Насловна ТЕМЕ ЖИВОТ Вредне ли су нано Гружанке девојке

Вредне ли су нано Гружанке девојке

2775

Лепоте Груже и околине представљају и промовишу жене из Удружења “Гружанске домаћице”. Ове вредне домаћице, иако их за сада у Удружењу нема велики број, труде се да својим активностима место представе на туристичкој мапи Србије и шире, као једно од можда данас последњих оаза здравог живота и здраве хране.

– Удружење “Гружанске домаћице” чини пет жена које се међусобно друже, поштују и у договору праве домаће производе. Спојила нас је љубав према животу на селу, што смо одлучиле да поделимо са другима. Ту смо за све оне који се ужеле домаћих кифлица, салчића, пите од развлачених кора, ајвара, џема или чашице ракије и ликера. Па, кад се пожале да их од све те хране боли желудац, онда им дамо наше кантарионово уље, од биља браног на брду ван било каквог загађења. Муке прођу а остану познанства и надамо се нова слика о томе како је живети на селу. Посебно како жене живе на селу – каже за Добро Јутро представница “Гружанских домаћица” Петрија Павловић.

Петрија истиче, иако их има само пет у Удружењу, да се све обавља складно и у “договору са природом”.

– Бавимо се производњом слатке и слане зимнице, сокова, ликера, неких лековитих уља и тинктура. Трудимо се да искористимо све благодети здравог биља, воћа и поврћа које или расте у нашем окружењу или га саме узгајамо – а шта ће се правити зависи од сезоне, нарочито од оне славске када су свима потребни домаћи колачи и торте. Током лета тражени су били свежи сокови, слатка, џемови, а сада је сезона слане зимнице и ајвара тако да увек има посла, истичу вредне Гружанке.

Иако свака од њих подржава долазак и останак младих на селу, то питање је по речима Петрије Павловић врло комплексно.

– На ово питање нема лаког одговора. После завршеног факултета у Београду, доселила сам се у Честин и живим са породицом у кући свог деде по мами. Вратила сам се да бих била свој на своме, да знам да је јабука коју једем непрскана и да сам овде урадила све за себе и породицу. Али није лако, кад струја нестаје неколико пута недељно, кад нема сигнала ни на телефону, а о интернету да не причамо. Можда да су на селу неке ствари приступачније, да не дави бирократија, да можемо лакше пласирати наше производе и по цени која је реална за њихову вредност, можда би се више људи одлучило да живи на селу. Човек мора да воли више живот на селу, не само од живота у граду већ и од свих потешкоћа које живот на селу носи – искрена је Петрија којој је жао што нисмо довољно свесни лепота наше земље.

– Нисмо свесни ни богатства, ни вредности које нам Србија нуди. Све мање људи има представу колико година се гаји неко дрво да би се убрао плод, колико дуго се сељак брине о крави да би од ње имао млека, сира, кајмака. Сви би да се хранимо здраво а жалимо се да је скупо. Нажалост живимо у свету где је битно направити кул фотку, означити локацију и добити лајкове. Мало људи иде на планину да би уживао у свежем ваздуху или набрао неку биљку за чај – наглашава Петрија Павловић.

У наредном периоду, да би се више људи упознало са лепотама Србије, “Гружанске домаћице” планирају да се посвете сеоском туризму.

– Планирамо да полако али сигурно ширимо понуду наших производа, као и сарадњу са удружењима из окружења на разним пројектима и радионицама. Такође у плановима је и бављење сеоским туризмом како би још више људи било у прилици да се упозна са радом и нашим производима – закључује Петрија Павловић.

Пише: Срећко Миловановић