Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ ZA KRUŠKU IMAMO PRIRODU, NEMAMO TEHNOLOGIJU

ZA KRUŠKU IMAMO PRIRODU, NEMAMO TEHNOLOGIJU

636

Kruška je, po mojoj proceni, jedna od perspektivnijih voćnih vrsta kod nas, jer za njenu proizvodnju imamo povoljne agroekološke uslove, a deficitarna je u Evropi. U narednom periodu moramo nadoknaditi ono što nam najviše nedostaje i više učiniti na uvođenju savremenih tehnologija, kao što smo to uradili kod jabuke. Želim putem ovog teksta da skrenem pažnju budućim i sadašnjim proizvođačima na koje faktore da obrate pažnju prilikom podizanja zasada i proizvodnje kruške. Polazim od primera proizvođača u Holandiji koji nemaju Bogom dane uslove kao naši, a postižu prinose i preko 50 tona krušaka po hektaru. U Srbiji su retki proizvođači koji uberu preko 30 do 35 tona kruške.

Uzmimo na analizu prošlu godinu u kojoj su klimatski uslovi za proizvodnju kruške kod nas bili pogubni, a iskustva proizvođača poučna. U vreme cvetanja imali smo jako loše uslove za oprašivanje i oplodnju kruške. Bile su dosta niže temperature praćene vetrom, a insekata za oprašivanje nije bilo. Kao posledicu ovakvih prilika i uticaja dobili smo smanjenje roda kruške.

Problemi koje možemo da otklonimo

Najveći problem u 2023. godini, ipak, je bila pojava olujnih vetrova, 19. jula između 17,30 i 18 časova, koji su najveće štete naneli u fruškogorskom regionu. Tu je, po mojoj proceni, srušeno preko 30 hektara zasada kruške koji su bili pod protivgradnim mrežama. Međutim, olujni vetar naneo je još veće štete zasadima koji nisu imali protivgradne mreže i vetrozaštitni pojas, i u kojima smo imali veliko opadanje plodova. Na primer, sorta kruške karmen u uslovima protivgradnih mreža imala je opadanje oko 20 odsto, a u uslovima bez protivgradnih mreža oko 80 odsto. Sorta abate fetel je pokazala najveću otpornost na opadanje plodova, zatim sorta santa marija i pakhams trijumf, dok su sorte karmen i vilijamovka pokazale veliku osetljivost na olujne vetrove.

Proizvodnja kruške u poslednje vreme stagnira. Od rekordne 2013. godine kada je proizvedeno 88,2 hiljade tona, proizvodnja kruške je pala u poslednjih pet godina na prosečnih 57,76 hiljada tona. Najmanje smo ubrali 2002. godine i to oko 33,6 hiljada tona.

Među faktorima koji su najviše uticali na smanjenje proizvodnje kruške, a s kojima moramo i možemo da se izborimo, su: kruškina buva, bakteriozna plamenjača, izbor pogrešnih podloga i sadnja kruške u neodgovarajućim agroekološkim uslovima. Nekada smo bili poznti po proizvodnji kruške, pogotovu u rejonima Fruške gore, Južnog Banata, okoline Leskovca. Po kvalitetu izdvajali su se plodovi kruške proizvedeni u Porečju-Vučju i u Bosanskoj Gradiški.

Osetljiva na niske prolećne i više zimske temperature

Kruška je izrazito heliofilna biljka, te je za optimalnu osvetljenost potrebno obezbediti odgovarajuću gustinu sadnje, pravac redova sever-jug, izbor otvorenih položaja, odgovarajući oblik krune i rezidbu. Na odvijanje fizioloških procesa i tok fenofaza kod kruške nepovoljno može da deluje otopljavanje u drugoj polovini zime i to temperature iznad 7 °C u trajanju od nedelju i više dana. U pupoljcima i granama tada dolazi do aktiviranja kambijuma, što utiče na smanjenu otpornost prema niskim temperaturama. Visoke temperature u toku leta dovode do pojave ožegotina na granama, plodovima i lišću. Posebno osetljiva je sorta konferans, ali i vilijamovka, boskova bočica, što ograničava njihovo gajenje na našem podneblju. Veliku otpornost prema visokim temperaturama pokazuju sorte abate fetel, kiferov sejanac i pakhams trijumf.

