По правилу, лоза се орезује у периоду мировања – од опадања лишћа до почетка сузења у следећој вегетацији. У јужним и крајевима у којима нема јаких мразева овај посао се може радити и зими, док у условима континенталне климе треба га одгодити за почетак пролећа, али обавезно пре кретања сокова. Сорте које су осетљивије на зимске мразеве режу се касније, а отпорне могу и одмах после опадања лишћа у јесен.
На род се могу орезивати само једногодишњи зрели ластари, јер се на њима налазе зимска окца у чијим су пупољцима зачеци цвасти. Остављени део родног ластара после резидбе назива се кондир или лук. Чокоту се резидбом даје одговарајући облик. Њега треба одржавати тако да омогући успешну примену свих осталих агротехничких мера (обрада, ђубрење, заштита, берба). Приликом резидбе треба настојати да се на чокоту прави што мање пресека. Такође, ластари се не смеју гњечити, односно пресеци треба да су глатки и коси, да би вода отицала.
Ниско стабло и кратка резидба (жупска и крајинска резидба) примењују се код роднијих сорти и у рејонима где се лоза штити од мразева загртањем главе чокота, као и на стрмим теренима где није могућа примена механизације. Високо стабло и мешовита, односно дуга резидба (Гијова једногуба и двогуба, Гијо-Пусарева резидба, карловачки узгој, разни типови кордуница) примењују се код слабије родних сорти, у рејонима где нема загртања због мраза и где се примењују механизована обрада и заштита.
Резидбом чокота треба остварити оптималан однос између висине приноса и квалитета грожђа, да се не би изгубило на квалитету науштрб повећања приноса. Ово се постиже успостављањем оптималног односа између броја ластара на чокоту и лисне површине, односно броја цвасти. Повољнији распоред ластара на чокоту доприноси бољем сазревању грожђа. Ако је резидба на великим плантажама започета у јесен неопходно је водити рачуна да се благовремено заврши, а то је пре бубрења окаца. Најпре се режу сорте отпорне на мразеве и на узвишењима која нису изложена мразевима као она у депресијама.
Приликом одстрањивања старијих делова чокота треба правити вертикалне пресеке јер они најбрже зарастају, односно најмања је површина пресека и лоза најмање сузи. Пресеци пречника већег од два центиметра тешко или уопште не зарастају.
Сувишне ластаре треба резати из основе јер ће тада бити мање посла током лачења лозе. Приликом резидбе ластара на лук или кондир пресеке треба правити на један до два центиметра изнад највишег окца, косим резом супротно од окца. На тај начин сок током сузења лозе неће влажити вршно окце. На чокоту и спојном месту треба уклонити остатке старе коре (ручно или челичном четком), као и корење племените лозе (брандуси) које се развило затрпавањем спојног места чокота земљом услед вишегодишње обраде земљишта.
Р.Д.Ј.
