Време орезивања винове лозе условљено је климом подручја у којем је виноград посађен, али и сортиментом, старошћу чокота и величином засада. По правилу, лоза се орезује у периоду мировања – од опадања лишћа до почетка сузења у следећој вегетацији. У јужним и крајевима у којима нема јаких мразева овај посао се може радити и зими, док у условима континенталне климе треба га одгодити за почетак пролећа, али обавезно пре кретања сокова. Сорте које су осетљивије на зимске мразеве режу се касније, а отпорне могу и одмах после опадања лишћа у јесен.
Пре почетка резидбе чокоте треба детаљно прегледати и утврдити да ли има оштећења од ниских температура. Исцрпљени виногради слабије кондиције могу страдати од мразева, чак и у условима када се појаве током дубоког зимског мировања, када винова лоза најбоље подноси ниске температуре.
Измрзлост пупољака у зимским окцима винове лозе одређује се на више практичних начина. Метода провокације окаца ин витро се изводи у повољним (лабораторијским) условима, где се провоцира развој ластара из окаца и на основу броја развијених ластара утврђује проценат некренулих – измрзлих зимских окаца. За ово испитивање потребно је из засада узети репрезентативни узорак од 10 ластара са по 10 окаца који по својим особинама (зрелост, дебљина, здравствено стање и сл.) одговарају стању ластара који би се иначе оставили за родне елементе. Узети узорак се преноси у топлу просторију где се сваки ластар прекраћује на резнике са по једним окцем, тако да се испод окца остави део интернодије дужине око пет центиметара.
Припремљене резнице постављају се у отворе на стиропорској плочи која има 10 х 10 отвора, а затим се плоча са резницама поставља тако да плута у воденој кади. При одржавању температуре у просторији од 25 Целзијусових степени, после 10 до 15 дана може се уочити појава ластара. Њиховим пребројавањем у односу на број постављених окаца на плочи утврђује се проценат измрзлих окаца. Овом методом се утврђује виталност окаца, а не измрзлост одређених типова пупољака у окцу.
Метода прављења попречног пресека окца служи за утврђивање стања окаца директно у засаду током мировања или пред извођење зимске резидбе. Уколико се испитивање обавља у засаду, потребно је сачекати неколико дана после престанка ниских температура да би дошло до промене боје оштећених делова. За испитивање се узимају репрезентативни ластари који би се остављали за родне елементе приликом зимске резидбе.
Уколико се испитивање обавља у затвореним просторијама, потребно је ластаре оставити три до четири дана на собној температури, а затим испитати окца. У случају да приликом испитивања окаца нисмо сигурни у стање пупољака, ластари се могу потопити у воду 24 часа, после чега је потпуно уочљива разлика између зелене боје живих и мрке код измрзлих окаца.
На зимском окцу се оштрим сечивом прави уздужни или попречни пресек. Прављењем попречног пресека лакше је уочити виталност свих присутних пупољака у окцу. Попречни пресек се прави из два до три реза: првим резом уклања се вршна трећина окца, а затим се са још једним или два реза према основи окца долази до најбољег пресека за посматрања. На направљеном попречном пресеку окца посматра се боја пупољака. Неоштећени пупољци имају јасну светлозелену боју, док се боја оних који су претрпели оштећења креће у опсегу маслинастозелена – тамномрка.
На род се могу орезивати само једногодишњи зрели ластари, јер се на њима налазе зимска окца у чијим су пупољцима зачеци цвасти. Остављени део родног ластара после резидбе назива се кондир или лук.
Чокоту се резидбом даје одговарајући облик. Њега треба одржавати тако да омогући успешну примену свих осталих агротехничких мера (обрада, ђубрење, заштита, берба). Приликом резидбе треба настојати да се на чокоту прави што мање пресека. Такође, ластари се не смеју гњечити, односно пресеци треба да су глатки и коси, да би вода отицала.
Ниско стабло и кратка резидба (жупска и крајинска резидба) примењују се код роднијих сорти и у рејонима где се лоза штити од мразева загртањем главе чокота, као и на стрмим теренима где није могућа примена механизације. Високо стабло и мешовита, односно дуга резидба (Гијова једногуба и двогуба, Гијо-Пусарева резидба, карловачки узгој, разни типови кордуница) примењују се код слабије родних сорти, у рејонима где нема загртања због мраза и где се примењују механизована обрада и заштита.
Резидбом чокота треба остварити оптималан однос између висине приноса и квалитета грожђа, да се не би изгубило на квалитету науштрб повећања приноса. Ово се постиже успостављањем оптималног односа између броја ластара на чокоту и лисне површине, односно броја цвасти. Повољнији распоред ластара на чокоту доприноси бољем сазревању грожђа. Ако је резидба на великим плантажама започета у јесен неопходно је водити рачуна да се благовремено заврши, а то је пре бубрења окаца. Најпре се режу сорте отпорне на мразеве и на узвишењима која нису изложена мразевима као она у депресијама.
Приликом одстрањивања старијих делова чокота треба правити вертикалне пресеке јер они најбрже зарастају, односно најмања је површина пресека и лоза најмање сузи. Пресеци пречника већег од два центиметра тешко или уопште не зарастају.
Сувишне ластаре треба резати из основе јер ће тада бити мање посла током лачења лозе. Приликом резидбе ластара на лук или кондир пресеке треба правити на један до два центиметра изнад највишег окца, косим резом супротно од окца. На тај начин сок током сузења лозе неће влажити вршно окце. На чокоту и спојном месту треба уклонити остатке старе коре (ручно или челичном четком), као и корење племените лозе (брандуси) које се развило затрпавањем спојног места чокота земљом услед вишегодишње обраде земљишта. Ове две операције ваља обавити непосредно после резидбе, а обавезно пре кретања сокова.
Мр Дејан Маринковић, ПССС Падинска Скела
Добро јутро број 538 – Фебруар 2017.
