марта и првој декади априла долази до захлађења и измрзавања генеративних пупољака код осетљивих воћних врста.
Страдале ране трешње, родиле кајсије у равници
Поново је код кајсије и трешње дошло до измрзавања генеративних пупољака. Код трешње се то није превише одразило на принос, јер је потенцијална родност била велика. До значајног измрзавања дошло је једино код раних сорти трешања. На основу искуства у прошлој и ранијим годинама, од свих сорти које смо испитивали на отпорност на ниске температуре, зимске и пролећне мразеве највећу отпорност су показале Кармен, Феровиа, Скина, Карина. Ове сорте треба ширити где постоји опасност од измрзавања.
За разлику од њих, велику осетљивост на ниске зимске температуре и пролећне мразеве су показале сорте: Ерли лори, Кордиа, Лапинс, Ванда, Свит Аријана, Свит Лоренц, Свит Стефани и Свит Сарета. Ове сорте не треба садити у регионима где је велика могућност појаве измрзавања.
Код кајсије је забележена специфична појава, која се није десила у последњих 10 година. Наиме, опстала је кајсија на нижим надморским висинама, у равницама, а дошло је до измрзавања на већим надморским висинма, због појаве радијационог мраза. Измрзле су сорте кајсије које имају кратак период зимског мировања као што су Цунама, Биг ред, итд. Не памтим да је у равничарском делу био такав род кајсије као што је био ове године.
Мраз „обрао“ шљиве и крушке
Прошле године у време цветања били су лоши услови за опрашивање и оплодњу, поготову код шљиве и крушке. Код шљиве је дошло до највећег смањења приноса од свих воћних врста, али је и овде интересантно да је у равничарском делу и до 130 метара надморске висине шљива добро родила. На већим надморским висинама шљива је каснила са цветањем и када је дошло до захлађења, на неким локалитетима чак и снега, то се одразило на опрашивање и оплодњу.
Прошла година је донела и велико смањење приноса код крушке јер су били лоши агроеколошки услови – ниже температуре и јаки ветрови који су утицали на опрашивање и оплодњу. Од посебног значаја је улога инсеката у повећању приноса свих сората које по својој биолошкој природи немају изражену склоност ка већој родности, као што је случај у неких сорти крушке рецимо Красанке и Клержове масловке.
Коришћење пчела и бумбара нарочито је корисно за побољшање услова оплођења у случајевим експлозивног цветања. Ово цветање се дешава код свих воћних врста када владају високе дневне температуре.
Бумбари лете и кад пчеле мирују
У последњих неколико година суочени смо са чињеницом да у време цветања већине воћних врста буде прохладно и кишовито време. С обзиром да пчеле не лете на нижим температурама, намеће се као нужност коришћења бумбара у процесу опрашивања. Код нас није устаљена ова пракса, али се у развијенијим воћарским земљама ништа не препушта случају и све више се користе бумбари као опрашивачи. У Србији се од пре две године користе кошнице бумбара захваљујући фирми „ХОYА В.С.” из Суботице, која је званични увозник и дистрибутер полинатора – бумбара компаније „KOPPERT”.
Бумбари имају велике предности у односу на остале инсекте који врше опрашивање. Они почињу активности при температури од 6 до 8 ºЦ, активни су приликом кишовитог и облачног времена, због своје величине и длакавог тела преносе велике количине полена, раде боље у заштићеном простору.
Свакако да убудуће ваља водити више рачуна о побољшању опрашивања коришћењем опрашивача као што су бумбари, солитарне и медоносне пчеле, како би се утицало на повећање квалитета и броја плодова.
Произвођачи крушке немају навику да у засаде уносе бумбаре и да раде третирање гиберелинима како би подстакли партенокарпно образовање плодова. Интересантно да је сорта Абате Фетел, која је у неким засадима најинтетнзивније цветала, имала катастрофално заметање плодова. Видели смо и неке засаде без иједног плода. Поставља се питање да ли је била добра резидба ове сорте, јер она тражи оштру резидбу, односно кратку, где се на двогодишњим гранама оставља од 4 до 5 наборитих родних гранчица.
Киша донела монилију
Велики проблем у прошлој години су велике количине падавина у мају од 120 до 180 мм, зависно од рејона, а то се поновило и у првој половини јуна месеца. Обилне падавине у време цветања утицале су на појаву монилије код коштичавих воћних врста, јер је била отежана заштита То је проузроковало сушење цветова младара, делова стабла или целих стабала, као и појаву чађаве краставости код јабуке и крушке.
Како зауставити монилију? Уколико су стабла делимично захваћена монилијом, код коштичавих воћних неопходно је одстранити заражени део и опрскати их неким од средстава против монилије – Сигнум, Кубик…
Киша је довела и до труљења код јагоде и пуцања плодова трешње код раних сорти. Испоставило се да ни противградне мреже и најлон не помажу када су велике количине падавина, јер плодови не пуцају само од атмосферске влаге већ и од земљишне, што је био случај у прошлој години.
Очигледно да морамо да мењамо нешто у технологији, а то је да у наредном периоду већину воћних врста које се калеме на вегетативним подлогама садимо на гредицама – банковима, као и да у нашим условима идемо са сортама четврте, пете и шесте недеље зрења.
