Перспективна у Србији, дефицитарна у Европи
Крушка је, по мојој процени, једна од перспективнијих воћних врста код нас, јер за њену производњу имамо повољне агроеколошке услове, а дефицитарна је у Европи. У наредном периоду морамо надокнадити оно што нам највише недостаје и више учинити на увођењу савремених технологија, као што смо то урадили код јабуке. Желим путем овог текста да скренем пажњу будућим и садашњим произвођачима на које факторе да обрате пажњу приликом подизања засада и производње крушке. Полазим од примера произвођача у Холандији који немају Богом дане услове као наши, а постижу приносе и преко 50 тона крушака по хектару. У Србији су ретки произвођачи који уберу преко 30 до 35 тона крушке.
Узмимо на анализу прошлу годину у којој су климатски услови за производњу крушке код нас били погубни, а искуства произвођача поучна. У време цветања имали смо јако лоше услове за опрашивање и оплодњу крушке. Биле су доста ниже температуре праћене ветром, а инсеката за опрашивање није било. Као последицу оваквих прилика и утицаја добили смо смањење рода крушке.
Проблеми које можемо да отклонимо
Највећи проблем у 2023. години, ипак, је била појава олујних ветрова, 19. јула између 17,30 и 18 часова, који су највеће штете нанели у фрушкогорском региону. Ту је, по мојој процени, срушено преко 30 хектара засада крушке који су били под противградним мрежама. Међутим, олујни ветар нанео је још веће штете засадима који нису имали противградне мреже и ветрозаштитни појас, и у којима смо имали велико опадање плодова. На пример, сорта крушке кармен у условима противградних мрежа имала је опадање око 20 одсто, а у условима без противградних мрежа око 80 одсто. Сорта абате фетел је показала највећу отпорност на опадање плодова, затим сорта санта марија и пакхамс тријумф, док су сорте кармен и вилијамовка показале велику осетљивост на олујне ветрове.
Производња крушке у последње време стагнира. Од рекордне 2013. године када је произведено 88,2 хиљаде тона, производња крушке је пала у последњих пет година на просечних 57,76 хиљада тона. Најмање смо убрали 2002. године и то око 33,6 хиљада тона.
Међу факторима који су највише утицали на смањење производње крушке, а с којима морамо и можемо да се изборимо, су: крушкина бува, бактериозна пламењача, избор погрешних подлога и садња крушке у неодговарајућим агроеколошким условима. Некада смо били познти по производњи крушке, поготову у рејонима Фрушке горе, Јужног Баната, околине Лесковца. По квалитету издвајали су се плодови крушке произведени у Поречју-Вучју и у Босанској Градишки.
Осетљива на ниске пролећне и више зимске температуре
Крушка је изразито хелиофилна биљка, те је за оптималну осветљеност потребно обезбедити одговарајућу густину садње, правац редова север-југ, избор отворених положаја, одговарајући облик круне и резидбу. На одвијање физиолошких процеса и ток фенофаза код крушке неповољно може да делује отопљавање у другој половини зиме и то температуре изнад 7 °Ц у трајању од недељу и више дана. У пупољцима и гранама тада долази до активирања камбијума, што утиче на смањену отпорност према ниским температурама. Високе температуре у току лета доводе до појаве ожеготина на гранама, плодовима и лишћу. Посебно осетљива је сорта конферанс, али и вилијамовка, боскова бочица, што ограничава њихово гајење на нашем поднебљу. Велику отпорност према високим температурама показују сорте абате фетел, киферов сејанац и пакхамс тријумф.
На ниске пролећне температуре крушка је најосетљивија у фенофази пуног цветања и прецветавања, када штете настају већ на температурама од -2,2 °Ц. Како крушка цвета раније у односу на јабуку, а то је у нашим агроеколошким условима од почетка до краја априла, више је подложна настанку штета услед појаве пролећних мразева. У појединим годинама до цветања крушке може доћи у другој половини марта. Отварање цветова крушке наступа сукцесивно и траје 7 до 12 дана што умањује могућност губитка рода услед измрзавања. Мраз у фази цветања и оплодње доводи до појаве тзв. мразних (рђастих) прстенова у доњем делу плодова што им умањује тржишну вредност.
На развиће и квалитет плодова крушке делују и ниске позитивне температуре (0 до 10 °Ц) у фази цветања и оплодње када може доћи до појаве рђасте превлаке. До појаве рђасте превлаке долази у условима ниских температура, падавина и високе релативне влажности ваздуха у фенофази цветања, као и услед наглог отопљавања након тога. Тада долази до брзог развоја плодова и појаве микропукотина на кутикули и епидермису плода и развоја плуте – рђасте превлаке на површини плодова.