Na niske prolećne temperature kruška je najosetljivija u fenofazi punog cvetanja i precvetavanja, kada štete nastaju već na temperaturama od -2,2 °C. Kako kruška cveta ranije u odnosu na jabuku, a to je u našim agroekološkim uslovima od početka do kraja aprila, više je podložna nastanku šteta usled pojave prolećnih mrazeva. U pojedinim godinama do cvetanja kruške može doći u drugoj polovini marta. Otvaranje cvetova kruške nastupa sukcesivno i traje 7 do 12 dana što umanjuje mogućnost gubitka roda usled izmrzavanja. Mraz u fazi cvetanja i oplodnje dovodi do pojave tzv. mraznih (rđastih) prstenova u donjem delu plodova što im umanjuje tržišnu vrednost.

Na razviće i kvalitet plodova kruške deluju i niske pozitivne temperature (0 do 10 °C) u fazi cvetanja i oplodnje kada može doći do pojave rđaste prevlake. Do pojave rđaste prevlake dolazi u uslovima niskih temperatura, padavina i visoke relativne vlažnosti vazduha u fenofazi cvetanja, kao i usled naglog otopljavanja nakon toga. Tada dolazi do brzog razvoja plodova i pojave mikropukotina na kutikuli i epidermisu ploda i razvoja plute – rđaste prevlake na površini plodova.

Izbegavati ravnicu i teška zemljišta

Kruška uspeva na zemljištima pogodnim za jabuku, kod kojih je pH između 5,6 do 6,5, a sadržaj kreča do 4 %. U praksi se obično sreću zemljišta sa većom pH i povećanim sadržajem kreča (viši od 8 %), što kod kruške može izazvati hlorozu usled nedostatka gvožđa. Podloga BA29 pokazuje veću tolerantnost na Fe-hlorozu u odnosu na ostale podloge poreklom od dunje. Ukoliko je pH visok kao i sadržaj Ca, treba zasade kruške podizati na sejancu divlje kruške ili selekcijama. U odnosu na jabuku, kruška je slabije adaptirana na teška zemljišta.

U našem klimatskom području najpogodniji rejoni za gajenje kruške su uzvišenja i padine na visini od 120 do 500 m, dok se ne preporučuje na nadmorskim visinama većim od 800 m. Na južnim i jugoistočnim ekspozicijama veća su kolebanja temperatura u proleće, te postoji veći rizik od izmrzavanja u periodu cvetanja i zametanja plodova. Na južnim ekspozicijama, usled bolje osvetljenosti i većih kolebanja temperature u vreme sazrevanja, bolji su kvalitet i skladišna sposobnost plodova. Sa druge strane, severne ekspozicije se odlikuju manjim temperaturnim oscilacijama, ali i kasnijim započinjanjem vegetacije i kasnijim vremenom sazrevanja plodova.

Južne ekspozicije su pogodne za gajenje vrlo ranih i ranih letnjih sorti kruške, jugoistočne, istočne i zapadne za poznoletnje i jesenje sorte, a severne, severnoistočne i severozapadne za gajenje zimskih sorti. Iz tabele 1. se vidi da su najpovoljniji tereni između 120 i 500 metara i po povoljnosti se izdvaja Fruškogorski i Podunavski rejon. Ravničarski deo Vojvodine nije najpovoljniji za proizvodnju, jer često dolazi do izmrzavanja i slabog zametanja plodova.

Izbor sorte prema mogućnostima plasmana

Odabir sorte zavisi od ekoloških uslova i mogućnosti plasmana. Rane sorte mogu se uzgajati u svim područjima pogodnim za krušku, ali prednost se daje onim područjima gde je veća mogućnost plasmana, da bi se izbegao nepotreban i skup prevoz. Osim toga, najranije sorte su i najosetljivije na transport, a i vek skladištenja im je najkraći. Kasne zimske sorte zahtevaju dovoljno sunčanih dana da bi mogle postići visok kvalitet plodova, pa se mogu uzgajati samo u toplim krajevima. Pri tome posebnu pažnju treba posvetiti navodnjavanju jer su to krajevi gde tokom leta obično vlada suša. Sorte srednjeg doba sazrevanja mogu se uzgajati na povoljnim lokacijama svih naših područja, a jedini ograničavajući činilac jeste mogućnost plasmana.

