Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ VOĆARSKI DANI I DIVANI “DOBROG JUTRA“ (1): Gde posaditi voćnjak: Svaka voćna...

VOĆARSKI DANI I DIVANI “DOBROG JUTRA“ (1): Gde posaditi voćnjak: Svaka voćna vrsta traži svoje mesto

614

Piše: Prof. dr Zoran Keserović

Naše voćarstvo se ubrzano razvija i staje rame uz rame sa naprednim evropskim voćarskim regionima, ali nam se još uvek veliki broj  voćnjaka nalazi na neodgovarajućim lokalitetima, te neredovno rađaju, daju niske prinose ili lošiji kvalitet plodova. Primer za to su zasadi kajsije, breskve ili trešnje u ravnici, gde su pogođeni proplećnim mrazevima, ili sadnja voćaka na zemljištu sa visokim nivoom podzemnih voda, usled čega dolazi do sušenja stabala. Klimatske promene i nepogode i sve češće ekstremne godine razlog su više što je pravilan izbor lokaliteta za nove zasade postao uslov bez kojeg, ne samo pojedine voćne vrste, već ni sorte ne mogu da ostvare maksimum svog genetičkog potencijala u pogledu visine prinosa, kvaliteta ploda, obojenosti i oblika.

Pogrešna voćna vrsta, čak i sorta na pogrešnom mestu je promašena investicija, koja ne može kasnije da se ispravi nikakvim agro i pomo tehničkim merama. Zato smo pristupili voćarskoj rejonizacije Srbije, u okviru koje su  utvrđene granice i karakteristike voćarskih rejona i podrejona.  Rejonizacija je rezultat opsežnih istraživanja i bogate tradicije naših najpoznatijih voćarskih krajeva.  Čemu nas ona uči?

Značaj demonstracionih ogleda

Svaki naš region se odlikuje specifičnim zemljišnim i klimatskim uslovima koji u velikoj meri određuju koja voćna vrsta i sorta mogu tu uspešno da se gaje. Da bi se neka vrsta, odnosno sorta mogla uspešno gajiti po savremenoj tehnologiji u nekom regionu, potrebno je postaviti demonstracione oglede. Mikroogledi se postavljaju u cilju ispitivanja mogućnosti, ne samo za proizvodnju voćnih vrsta i sorti, već i za primenu različitih tehnologija gajenja. Za sve nove tehnologije gajenja je potrebna je i edukacija poljoprivrednika. I to će se raditi na  demonstracionim parcelama i davaće se preporuke za dalje širenje takvih zasada. Za podizanje ogleda neophodan je detaljan projekat na osnovu koga bi se podigli ogledni zasadi.  To je posao koji ne treba odlagati, a počeo je prvi put ove godine na demo poljima Zemljoradničke zadruge „Naši voćari“ u Arilju.

Samo orah nije probirač

Prilikom izbora voćnih vrsta koje će se gajiti u pojedinim krajevima, treba uvažavati agroekološke uslove koji najviše odgovaraju pojedinim voćnim vrstama.  Najveći deo Srbije pripada brdsko-planinskom području, dok su ravničarski delovi uglavnom u Vojvodini, Pomoravlju i delu Kosova i Metohije.

Najbolji uslovi za šljivu i malinu su u okolini Valjeva, Šapca, Osečine, Arilja, Kosjerića i Čačka. Jabuka najbolje rezultate daje u Subotičko-horgoškom regionu, u okolini Bačke Palanke, Bele Crkve, Beograda i Smedereva. Autohtone sorte jabuke daju dobre rezultate samo u pojedinim krajevima. Tako, dobre rezultate u Metohiji daju sorte šerbetka i vizajka, krstovača u okolini Ivanjice, šarunka u Toplici, bojšanka u Grdeličkoj klisuri, zejtinka u slivu reke Raške, zelenika u prostoru Krive Palanke, šumatovka i kolačara u Podrinju i budimka u okolini Ivanjice, Arilja i Aleksandrovca.

Orah se može uspešno gajiti u svim voćarskim delovima naše zemlje, samo što treba paziti na izbor sorti i lokacije. Rejoni Knjaževca, Negotina, Zaječara, Požege, Podrinja, Šumadije i Fruške gore veoma su povoljni za uzgoj ove voćne vrste.

Višnja najbolje rezultate daje na jugu Srbije, u okolini Vučja, Prokuplja, Leskovca i Knjaževca. Ovde se veoma dobrom pokazala oblačinska višnja, čija je proizvodnja dovela do privrednog preporoda celokupnog ovog kraja. Nijedna voćna vrsta nije imala takvo povećanje proizvodnje kao što je imala višnja, ali je to rezultat velike tražnje na domaćem i inostranom tržištu, kao i razvoja prerađivačke industrije i rashladnih uređaja.

Rejonizacija zamajac razvoja

Suština je da vrste i sorte treba birati prema prirodnim uslovima sredine, koje će dobro uspevati i zahtevati manje napora oko gajenja. Pored toga, izbor sorti zavisi i od toga da li se sorte biraju za komercijalnu proizvodnju, ili za bašte i okućnice.

Izbor sorti za proizvodnju je veoma odgovoran posao bilo da se radi o izboru sorti za bašte i okućnice ili za veće plantažne zasade. Prilikom izbora vrste, odnosno sorte za gajenje, mora se povesti računa o sledećim elementima: o ekološkim uslovima mesta, potrebi i blizini tržišta, odnosima oplodnje među sortama, dužini života voćaka itd. U toplijim rejonima treba gajiti ranije sorte da bi ranije stigle za berbu. Za okućnice i bašte treba birati sorte koje su otporne prema prouzrokovačima bolesti i štetočina i što više voćnih vrsta i sorti različitog vremena sazrevanja, a za plantažne zasade manji broj sorti.

Novi zasadi voća podizaće se isključivo na područjima koja svojim agroekološkim karakteristikama omogućavaju postizanje visokih, redovnih prinosa plodova visokog kvaliteta. Gubici prinosa voća u Srbiji,  usled lošeg odabira lokaliteta i nepovoljnih uslova sredine,  bitno će se smanjiti, što vodi povećanju prosečnog godišnjeg roda voća, kao i produktivnost i rentabilnost proizvodnje.

Na osnovu izvršene rejonizacije stvoriće  se uslovi za brži rast  voćarske proizvodnje, intenzifikaciju i uvođenje novih tehnologija i sorti. Podsticajnim sredstvima stimulisaće se podizanje zasada određenih voćnih vrsta samo u rejonima koji prema rejonizaciji najviše odgovaraju za te vrste, što znači da će se tako izbeći promašene investicije i podizanje zasada gde im mesto nije.