Ако на стаблима, најчешће коштичавог воћа, настану уздужне пукотине са смолотечином, онда је проблем већ поприлично одмакао. Реч је о мразопуцу, наводи Лидија Вуловић, саветодавац за заштиту биља из Крагујевца, и додаје да за његово спречавање постоји низ мера. Осим што је претња целом стаблу, мразопуц указује да је воћар негде погрешио.
Када и где воћари греше?
Ђорђе Миликић из Јовановца код Крагујевца желео је добро да нађубри шљивар када га је 2016. године формирао. Осим те, направио је још неколико грешака и сусрео се с мразопуцом, који је на нешто старијим засадима већ озбиљно видљив. Уздужно пуцање коре на стаблу, наиме, први је знак да је воћар направио кључне грешке.
Рана кроз коју улазе бактерије
Мразопуц настаје после зима с изразито ниским температурама и зато треба водити рачуна о томе да не дође то те појаве на стаблима. Ђорђе је шљиве засадио у јесен 2016. године. Зиму те године карактерисале су изразито ниске температуре, а биљке су биле пуне сокова. Домаћин нам се похвалио да је приликом садње обилато нађубрио јаме. Ставио је по пуну шаку минералног МПК и добру кофу овчијег ђубрива. То је подстакло воћку да ради све до јаких мразева, који су заледили сокове. Ткива у стаблу нису еластична и тако долази до пуцања. На стаблу је то класична рана кроз коју улазе бактерије. На крају из пукотине почиње да цури смола, што је знак да се бактерија уселила. Уколико се не лечи, временом ће доћи до сушења стабла – каже Лидија Вуловић.
Вуловићева наводи да су симптоми мразопуца видљиви на стаблу, али и у неким дебљим, раменим гранама. Прво се јављају ситне пукотине дуж целог стабла, а временом се шире и спајају у једну већу пукотину, која може бити прилично дубока, а у тежим случајевима види се и камбијум.
Кречење стабала као заштита
Једна од мера заштите јесте кречење стабала. Лидија Вуловић препоручује смесу у овој размери на 100 литара воде: 5 килограма негашеног креча, 500 грама соли, 250 грама сумпора.
Смесу треба процедити пре него што се стабла испрскају, да се дизне не би запушиле. Боја треба да буде што конзистентнија, како би се сунчеви зраци боље одбијали и мање загревали стабло. Ако долази до спирања смесе са стабла због јаких киша или снега, кречење обавезно треба поновити. Осим стабла, смесом треба попрскати и земљу у зони кореновог система – наводи Вуловићева.
Треба избегавати минерална ђубрива која у себи садрже азоте, јер она подстичу рад младих грана, а оне су пуне сокова и главни су окидач за ову појаву. Никако не садити воћке на јужним експозицијама, јер се стабла тада најбрже загревају. Дакле, умерено и правилно ђубрење воћњака пре садње је неопходно. А да бисте то добро урадили, прво треба урадити агрохемијску анализу земљишта и додати ђубриво тачно по упутствима – прецизира Вуловићева.
Лечење бакром и воском
Када су симптоми мразопуца већ видљиви, потребно је у неколико проверених корака покушати спасити воћку.
Обавезно треба очистити рану све до здравог ткива. Затим је премазати, односно испрскати под већим притиском бакарним препаратима, чиме је одрађена дезинфекција. Потом ту рану треба премазати калемарским воском. На тај начин спречавамо улаз бактерија, која упорно тражи место где може да уђе у кору и стабло. Код нелечене воћке, бактерија ће током времена одрадити своје и стабло ће се на крају осушити. Ако се смолоточина већ појавила, то је већ сигнал да је нека врста инфекције присутна – каже инжењер заштите биља Лидија Вуловић.
Не постоје правила код којих стабала и сорти мразопуц може да начне стабло воћа. Зависи од низа фактора, каже наша саговорница, а међу њима су и експозиција или врста подлоге. Чињеница је, наводе стручњаци, да се због мразопуца најчешће јављају домаћини који су формирали засаде уочи зима с јаким мразевима и да се овај јавља на стаблима коштичавог воћа.
Ђорђе Миликић, сабира све грешке које је починио. Желео је да има чачанску родну, али када је видео мразопуц, сазнао је да она и није баш отпорна на ову појаву и да је било боље да је засадио стенлејку. Шљивар је засадио на јужној експозицији, где се сокови брже загревају. И на крају је, каже, у жељи да воћке домаћински нађубри, највише погрешио.
Б.Н.
Добро јутро број 572 – Децембар 2019.