Избегавати равницу и тешка земљишта
Крушка успева на земљиштима погодним за јабуку, код којих је pH између 5,6 до 6,5, а садржај креча до 4 %. У пракси се обично срећу земљишта са већом pH и повећаним садржајем креча (виши од 8 %), што код крушке може изазвати хлорозу услед недостатка гвожђа. Подлога BA29 показује већу толерантност на Fe-hlorozu у односу на остале подлоге пореклом од дуње. Уколико је pH висок као и садржај Ca, треба засаде крушке подизати на сејанцу дивље крушке или селекцијама. У односу на јабуку, крушка је слабије адаптирана на тешка земљишта.
У нашем климатском подручју најпогоднији рејони за гајење крушке су узвишења и падине на висини од 120 до 500 м, док се не препоручује на надморским висинама већим од 800 м. На јужним и југоисточним експозицијама већа су колебања температура у пролеће, те постоји већи ризик од измрзавања у периоду цветања и заметања плодова. На јужним експозицијама, услед боље осветљености и већих колебања температуре у време сазревања, бољи су квалитет и складишна способност плодова. Са друге стране, северне експозиције се одликују мањим температурним осцилацијама, али и каснијим започињањем вегетације и каснијим временом сазревања плодова.
Јужне експозиције су погодне за гајење врло раних и раних летњих сорти крушке, југоисточне, источне и западне за познолетње и јесење сорте, а северне, северноисточне и северозападне за гајење зимских сорти. Из табеле 1. се види да су најповољнији терени између 120 и 500 метара и по повољности се издваја Фрушкогорски и Подунавски рејон. Равничарски део Војводине није најповољнији за производњу, јер често долази до измрзавања и слабог заметања плодова.
Избор сорте према могућностима пласмана
Одабир сорте зависи од еколошких услова и могућности пласмана. Ране сорте могу се узгајати у свим подручјима погодним за крушку, али предност се даје оним подручјима где је већа могућност пласмана, да би се избегао непотребан и скуп превоз. Осим тога, најраније сорте су и најосетљивије на транспорт, а и век складиштења им је најкраћи. Касне зимске сорте захтевају довољно сунчаних дана да би могле постићи висок квалитет плодова, па се могу узгајати само у топлим крајевима. При томе посебну пажњу треба посветити наводњавању јер су то крајеви где током лета обично влада суша. Сорте средњег доба сазревања могу се узгајати на повољним локацијама свих наших подручја, а једини ограничавајући чинилац јесте могућност пласмана.
Препоручујем следеће сорте:
- јунска лепотица (Bella di Giugno),
- кармен (Carmen),
- моретинијева рана (Butirre Precoce Morettini),
- Санта Марија (Santa Maria),
- вилијамовка (Williams’ Bon Chrétien, Bartlett Pear),
- абате фетел (Abate Fetel),
- пакхамс тријумф (Packhams triumph),
- красанка.
Када је у питању избор сортимента и даље ће вилијамовка, турандот, кармен, Санта Марија и пакхамс тријумф доминирати у условима Србије. Неки су произвођачи кренули да саде сорту конферанс, што је грешка, јер у нашим условима слабо замеће плодове и пати од ожеготина листова. Треба испитати и нове сорте крушке: Xenia, Alessa, Falstaff, Max red Bartlett и Sweet senzation.
Подлоге за крушку: сејанац дивље крушке (Pyrus communis), MA, Ba 29, MC (EMC, C), adams и sido. Многи произвођачи праве грешке код избора сорти и подлога, па у условима Војводине иду са подлогама MC и sido, а оне не подносе висок садржај калцијума и pH у KCL-u. Ове подлоге могу ићи у централној Србији где нема високог садржаја калцијума и pH у KCL- u. Такође, многи засади су подигнути на дуњи, а да нису коришћени посредници калуђерка или гелертова. Научна и стручна јавност сматра да за сорту абате фетел не треба посредник, лично мислим да треба за сваку сорту, јер се повећава родност и дуговечност засада.
Растојања зависе од бујности
Размак између редова зависи о бујности подлоге и сорте, али за савремене узгојне облике, уз добру воћарску механизацију, тај размак не треба да буде мањи од 3,2 м. Размак у реду зависи од сорти, али у начелу може се рећи да је за већину сорти довољно 1,2 до 1,5 м.
