Најбоље је овом послу приступити када се почне мењати боја кожице од тамнозелене, преко светлозелене до жућкасте. Код обојених сорти то је тренутак када плодови на осунчаној страни порумене.
Сорте крушака aбате фетел, која је водећа у Италији, и конферанс, која је јадна од водећих у Европи, у нашим условима не дају добре резултате, јер нисмо савладали технологију.
Предност касних сорти крушака је што су изузетно погодне за складиштење. Могу се чувати од 4 до 6 месеци у УЛО хладњачама.
Од касних сорти јабука у Србији је најзаступљенија грени смит , која се убраја међу водеће. Техологија њене производње прилично је лака, али је чување тешко јер се најчешће јавља посмеђивање покожице плода, каже проф. др Зоран Кесеровић.
Септембар је месец када почиње берба касних сорти јабука и крушака. Ваља се добро припремити за овај посао јер он не представља само убирање плодова, њиме се убирају и резултати годишњег рада произвођача. Осим о берби, рачуна се мора водити и о чувању овог воћа.
Зрела крушка на грани потврђује да је време за смену годишњих доба. Јесен неумитно куца на врата. Као и код другог воћа, и код крушке је веома важно одредити тачно време бербе, јер уколико предуго остану на стаблу – месо постане смеђе и неукусно. Најбоље је овом послу приступити када се почне мењати боја кожице од тамнозелене, преко светлозелене до жућкасте. Код обојених сорти то је тренутак када плодови на осунчаној страни порумене. Касне сорте, иако су веома укусне, код нас нису много заступљене, јер се нису прилагодиле нашим агроеколошким условима. А, како смо сазнали од проф. др Зорана Кесеровића, са Пољопривредног факултета у Новом Саду, и сортимент се споро мења. Примера ради, красанка је створена 1885. године, конферанс такође, виљамовка 1765. године, боскова бочица 1830, док абате фетел датира из 1876. године.
– У Србији су углавном заступљене летње сорте крушака. Од зимских, водећа је красанка , која сазрева у првој декади октобра. Код јесењо-зимских сотри издавајају се боскова бочица, која се препознаје по циметастој боји покожице, абате фетел, пакамс тријумф . За разлику од јабуке, на нашим просторима имамо мало зимских сотри, посебно нових. Једина сорта крушке која је отпорна на ервинију и крушкину буву је киферов сејанац и она сазрева око 10. октобра. У ову категорију спада и једна сорта која је мало заступљена, а у УЛО хладњачи се може чувати и до шест месеци. То је пакамс тријумф . Слична је вилјамовки , али за разлику од ње, сазрева у трећој декади септембра. Нема атрактивне плодове, али је једна од квалитетнијих сорти. Изузетно је родна, толерантна на бактериозну пламењачу, која је главни проблем код узгоја овог воћа. Ракија произведена од ње много је квалитетнија од оне произведене од виљамовке – објашњава професор Кесеровић.
Према речима нашег саговорника, сорта абате фетел, која је водећа у Италији, у нашим условима не даје добре резултате. Главни разлог је што произвођачи нису упознати са савременом технологијом производње ове сорте. Она захтева кратку резидбу и понекад се мора третирати гибералинима да би се образовали партенокарпни плодови, односно плодови без оплодње. Конферанс, која је јадна од водећих сорти у Европи, за разлику од Холандије и Белгије, код нас не успева добро јер је јако осетљива на ожеготине листова, чак и младара. И овде је поновљена ситуација. Наши произвођачи нису у довољној мери савладали технологију производње.