Штете од олуја могу се ублажити
Један од највећих проблема у 2023. години била је појава олујних ветрова. Олуја је 19. јула између 17,30 и 18 часова највеће штете нанела у фрушкогорском региону где је, по мојој процени, срушено преко 120 хектара засада, претежно јабуке и крушке који су били под противградним мрежама. Олујни ветар је нанео и велике штете у засадима који нису имали противградне мреже и ветрозаштитни појас.
Имали смо велико опадање плодова код свих воћних врста, па чак и код леске и ораха. Олујни ветрови су се први пут појавили 2017. и прошле године се то поново десило. Поставља се озбиљно питање да ли је било могуће спречити падање противградних мрежа да се водило рачуна о дужини и ширини редова, о квалитету чеоних и унутрашњих стубова, о постављању стубова поготову чеоних, да ли право или под углом од 45 степени и другим елементима који се користе за подизање противградних мрежа? На та питања треба агрономска и грађевинска струка да дају одговор у наредном периоду.
У 2023, години непосредно по завршетку цветања јабуке дошло је до удара града који је оштетио од 15 до 20 одсто плодова јабуке, а код трешње од 10 до 30 одсто. За принос јабуке од 70 тона то је од 10,5 до 14 тона оштећене јабуке која се не може продати као прва класа што значајно умањује приход по ха. Моја препорука је да се одмах после цветања развуку мреже.
Искуство из 2023. и претходних година учи нас да у наредном периоду засади морају да буду са противградним мрежама, само треба повести рачуна о квалитету материјала који се користи и начину постављања. Противградне мреже штите, не само од града и ожеготина плодова, већ и смањују опадање плодова услед јаких ветрова. На пример сорта крушке Кармен у условима противградних мрежа имала је опадање око 20 одсто, а у условима без противградних мрежа око 80 одсто. Сорта Абате Фетел је показала највећу отпорност на опадање плодова. Такође, уочили смо да сорте јабуке које имају дужу петељку имају мање опадање плодова у односу на сорте са краћом петељком.
Ветрозаштитни појсеви су веома важни. У оним засадима лешника који су имали ветрозаштитне појасеве опало је 20 одсто плодова, а тамо где није било ветрозаштитних појасева и преко 70 одсто.
Магрива или изданичка подлога?
Проблеми са облачинском вишњом били су велики у 2023. години. Многи произвођачи су подигли засаде облачинске вишње на подлози магриви да не би имали изданака, али се појавио проблем код бербе комбајном, јер су остављене јаке гране које су отежавале рад комбајна. Препоручљиво за бербу комбајном, је подизање засада на изданачкој облачинској вишњи, уз растојања 4×1,5 метара. Гране не смеју бити старије од трогодишњих. Уколико се као подлога користи магрива, треба смањити растојање и третирати засаде материјама које смањују бујност. Проблем који се јавља код ове подлоге је што је дебло доста ниско као и оборене гране које сметају раду са тресачима. Велики проблем је био и да прерађивачки капацитети нису могли да стигну са прерадом, што је успоравало бербу. Због ових застоја, високе температуре у трећој декади јуна су утицале на квалитет облачинске вишње. Та вишња је, уместо да оде на замрзавање, завршила у преради за сокове што је умањило њену цену. Запазио сам такође на терену да је због употреба хербицида дошло до сушења стабала, а плодови на таквим стаблима су неквалитатни и не могу се брати комбајном.
Пре резидбе, анализирати родне пупољке
Родни пупољци код воћака се формирају у години која претходи њиховом отварању и цветању. Формирање пупољака започиње у пазуху листова на младарима, где неколико заосталих меристемских ћелија формирају такозвани секундарни меристем, односно творно ткиво. Из ових ћелија настаје прво вегетативни пупољак, а од поједних вегетативних пупољака настају генеративни (родни) пупољци. Да би дошло до те промене, морају да се стекну одређени унутрашњи и спољни услови. За почетак фазе индукције (прелазак из вегетативног у генеративну фазу), неопходно је да се у пупољку формира одређен критични број нодуса који износи 16 до 20 и присуство брактеја (листова цвасти). У даљем току вегетације диференцирају се цветни делови, све до почетка периода мировања. Током 2023. године, у време формирања пупољака појавио се сушни период, нагле промене температура, напада болести и сви ови фактори имали су за последицу дефолијацију и један стресни период који је утицао на брже диференцирање цветних зачетака па чак и цветање што ће се одразити на род следеће године. Поред тога, и у припремној фази мировања смо имали нагле промене температура и једну од највиших температура у последњих 100 година, 1. децембра, што ће све да се одрази на смањење отпорности генеративних пупољака на ниске температуре ове зиме и пролећне мразеве. Претпоставља се да су главни фактори који утичу на формирање пупољака исхрана, листови, плодови и пораст бочних младара. Постизање високих и редовних приноса плодова доброг квалитета у засадима воћа могуће је једино комбинованом применом агро- и помо-техничких мера којима се регулише родност: зрелом и зеленом резидбом, проређивањем цветова и плодића, подсецањем корена, пробирном бербом, наводњавањем и ђубрењем. Редовно извођење ових операција посебан значај има у интензивним засадима у густом склопу и код сорти које имају склоност ка алтернативном рађању, а таква појава је присутна код неких сорти и јабучастих и коштичавих воћних врста. Зато, поготову у овој години препоручујем произвођачима да пре резидбе анализирају потенцијалне родне пупољке. Дешава се да “на око” родне гранчице у пролеће не дају цветове, или не дају нормално развијене цветове способне за оплодњу.
Пише: Проф. др Зоран Кесеровић