Preporučujem sledeće sorte:

  • junska lepotica (Bella di Giugno),
  • karmen (Carmen),
  • moretinijeva rana (Butirre Precoce Morettini),
  • Santa Marija (Santa Maria),
  • vilijamovka (Williams’ Bon Chrétien, Bartlett Pear),
  • abate fetel (Abate Fetel),
  • pakhams trijumf (Packhams triumph),
  • krasanka.

Kada je u pitanju izbor sortimenta i dalje će vilijamovka, turandot, karmen, Santa Marija i pakhams trijumf dominirati u uslovima Srbije. Neki su proizvođači krenuli da sade sortu konferans, što je greška, jer u našim uslovima slabo zameće plodove i pati od ožegotina listova. Treba ispitati i nove sorte kruške: Xenia, Alessa, Falstaff, Max red Bartlett i Sweet senzation.

Podloge za krušku: sejanac divlje kruške (Pyrus communis), MA, Ba 29, MC (EMC, C), adams i sido. Mnogi proizvođači prave greške kod izbora sorti i podloga, pa u uslovima Vojvodine idu sa podlogama MC i sido, a one ne podnose visok sadržaj kalcijuma i pH u KCL-u. Ove podloge mogu ići u centralnoj Srbiji gde nema visokog sadržaja kalcijuma i pH u KCL- u. Takođe, mnogi zasadi su podignuti na dunji, a da nisu korišćeni posrednici kaluđerka ili gelertova. Naučna i stručna javnost smatra da za sortu abate fetel ne treba posrednik, lično mislim da treba za svaku sortu, jer se povećava rodnost i dugovečnost zasada.

Rastojanja zavise od bujnosti

Razmak između redova zavisi o bujnosti podloge i sorte, ali za savremene uzgojne oblike, uz dobru voćarsku mehanizaciju, taj razmak ne treba da bude manji od 3,2 m. Razmak u redu zavisi od sorti, ali u načelu može se reći da je za većinu sorti dovoljno 1,2 do 1,5 m.

Od uzgojnih oblika, moja je preporuka ako se ide sa sejancom divlje kruške da rastojanje bude 4 do 4,5 x 2 do 2,5 metra i da se ide sa kosom palmetom – pravilnom ili nepravilnom, ili vretenastim žbunom. Ako se koristi podloga Ba 29, predlažem rastojanje 3,5 do 4,0 x 1,0 do 1,20 metara, a uzgojni oblik da bude vitko vreteno ili četvoroosovinsko vreteno. Međutim, ako se ide sa podlogom MC, predlažem rastojanje 3,20 x 0,6 do 0,8 metara i da bude supervitko vreteno. Cilj je da zapremina krune bude što veća, kako bi se ostvario što veći prinos.

Sorta kruške određuje jačinu rezidbe. Glavni nosioci rodnosti kod većine sorti kruške (vilijamovka, trevuška, klapovka, kaluđerka, moretinijeva rana i druge) su dvogodišnje grane koje su obrasle naboritim i prstastim, ređe vitim rodnim grančicama. Kod ovih sorti mora se svake godine ostaviti jedan broj umereno bujnih letorasta koji će se u toku godine pripremiti za rod.

Reže se grana koja je rodila

Ako je uspostavljena ravnoteža između rodnosti i vegetativnog porasta, onda se svake godine uklanja drvo koje je dalo rod, a ostavlja novo. Koliko će se rodnih pupoljaka ostaviti na dvogodišnjoj grani, zavisi od sorte, stanja i količine pupoljaka kao i od intenziteta porasta. Ako dvogodišnja grana na vrhu ima po nekoliko dužih ili kraćih letorasta, onda znači da su te grane vitalnije i da se na njima može ostaviti veći broj rodnih pupoljaka. U slučaju da dvogodišnje grane nemaju na vrhu razvijene letoraste, to je znak da nisu dovoljno vitalne i na njima treba ostaviti manji broj pupoljaka. Kod sorti iz ove grupe (pogotovo u vilijamovke) na jednogodišnjim letorastima često se obrazuju postrani pupoljci po celoj dužini ili pri vrhu, i ukoliko takvih grančica ima dosta, onda se mora uraditi oštrija rezidba.

