Без обзира на то како је звали, сви је подједнако памте као сласно воће детињства на ничијој земљи, које је свако могао да бере и једе колико је хтео.
Џенарика се код нас користи углавном као подлога за калемљење других сорти шљива и кајсије. Милионима година размножава се из семена и свака јединка је посебна. Зато из њих могу да се селекционишу генотипови за стварање будућих сорти.
Садржи селен, А, Б и Ц витамине, фосфор и магнезијум, етарска уља, пектин, целулозу и органске киселине. У народној медицини џенарика се користи као средство против опстипације, код болести срца, јетре, високог крвног притиска.
Округла дивља шљива, која израста где год се баци коштица, вероватно је једино воће које има убедљиво највише имена у Србији. У централном делу земље зову је пискавац, у поморављу џенарика, у Војводини ринглов. У појединим деловима Србије зову је и пуркача, мигољац, репљанка, јаралика… И ко зна колико још назива има. Ми ћемо је у овој причи звати џенарика и ово је ода корисној биљци, без које не бисмо имали на трпези многе друге воћне врсте.
Без обзира како је звали, сви је подједнако памте као сласно воће детињства на ничијој земљи, које је свако могао да бере и једе колико је хтео.Стручњаци кажу да због те лакоће ницања џенарика више има статус корова него воћа. Али, додају да је то у крајњу руку неправедно. Ринглов (Prunus cerasifera) је термин француског порекла и подразумева други назив за дивљу шљиву, односно врсту калемљене крупне шљиве.
Далеко од путева и загађивача
-Градској деци џенарика понекад буде једино воће које виде на грани. У селу, трешње су најчешће нечије и њихово брање може да буде ризично, а џенарике су увек ничије и можеш да их береш колико хоћеш. Просто, оне припадну ономе ко их први убере. Једна таква одувек стоји на међи мог и још два имања. Први комшија јој је стари храст ,стар 300 година и мој виноград. Одговорно тврдим да та воћка никада није прскана и километрима је удаљена од путева и загађивача – прича нам Зоран Стевановић, виноградар из села Жировница код Баточине.
Управо код њега на имању приметили смо жуте, сјајне плодове који су нас подсетили на детињство. А када се обрати пажња, џенарике ћете видети на сваком кораку, мало сакривене у врзинама. Помислите да дају укусне и здраве плодове који већином иструле у природи. Марија Ивановић, стручни сарадник и саветодавац завоћарствоизКрагујевца, каже да грешимо.
- Џенарика је врста шљиве, пореклом са Балкана, која се користи углавном као подлога за калемљење других сорти шљива и кајсије. Милионима година размножава се из семена и свака јединка је посебна. Зато из природе, из џенарике могу да се селекционишу генотипови за стварање будућих сорти. Џенарике у природи можемо разликовати по боји, крупноћи, укусу и времену зрења. Зато, уз њихову помоћ можемо да створимо сорте које ће сазревати од средине јуна до средине октобра. А то је четири месецабербе и прераде – каже Марија Ивановић.
Цео текст прочитајте у новинама или електронском издању броја 569.
Б.Н.
Добро јутро број 569 – Септембар 2019.