– Предност касних сорти крушака је што су изузетно погодне за складиштење. Могу се чувати од 4 до 6 месеци у УЛО хладњачама. Ипак, процентуално оне су присутне свега 10-15 одсто у структури сортимента. Доминирају вилјамовка , стара сорта калуђерка , које се не треба олако одрећи јер је лака у технологији производње, сазрева у трећој декади септембра и присутна је у централној Србији. У нашој земљи је изузетно мало савремених засада крушке који се подижу по концепту густих засада са противградним мрежама и фертиригацијом. У савременој технологији узгоја највише предњачи рејон Срема, а најинтензивнији засади су у околини Шида и Кукујеваца. Крушка је воћна врста која захтева веће надморске висине, не воли равнице, пчеле је нерадо посећују јер има посебан нектар, мирис који их одбија. Због тога се препоручује да се у засаде уносе солитарне пчеле, па чак и бумбари – каже наш саговорник.
За јабуку се каже да је библијско или рајско воће. Присутне су зелене и црвене сорте. Јабука је симбол здравља, па је тако зелена синоним за здраву храну. А када за некога кажемо да је румен као јабука, заправо говоримо да има лепу, здраву боју тена. Тако и у производњи овог воћа постоје трендови, па се смењује популарност црвених и зелених сорти.
– Од касних сорти јабука у Србији је најзаступљенија грени смит , која се убраја међу водеће. Техологија њене производње прилично је лака, а берба је од 15. до 20. октобра. Али, њено чување је тешко јер се најчешће јавља посмеђивање покожице плода. Постоје антиоксиданти који се користе да не би дошло до ове појаве. Од касних сорти све више се шири бребурн са клоновима марири ред и хилверт , која даје изузетно високе приносе али код потрошача није омиљена због боје покожице која је зеленкастожута са тракасто распоређеном црвенилом. Ту је и фуџи , која је са клоновима кику 8 и фубракс у последње време све присутнија на нашим просторима иако је технологија њене производње прилично тешка. Сувише је бујна, потребно је проређивање у фази цветања, обавезно је подсецање корена да би се направила равнотежа између вегетативног пораста и родности. Али, када се говори о квалитету плодова, фуџи је једна од квалитетнијих касних сорти јабуке и на њу се потрошачи полако навикавају – објашњава проф. др Зоран Кесеровић.
За одређивање оптималног времена бербе одлучујући утицај на способност чувања и квалитет после искладиштења има зрелост плодова у тренутку бербе. Уколико је берба прерана, последица ће бити недовољно развијени плодови незадовољавајуће крупноће и обојености, лошег укуса, веће осетљивости на неке непаразитарне болести чувања попут посмеђивања покожице и горких пега. Супротно томе, код прекасне бербе плодови су бољег укуса јер је повећан садржај шећера и развија се пуна арома али знатно се умањује способност њиховог чувања. Због тога долази до брзог опадања нивоа киселина и чврстоће мезокарпа, а јавља се и брашњавост. Оптималан моменат бербе одговара оном у којем је плод завршио накупљање резервних хранљивих материја и започео већу производњу етилена.
За одређивање момента бербе користи се више метода. Јодно-скробним тестом прати се процес разградње скроба у плодовима. Са одмицањем сазревања плодова скроб се све више разграђује на просте шећере. За тестирање се узима узорак од најмање 20 плодова који се пресеку попречно. Затим се по једна половина сваког плода потапа у раствор јода. На местима где има скроба пресек ће бити обојен у тамноплаву боју. Следећа метода је мерење чврстине плода у којој се користе пенетрометри. Пошто се чврстина плода смањује са сазревањем, праћењем њене промене и поређењем измерених вредности са вредностима које су препоручене за сваку сорту може да се одреди моменат бербе. Око 85 одсто сока јабуке је вода, а преостали део су растворене органске и неорганске материје, углавном прости шећери. Садржај растворљиве суве материје који је од велике важности за квалитет плодова и мерило њихове зрелости, одређује се једноставном методом. Код ове методе користе се ручни или дигитални рефрактометри тако што се капи сока једног или више плодова нанесу на означено место и очита се вредност изражена у процентима. Узорак мора да има најмање 10 плодова. Просек мерења се упореди са вредностима у таблицама датим за сваку сорту.