Kratka rezidba sorte Abate Fetel

Vilijamovka, kaluđerka, moretinijeva rana, pakhams trijumf i većina sorti krušaka zahtevaju srednje dugu rezidbu. Na dvogodišnjem drvetu ostavlja se 4 do 6 rodnih grančica i te dvogodišnje grane se skrate, mada je bolje ići na dugu rezidbu, odnosno prorediti rodne grančice, da li su naborite, cvetne ili vite, i na vrhu ostaviti jedan umereno bujan letorast.

Pri uzgoju ovih sorti treba obratiti pažnju na jednogodišnje letoraste koji često pri vrhu obrazuju rodne pupoljke. Ako ih ima mnogo, uklanjaju se, a ako ih je malo, ostave se. Boskova bočica traži dugu rezidbu. Na dvogodišnjem drvetu ostavlja se 6 do 8, a na kratkom 1 do 2 pupoljka.

Kasna rezidba povećava rodnost

Neke sorte krušaka rode na kratkim rodnim grančicama koje se nalaze na starijim granama, pa i na produžnicama (kleržo, junska lepotica). Rezidba sorti iz ove grupe sastoji se u kontrolisanju vršnog prirasta i usmeravanju vode i hranljivih materija u niže delove skeletnih grana. Ukoliko je vršni rast izraženiji, onda se vrhovi takvih grana prevode na jedan niži bočni letorast, a ako je vršni porast neznatan, takve grane treba prekraćivati na starije drvo kako bi se izazvao novi porast. Takođe, starije rodne grančice iz unutrašnjosti krune treba povremeno skraćivati ili proređivati.

Zimska dekantkinja i paskrasana obrazuju kratko i obrastajuće rodno drvo koje na sebi nosi cvetne pupoljke. One se odlikuju velikim obrazovanjem pupoljaka u toku godine. Paskrasana ne podnosi kasnu rezidbu. Ova sorta, kao i sorta zimska dekantkinja, traže kratku rezidbu. Ako je broj rodnih pupoljaka sa diferenciranim cvetnim začecima veliki, ostavljaju se najviše dva cvetna pupoljka, a ako je slabiji, 3 do 4 pupoljka na dvogodišnjoj rodnoj grančici. Na kratkom rodnom drvetu ostavlja se po jedan cvetni pupoljak, dok se rodni kolači (izrođeno drvo) uklanjaju. Kratku rezidbu traže i junska lepotica i junsko zlato.

Sorte krušaka osetljivije na zimske mrazeve, a takve su junska lepotica, junsko zlato, butira i sorte bujnog rasta santa marija i kaluđerka, režu se kasnije tj. u početku razdvajanja cvasti. Kasna rezidba supresivno deluje na porast i poboljšava rodnost.

Kalijum i fosfor u jesen, azot u proleće

Prilikom đubrenja kalijumovo i fosforno đubrivo se razbacuje u jesen, a azotno u proleće. Preko zemljišta treba uneti 50 odsto od preporučene količine, 40 odsto fertirigacijom i 10 odsto folijarno. Azot treba fertirigacijom dodati do kraja maja, a fosfor i kalijum rasporediti od kraja aprila do avgusta meseca.

Od posebnog značaja je uloga insekata u povećanju prinosa svih sorata koje po svojoj biološkoj prirodi nemaju izraženu sklonost ka većoj rodnosti, kao što je slučaj u nekih sorti kruške, recimo krasanke i kleržove maslovke. Korišćenje pčela i bumbara naročito je korisno za poboljšanje uslova oplođenja u slučajevima eksplozivnog cvetanja. Na žalost, proizvođači kruške nemaju naviku da u zasade unose bumbare i da rade tretiranje giberelinima kako bi podstakli partenokarpno obrazovanje plodova.

Interesantno da sorta abate fetel, koja je u nekim zasadima najintenzivnije cvetala, imala je katastrofalno loše zametanje plodova, ponegde bez ijednog ploda. Postavlja se pitanje rezidbe, jer ova sorta traži oštru i kratku rezidbu gde se na dvogodišnjim granama ostavlja od 4 do 5 naboritih rodnih grančica.

