Опадањем лишћа завршава се период вегетације код воћака, али не и сезона послова. Лепе јесење дане треба искористити за радове чији је циљ што боља припрема стабла за презимљавање и наредну вегетацију.
Није реткост да после бербе на стаблима воћака остане понеки неубран плод. Такви плодови временом се сасуше, смежурају и поцрне. Ове тзв. мумије представљају извор ширења болести, а нарочито трулежи, па стручњаци саветују да се обавезно уклоне са стабала. Истовремено треба сакупити и из воћњака изнети и плодове који су опали и остали на земљи испод стабала. И они су склоништа за презимљавање неких бактерија и штеточина, а често привлаче и глодаре. Од велике користи је и сакупљање, изношење из воћњака и спаљивање опалог лишћа, у којем такође презимљавају поједини узрочници болести.
Свако стабло у воћњаку потребно је прегледати и по потреби уклонити све поломљене, суве и заражене гране. Пожељно је да се металном четком или посебним стругачима са дебла и рамених грана скину маховина, лишајеви, гнезда гусеница, смолоточине, јер су то места на којима се сакупљају разни патогени. Помоћ је потребна и старим стаблима, а нарочито ако се на њима примете мање или веће рупе. Ране, односно рупе, добро се очисте од трулежи све до здравог дела, а потом дезинфикују и на крају затворе, за шта може послужити калемарски восак.
У јесен се воћњаци и прихрањују. У зависности од временских услова јесење ђубрење обавља се обично крајем октобра или током новембра. У годинама с веома топлим јесењим данима одлаже се за крај новембра или почетак децембра. По правилу, током јесени додају се стајњак и минерална ђубрива. Стајњак мора да буде добро згорео и треба га заорати одмах после изношења у воћњак и растурања. Никад се не оставља на гомилама, посебно нерастурен по њиви дуже време јер се губе хранљиве материје.
Поред органских, неопходно је у земљиште унети и минерална ђубрива, у зависности од обезбеђености земљишта хранљивим материјама, али и старости засада, врсте и сорте воћака. У овом периоду треба користитити минерална ђубрива која у себи не садрже или имају мали проценат азота, док је садржај калијума и фосфора повећан.
С. Малиновић
Добро јутро број 571 – Новембар 2019.