Фрушка гора рај за крушку
Најбољи агроеколошки услови за производњу крушке код нас су на Фрушкој гори на надморској висини изнад 200 метара, а најбоља је 450 метара. Следи рејон јужног Баната, па јужноморавски, Шумадија, околина Лесковца, Мерошине, Прокупља. Познато је да је најквалитетнија крушка у некадашњој Југославији долазила из Поречја , из Вучја са надморске висине 250-350 метара. Крушка воли подручја у којима су ноћи хладне и у тим условима накупља довољну количину шећера. Осим што се користи као свежа, заступљена је и у преради за производњу ракије вилјамовке . У економском смислу, од производње крушке не може се остварити добит као што је то случај код јабуке. Разлог је на првом месту принос који је ретко где у Србији око 35 тона по хектару, за разлику од Холандије где се остварује род 55-60 тона.
Здраво воће и ритуално дрво
Крушка је постојала још у доба праисторије, што су потврдили археолошки остаци. У Кини је распрострањена, а у Европи се узгаја од Каспијског мора до обала Атлантика. Узгајали су је у јели и стари Римљани, и то свежу и кувану. Њен назив забележен је у старокелтском језику, а чест је и у словенским дијалектима, где има и важан магијски и спиритуалан значај. Тако је и у нашем народном веровању. Крушкино дрво има магијски значај. У зависности од дела земље, ова воћка има позитивно или негативно значење. Негде се сматра да се испод њеног дрвета окупљају нечисте силе и вештице, док се на другом месту доживљава као свето дрво које магијски исцељује оболеле, а душама мртвих дарује се плод.
У сваком случају, реч је о једном веома укусном и хранљивом воћу, које је одличан извор дијетних влакана, витамина Ц и К, као и бакра, који су најзаступљенији. Ово воће изазива најмање алергијских реакција, те су пасиране крушке најчешћи први чвршћи оброк за бебе. Кора плода крушке богата је биљним влакнима, која су јако важна за човеков метаболизам. Плод је пун воде, па је због тога јако добра за хидратацију. Сем тога, крушке имају мало калорија и врло су пожељна дијетална намирница.
Зашто опада извоз јабуке?
Док се ближи берба, ваља мислити на продају и подсетити се да је прошле године забележен велики проблем са пласманом јабука. Поређења ради, 2016. године извезено је око 240.000 тона, да би прошле године извоз био скоро преполовљен. На иностраном тржишту завршило је свега 140.000 тона наших јабука. На глобалном нивоу, прошла година била је врло родна, па је само у Пољској произведено око 4.000.000 тона. Проф. др Зоран Кесеровић процењује да ће, с обзиром на измрзавање које се ове године догодило у Пољској, делимично у Немачкој и Аустрији, цена домаће јабуке бити много боља него лане. Извоз воћа је у последње две године знатно смањен, тако да је 2017. са родом од 1.180.000 тона зарада смањена за 50.000.000 долара. Интересантно је да је прошла година била роднија, произведено је 1.400.000 тона јабуке.
-Анализирајући дешавања везана за извоз јабуке последње две године закључује се да је паду експорта највише допринела уредба коју је донело Министарство за пољопривреду, шумарство и водопривреду по којој су знатно пооштрени критеријуми због чега су се са тржишта изгубили традиционално мали извозници. Други фактор је што су пристигле јабуке са нових плантажа у Русији. На крају, оваквој ситуацији много су допринели и медији који су нашу домаћу јабуку стављали у негативан контекст тврдећи да је лошег квалитета. Ово уопште није тачно, српска јабука има изузетне органолептичке карактеристике. Ситуација се могла и поправити да је у обзир узета чињеница да постоји много јавних установа, попут обданишта, школа, факултета, болница, којима су се могле дистрибуирати домаће јабуке уместо воћа из увоза. Такође, велике количине су увезене, дошло је до реекспорта, иако је поменута уредба донета управо да би се ова појава спречила – указује Кесеровић.
Ј. Бајшански
Добро јутро број 569 – Септембар 2019.
