Све гранчице у круни воћака деле се на родне и неродне, што зависи од врсте пупољака које носе. Прве имају тзв. генеративне, цветне или мешовите пупољке, из којих се образују цветови и плодови са листовима и у неповољним условима гајења и при лошој агротехници могу да буду неродне. Друге гранчице носе вегетативне пупољке, из којих се образује скелет круне. Постоје и друге разлике између гранчица, као што су развијеност, правац пружања, боја коре…
Свака воћна врста, односно сорта, формира одређени тип родних гранчица. То је значајна особина, чије познавање може олакшати резидбу.
Код јабучастих воћних врста постоји неколико врста родних гранчица. Прстенасте, познате и као наборите родне гранчице, дуге су један до три центиметра. Образују се на гранама старим две до три године. Име су добиле по наборима попут прстенова, а то су ожиљци остали после опадања листова. Када се налазе на двогодишњој грани дају најквалитетније плодове. Постоје и прстенасте бодље које су нешто веће дужине.
Круте или копљасте родне гранчице израсту 5-15 центиметара и на врху имају родни пупољак. Од наборитих грана се разликују по томе што пострано носе вегетативне пупољке. Танке и лако савитљиве родне гранчице познате су као вите. Израсту 15-30 центиметара и обично на врху имају родни, а са стране лисни, ређе дрвни пупољак. Код неких врло родних сорти јабуке (златни делишес) и крушке и бочни пупољци могу бити родни, поготово при врху гранчице. Према наводима стручњака родност појединих сорти (глостер, мелроз) доста зависи од присутности ових гранчица, због чега их треба остављати приликом резидбе. Током појединих година оне могу да буду основни носиоци родности.
Дуге родне гранчице у појединим годинама могу да дају значајан род код неких сорти (златни делишес, грени смит, јонаголд). Дуге су 30-50 центиметара. Род се налази најчешће у бочним пупољцима, али и на врху летораста. Родни колачи су главни носиоци родности код аутохтоних сорти јабуке. То су кратка, рачваста задебљања у виду гука, која се обично образују на местима на којим су се у претходној вегетацији налазили плодови. Услед појачаног прилива органске и минералних материја ка плодовима, долази до задебљања на гранчици. Могу на себи да носе набориту или дужу родну грану.
Сложено родно дрво настаје разгранавањем старог родног дрвета, прстенастих, крутих и витих родних гранчица. На врло малом простору се у таквим случајевима јавља гранање са доста пупољака. Ово је типична појава код старијих или слабо резаних воћака. У условима када је резидба нормална оваквих гранчица је врло мало и обрнуто.
Пупољци представљају тачке раста воћака. Према положају могу бити вршни и бочни. Први се формирају на врху, а други са стране летораста у пазуху листова. Зависно од тога који се органи из њих развијају, подељени су на вегетативне и генеративне. Како их разликовати, питање је које често заокупља почетнике у воћарској производњи.
Вегетативни пупољци могу да буду лисни, дрвни, спавајући (латентни) и адвентивни. Дрвни су ситни и издуженог облика. Из њих се у пролеће развијају младари. У јесен младари сазревају, односно одрвене и кад са њих опадне лишће постају леторасти. Лисни пупољци чине прелаз између дрвних, од којих су крупнији, и цветних пупољака, од којих су ситнији и више зашиљеног облика. По правилу, из њих се развијају листови, односно лисне розете. У условима повољне исхране или применом одређених помотехничких мера, попут повијања грана, лисни пупољци могу прећи у цветне.
Латентни, односно спавајући пупољци налазе се при основи грана у виду једва приметних испупчења. Покривени су кором, а активирају се после већих оштећења грана или јаче резидбе. Значајни су приликом подмлађивања и прекалемљивања воћки.
Адвентивни пупољци су најситнији и налазе се скривени у кори на скелетним жилама или гранама. Прирасти који се из њих развијају називају се избојци (на стаблу) или изданци (на корену). Значајни су приликом вегетативног размножавања воћака нагртањем, изданцима и резницама.
Генеративни пупољци су обично крупнији и заобљенији у односу на вегетативне. Могу бити цветни и мешовити. Цветни садрже зачетке само једног или више цветова. Деле се на просте – садрже зачетак само једног цвета (бресква, кајсија, неке сорте шљиве, бадем) и сложене – садрже зачетке више цветова тј. цвасти (трешња, вишња, шљива, орах, леска). Мешовити генеративни пупољци садрже зачетке листова и цветова. Код јабуке и крушке из ових пупољака се развија лисна розета и цваст (гроња). Мешовити пупољци малине и купине распоређени су пострано на једногодишњем изданку (један изнад другог), у пазуху листова. У наредној вегетацији дају младаре с листовима и цветовима. Код ораха мешовити пупољак се налази на врху родне гранчице. Код неких сорти јављају се и два до три и више латералних пупољака непосредно испод терминалног (касни родни, бачка). Из мешовитог пупољка се развије младар с више листова и на врху до четири женска цвета. Код леске се мешовити пупољци налазе и латерално.
Код јабучастог воћа родни пупољци се налазе на врху једногодишњег пораста, а са стране су вегетативни. Поједине сорте јабуке могу имати поред вршног и постране родне пупољке (златни делишес, грени смит и бре бурн).
С. Малиновић
Добро јутро број 537 – Јануар 2017.