Од узгојних облика, моја је препорука ако се иде са сејанцом дивље крушке да растојање буде 4 до 4,5 x 2 до 2,5 метра и да се иде са косом палметом – правилном или неправилном, или вретенастим жбуном. Ако се користи подлога Ba 29, предлажем растојање 3,5 до 4,0 x 1,0 до 1,20 метара, а узгојни облик да буде витко вретено или четвороосовинско вретено. Међутим, ако се иде са подлогом MC, предлажем растојање 3,20 x 0,6 до 0,8 метара и да буде супервитко вретено. Циљ је да запремина круне буде што већа, како би се остварио што већи принос.
Сорта крушке одређује јачину резидбе. Главни носиоци родности код већине сорти крушке (вилијамовка, тревушка, клаповка, калуђерка, моретинијева рана и друге) су двогодишње гране које су обрасле наборитим и прстастим, ређе витим родним гранчицама. Код ових сорти мора се сваке године оставити један број умерено бујних летораста који ће се у току године припремити за род.
Реже се грана која је родила
Ако је успостављена равнотежа између родности и вегетативног пораста, онда се сваке године уклања дрво које је дало род, а оставља ново. Колико ће се родних пупољака оставити на двогодишњој грани, зависи од сорте, стања и количине пупољака као и од интензитета пораста. Ако двогодишња грана на врху има по неколико дужих или краћих летораста, онда значи да су те гране виталније и да се на њима може оставити већи број родних пупољака. У случају да двогодишње гране немају на врху развијене леторасте, то је знак да нису довољно виталне и на њима треба оставити мањи број пупољака. Код сорти из ове групе (поготово у вилијамовке) на једногодишњим леторастима често се образују пострани пупољци по целој дужини или при врху, и уколико таквих гранчица има доста, онда се мора урадити оштрија резидба.
Кратка резидба сорте Abate Fetel
Вилијамовка, калуђерка, моретинијева рана, пакхамс тријумф и већина сорти крушака захтевају средње дугу резидбу. На двогодишњем дрвету оставља се 4 до 6 родних гранчица и те двогодишње гране се скрате, мада је боље ићи на дугу резидбу, односно проредити родне гранчице, да ли су наборите, цветне или вите, и на врху оставити један умерено бујан летораст.
При узгоју ових сорти треба обратити пажњу на једногодишње леторасте који често при врху образују родне пупољке. Ако их има много, уклањају се, а ако их је мало, оставе се. Боскова бочица тражи дугу резидбу. На двогодишњем дрвету оставља се 6 до 8, а на кратком 1 до 2 пупољка.
Касна резидба повећава родност
Неке сорте крушака роде на кратким родним гранчицама које се налазе на старијим гранама, па и на продужницама (клержо, јунска лепотица). Резидба сорти из ове групе састоји се у контролисању вршног прираста и усмеравању воде и хранљивих материја у ниже делове скелетних грана. Уколико је вршни раст израженији, онда се врхови таквих грана преводе на један нижи бочни летораст, а ако је вршни пораст незнатан, такве гране треба прекраћивати на старије дрво како би се изазвао нови пораст. Такође, старије родне гранчице из унутрашњости круне треба повремено скраћивати или проређивати.
Зимска деканткиња и паскрасана образују кратко и обрастајуће родно дрво које на себи носи цветне пупољке. Оне се одликују великим образовањем пупољака у току године. Паскрасана не подноси касну резидбу. Ова сорта, као и сорта зимска деканткиња, траже кратку резидбу. Ако је број родних пупољака са диференцираним цветним зачецима велики, остављају се највише два цветна пупољка, а ако је слабији, 3 до 4 пупољка на двогодишњој родној гранчици. На кратком родном дрвету оставља се по један цветни пупољак, док се родни колачи (изрођено дрво) уклањају. Кратку резидбу траже и јунска лепотица и јунско злато.
Сорте крушака осетљивије на зимске мразеве, а такве су јунска лепотица, јунско злато, бутира и сорте бујног раста санта марија и калуђерка, режу се касније тј. у почетку раздвајања цвасти. Касна резидба супресивно делује на пораст и побољшава родност.
Калијум и фосфор у јесен, азот у пролеће
Приликом ђубрења калијумово и фосфорно ђубриво се разбацује у јесен, а азотно у пролеће. Преко земљишта треба унети 50 одсто од препоручене количине, 40 одсто фертиригацијом и 10 одсто фолијарно. Азот треба фертиригацијом додати до краја маја, а фосфор и калијум распоредити од краја априла до августа месеца.
Од посебног значаја је улога инсеката у повећању приноса свих сората које по својој биолошкој природи немају изражену склоност ка већој родности, као што је случај у неких сорти крушке, рецимо красанке и клержове масловке. Коришћење пчела и бумбара нарочито је корисно за побољшање услова оплођења у случајевима експлозивног цветања. На жалост, произвођачи крушке немају навику да у засаде уносе бумбаре и да раде третирање гиберелинима како би подстакли партенокарпно образовање плодова.