Među voćnim vrstama umereno-kontinentalnog klimata, kruška je najviše sklona obrazovanju partenokarpnih plodova, što može značiti sigurnost prinosa u godinama nepovoljnim za oprašivanje. Partenokarpija kod kruške je specifična za određene lokalitete gajenja i za neke sorte, a izrazitu sklonost pokazuju trevuška (Precoce de Trevoux), gijotka (Docteur Jules Guyot), konferans (Conference), hardijeva (Beurre Hardy), lukasova (Beurre Alexandre Lucas), viljamovka (Williams), konkord, general lekler. Osim od sorte, pojava partenokarpije zavisi i od temperaturnih uslova u vreme cvetanja, te je u toplijim područjima česta, a može biti i redovna pojava.

Za podsticanje razvoja partenokarpnih plodova mogu se koristiti giberelini (GA3 ili GA4+7) samostalno ili u kombinaciji sa benziladeninom (GA4+7 +BA). Za efikasno delovanje preporučuje se višekratna primena tokom cvetanja. Može se kombinovati sa regalisom za smanjenje bujnosti.

Većina voćnih vrsta, pa i kruška, može uspevati u rejonima gde se količina padavina kreće od 600 do 900 mm u toku vegetacije. Pored količine padavina veoma je bitan njihov raspored u toku vegetacije. Potrebe kruške za vodom variraju u zavisnosti od sorte, podloge, starosti zasada, rodnosti, perioda vegetacije. Najveće su u letnjim mesecima u fazama porasta letorasta, diferenciranja pupoljaka i porasta plodova. Vetar može biti nepovoljan klimatski činilac, a njegov uticaj zavisi od jačine i pravca te u našim uslovima pogotovo velike štete nanose severozapadni vetar i košava. Vetar isušuje zemljište, isušuje žigove tučka, onemogućava let pčela, utiče na otpadanje nesazrelih plodova, može polomiti grane, pa i čitava stabla…

Fetelova traži kratku rezidbu ostavlja se oko 5 rodnih grančica na dvogodišnjoj grani

Mnogi proizvođači greše kod rezidbe sorte abate fetel. Ostavljaju je da procveta, pa tek onda idu sa rezidbom, što jako iscrpljuje voćke i za posledicu ima slabo zametanje plodova. Sorta abate fetel zbog formiranja velikog broja pupoljaka traži jednu specifičnu rezidbu. Kod ove sorte ostavljaju se na rod dvogodišnje grane pod oštrijim uglom i na njima se ostavlja maksimalno do 5 kratkih rodnih grančica, odnosno dvogodišnja grana se skrati na pet rodnih grančica. Za pripremu roda za sledeću godinu ostavlja se u blizini dvogodišnje grane jednogodišnji letorast, isto pod oštrijim uglom, na kojem će se formirati rodne grančice za sledeću godinu.

U poslednjih 11 godina najviše kruške je izvezeno 2016. godine – oko 13,8 hiljada tona u vrednosti oko 10,7 miliona dolara, a najmanje 2011. godine – 2,4 hiljade tona u vrednosti od 1,5 miliona dolara. Na žalost, u poslednjih nekoliko godina beležimo i rast uvoza. Najviše je uvezeno kruške 2017. godine – 8,3 hiljade tona u vrednosti 1,9 miliona dolara. Interesantno je da poslednjih 5-6 godina raste cena uvezene kruške. Tako smo 2020. godine za 3,3 hiljade tona uvozne kruške potrošili oko 3,5 miliona dolara. U prvih 10 meseci 2023. godine izvezli smo van Evropske Unije 5.178,3 tone u vrednosti od 4,3 miliona dolara, u Evropsku Uniju 1064,5 tona u vrednosti od 1,7 miliona dolara, ali smo i uvezli iz EU 2.888,7 tona u vrednosti od 3,4 miliona dolara. Ovi podaci govore da je perspektiva ove voćne vrste velika, a proizvodnja nestabilna.

Piše: Prof. dr Zoran Keserović

Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.

Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.

Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.