Пише: Проф. др Зоран Кесеровић
Пре саме садње, потребно је обележити места за садњу онако како је то предвиђено пројектом, како у погледу распореда воћака, тако и у погледу растојања између редова и у реду. Растојање између редова воћака зависи од воћне врсте, подлоге, сорте, типа земљишта, узгојног облика круне итд. Растојања за поједине воћне врсте зависе од узгојних облика и различитих подлога.
Распоред воћака у воћњаку може бити у виду троугла, квадрата, правоугаоника или по изохипсама. Најбоља је садња воћака у троугао јер се тако најрационалније користи земљиште и воћке најмање засењују једна другу.
Редови у правцу север – југ
Када је извршена припрема земљишта, онда се приступа обележавању редова и места за садњу воћака што није нимало лак посао. Уколико се ради о великој површини, онда се свака табла посебно размерава водећи рачуна да се редови у парцелама поклапају. Правац редова треба да буде север-југ.
Прво се одређује правац основног реда који треба да буде на најдужој страни. Да би се одредила места у осталим редовима, потребно је да се, у односу на први ред, повуку линије које су управне на тај ред и са једне и са друге стране. На великим површинама прав угао се изналази помоћу теодолита или призме, а на мањим површинама помоћу обичних канапа. Потребно је имати три канапа дужине 30, 40 и 50 м. Узме се канап од 30 м и одмери се од крајње тачке А на линији АБ 30 м и ту се забоде кочић, затим се у правцу АГ одмери дужина од 40 м. Затим се са места где је обележено 30 м затегне канап дужине 50 м и канап АГ помера док се не споје. На тај начин се формира прав угао, а онда се приступа формирању правог угла на другој страни.
Када су одређени прави углови, приступа се одређивању основних линија тј. одређивању главних редова, а затим места за садњу у редовима која се обележавају кочићима. Када је извршено обележавање места за садњу, приступа се сађењу воћака. Пре сађења воћака потребно је одредити избор и распоред сорти у засаду.
Размештај сорти и опрашивача
Приликом избора сорти код појединих воћних врста мора се водити рачуна о односима основне сорте и сорти опрашивача, поготово код странооплодних воћних врста као што су јабука, крушка, већина сорти трешње, ораха, леске, бадема, питомог кестена и неких сорти вишње, кајсије и шљиве. За постизање већих и стабилнијих приноса и добијање крупнијих плодова и код самооплодних воћних врста препоручује се садња сорти опрашивача.
При избору сорти за опрашивање, мора се водити рачуна да сорте опрашивачи имају добру клијавост полена, да им се бар 50% подудара фенофаза пуног цветања са основном сортом, да постоје компатибилне гамете, да ступају у период плодоношења истовремено и да су приближно исте дуговечности. Правилан распоред сорти у воћњаку поготово је битан за странооплодне и триплоидне сорте.
Код странооплодних сорти и сорти са инкомпатибилним гаметама неопходно је да буду заступљене бар три сорте које се међусобно опрашују. Ако је у засаду једна сорта триплоидна, тада је неопходно да буду заступљене још три диплоидне сорте, како би се осигурала оплодња бар са једном од сорти опрашивача, као и међусобна оплодња диплоидних сорти. Приликом заснивања воћњака треба настојати да број редова сваке сорте буде паран због лакше организације заштите и бербе плодова.