Интересантно да сорта абате фетел, која је у неким засадима најинтензивније цветала, имала је катастрофално лоше заметање плодова, понегде без иједног плода. Поставља се питање резидбе, јер ова сорта тражи оштру и кратку резидбу где се на двогодишњим гранама оставља од 4 до 5 наборитих родних гранчица.
Међу воћним врстама умерено-континенталног климата, крушка је највише склона образовању партенокарпних плодова, што може значити сигурност приноса у годинама неповољним за опрашивање. Партенокарпија код крушке је специфична за одређене локалитете гајења и за неке сорте, а изразиту склоност показују тревушка (Precoce de Trevoux), гијотка (Docteur Jules Guyot), конферанс (Conference), хардијева (Beurre Hardy), лукасова (Beurre Alexandre Lucas), виљамовка (Williams), конкорд, генерал леклер. Осим од сорте, појава партенокарпије зависи и од температурних услова у време цветања, те је у топлијим подручјима честа, а може бити и редовна појава.
За подстицање развоја партенокарпних плодова могу се користити гиберелини (GA3 или GA4+7) самостално или у комбинацији са бензиладенином (GA4+7 +BA). За ефикасно деловање препоручује се вишекратна примена током цветања. Може се комбиновати са регалисом за смањење бујности.
Летња жеђ и штетни ветрови
Већина воћних врста, па и крушка, може успевати у рејонима где се количина падавина креће од 600 до 900 мм у току вегетације. Поред количине падавина веома је битан њихов распоред у току вегетације. Потребе крушке за водом варирају у зависности од сорте, подлоге, старости засада, родности, периода вегетације. Највеће су у летњим месецима у фазама пораста летораста, диференцирања пупољака и пораста плодова. Ветар може бити неповољан климатски чинилац, а његов утицај зависи од јачине и правца те у нашим условима поготово велике штете наносе северозападни ветар и кошава. Ветар исушује земљиште, исушује жигове тучка, онемогућава лет пчела, утиче на отпадање несазрелих плодова, може поломити гране, па и читава стабла…
Фетелова тражи кратку резидбу оставља се око 5 родних гранчица на двогодишњој грани
Грешке код резидбе абате фетел
Многи произвођачи греше код резидбе сорте абате фетел. Остављају је да процвета, па тек онда иду са резидбом, што јако исцрпљује воћке и за последицу има слабо заметање плодова. Сорта абате фетел због формирања великог броја пупољака тражи једну специфичну резидбу. Код ове сорте остављају се на род двогодишње гране под оштријим углом и на њима се оставља максимално до 5 кратких родних гранчица, односно двогодишња грана се скрати на пет родних гранчица. За припрему рода за следећу годину оставља се у близини двогодишње гране једногодишњи летораст, исто под оштријим углом, на којем ће се формирати родне гранчице за следећу годину.
Извозно – увозна клацкалица
У последњих 11 година највише крушке је извезено 2016. године – око 13,8 хиљада тона у вредности око 10,7 милиона долара, а најмање 2011. године – 2,4 хиљаде тона у вредности од 1,5 милиона долара. На жалост, у последњих неколико година бележимо и раст увоза. Највише је увезено крушке 2017. године – 8,3 хиљаде тона у вредности 1,9 милиона долара. Интересантно је да последњих 5-6 година расте цена увезене крушке. Тако смо 2020. године за 3,3 хиљаде тона увозне крушке потрошили око 3,5 милиона долара. У првих 10 месеци 2023. године извезли смо ван Европске Уније 5.178,3 тоне у вредности од 4,3 милиона долара, у Европску Унију 1064,5 тона у вредности од 1,7 милиона долара, али смо и увезли из ЕУ 2.888,7 тона у вредности од 3,4 милиона долара. Ови подаци говоре да је перспектива ове воћне врсте велика, а производња нестабилна.
Пише: Проф. др Зоран Кесеровић
20 ЏЕПНИХ КЊИГА
Пред вама је свих 20 џепних књига из серијала „Мој воћњак“, „Мој повртњак“, „Мој виноград“ и „Моје цвеће“. Књиге у формату 16×12цм у пуном колору на 64 стране, лаке за коришћење и увек при руци.
Мој воћњак ће вас упознати како да кренете и почнете да формирате свој засад, припремите земљиште, одаберете воћну врсту.
Ту су и Јабука, Вишња, Трешња, Крушка, Боровница, Јагода, Малина, Леска, Шљива, Кајсија, Ружа, Парадајз, Паприка, Кромпир, Краставац, Грашак, Пасуљ, Лукови и Виноград.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
