Першун коренаш сеје се углавном у пролеће, али може и крајем лета или у јесен. Летња и јесења сетва примењују се у условима наводњавања и на парцелама које су очишћена од корова. Сеје се врстачним сејалицама на растојању од 30 до 40цм, ред од реда. Семе клија на светлу и није потребно да се покрије слојем земље. У зависности од сорте и међуредног размака, потребно је 4 до 6кг семена по хектару. После сетве, засејана површина се ваља. Семе ниче за три недеље. Мере неге обухватају:
– окопавање, плевљење, наводњавање, прихрањивање, заштиту од болести и штеточина, проређивање. Прихрањује се више пута током вегетације. Укупно се уноси 80 до 120кг азота по хектару, што зависи од плодности земљишта. Први пут прихрањује се са око 50кг/ха, када се образују редови, тј. пред прво окопавање. Друго прихрањивање је после прве бербе листова, а треће после друге бербе.
Усев коренаша проређује се да би се обезбедио оптималан вегетациони простор. Тако се омогућава неометан и бујан развој корена. Усев се проређује када биљке развију 2 до 3 стална листа, на растојању од 10 до 15цм. Истовремено се попуњавају празна места. Ова мера неге примењује се само на култури која је намењена за производњу етарског уља. Першун лишћар према хемијском саставу земљишта нема посебних захтева. За разлику од коренаша, добро успева на свим типовима земљишта. Обично се гаји као главни усев због дугог периода вегетације. Ако се сеје у пролеће, сетву треба почети чим може да се уђе у њиву. Пошто је семе веома ситно, после сетве препоручује се сабијање ваљањем. И на лакшим и на тежим типовима земљишта дубина сетве је 2 до 3цм. Размак између редова је 20 до 30цм. За разлику од коренаша, није му потребно проређивање после ницања.
Најважније мере неге су плевљење и окопавање. После ницања га не треба заливати, али веома добро реагује на влагу обезбеђену у фази ницања.
Р.Д.Ј.
