Насловна ТЕМЕ ПОВРЋЕ ЗА НАМА ЈЕ ТЕШКА ПОВРТАРСКА ГОДИНА (1): Високе цене нису покриле мањак...

ЗА НАМА ЈЕ ТЕШКА ПОВРТАРСКА ГОДИНА (1): Високе цене нису покриле мањак приноса

69
A young beautiful woman in the garden carries a crate full of fresh vegetables. A smiling happy farmer enjoys the rain, which helps the harvest.

Пише: Проф. Др Жарко Илин

Година 2021. је по много чему била специфична, различита од многих из референтног периода од 30 година. Почела је с врло прохладним временом и обилним количинама падавина, због чега је код већине повртарских врста каснила или сетва или садња, или вегетациони период, за читаве две до три недеље. Карактеристично је било да су средње минималне температуре у другој и трећој декади априла биле на нивоу између 2,6 до 5,5°Ц. То је у многоме отежало сетву раног поврћа, посебно коренастих врста, паприке, зачинске паприке. Све то је праћено обилним количинама падавина, тако да сетва многих повртарских врста није могла почети на време, већ је све кренуло тек тамо после 17. априла.

Надаље су такође владале релативно ниске температуре, поготово током маја, па је у првој декади маја температура била на нивоу 8°Ц у другој декади маја 10,9°Ц, а у трећој свега 9,4°Ц, с тим да је 26. маја забележена температура од само 3°Ц. И прва половина прве декаде јуна била је веома хладна, просечна температура за целу декаду је 11°Ц, с тим да је првих пет-шест дана било значајно испод 8°Ц. Пораст температуре је уочен тек у другој и трећој декади јуна, и скочила је нагло, па су средње максималне биле значајно изнад 30°Ц, у другој декади јуна чак 30,4°Ц, односно, у трећој декади чак 36,62°Ц.

Додатно наводњавање повећало трошкове

Настављен је, затим, раст температуре, значајно изнад биолошког максимума већине повртарских врста у све три декаде јула, тако да је средња максимална температура у првој декади била 34,1°Ц, у другој декади 33,1°Ц, а у трећој декади 32,9°Ц. Екстремно високе средње максималне температуре наставиле су се и у прве две декаде августа: у првој декади су биле на нивоу од 32,6°Ц, а у другој 33,5°Ц. Тек у трећој декади августа максималне средње температуре биле су 25,6°Ц, што је идеално за већину повртарских врста. Међутим, тај период је трајао веома кратко, свега десетак дана, јер је већ у првој и другој декади септембра забележен поновни раст температуре, значајно изнад 30°Ц, што се неповољно одразило на раст и развиће већине повртарских врста.

Ниске температуре у првом делу вегетације, све до прве половине прве декаде јуна биле су праћене обилним падавинама, што је повећало влажност земљишта и одложило сетву, односно, садњу код већине повртарских врста. Међутим, екстремно високе температуре, праћене релативно ниском влажношћу ваздуха, имамо од друге половине прве декаде јуна па све до септембра. У односу на референтни период од 30 година, у просеку је пало између 150 и 170мм мање кише, јер у референтном периоду падне у просеку 385мм, а за тај исти вегетациони период је пало свега 225мм. То значи да је у просеку мањак падавина у вегетационом периоду у односу на референтни период чак за 160мм. Када се узму у обзир потребе повртарских врста за водом – јер већина повртарских врста има повећане захтеве за водом – на основу анализираних података можемо рећи да је код већине повртарских врста у 2021. дефицит у односу на укупну количину падавина износио преко 300мм.

Другим речима, професионални произвођачи, колеге агрономи, у овој години уложили су значајна средства и енергију за додатно наводњавање. Овај дефицит надокнађен је различитим техникама наводњавања: вештачком кишом или капајућим системима. Од врсте енергента зависи и учешће у цени коштања: најбоље су прошли произвођачи који су за додатно наводњавање користили електричну енергију. У том случају цена милиметра додате воде износи око 15 евроценти, што значи да су с ових 300мм за додатно наводњавање утрошили негде око 450 евра по хектару. Међутим, код оних који су за наводњавање користили дизел или еуродизел, цена коштања милиметра воде зависила је од агрегата и његове припремљености за наводњавање, и кретала се од 15, па чак до 4 евра по милиметру додате воде. На овај начин, за додатно наводњавање утрошено је од 450 па чак до 1.200 евра по хектару, и то је имало значајног утицаја на цену већине повртарских врста.

Грашка ће ипак бити и за извоз

Познато је да негативне ефекте абиотичког стреса, изазване у другом делу вегетације екстремно високим дневним и ноћним температурама, наводњавање само може да ублажи. На значајније смањење приноса могу да утичу и друге агротехничке мере, почев од основне обраде, предсетвене припреме, чувања залиха влаге, до исхране, спровођења редовних мера неге, поготово међуредне обраде, односно, култивације. То су мере које добро чувају залихе влаге и професионални произвођачи који су максимално примењивали агротехничке мере имали су знатно мањи пад приноса због екстремно ниских температура у првом делу вегетативног периода, односно, екстремно високих температура у другом делу вегетације, све до краја септембра.

Грашак, водећа повртарска врста за индустријску прераду, ове године остварио је просечан принос на нивоу од око 7 тона, зависно од парцеле до парцеле и у зависности од раностасности сорте. С обзиром на то да је било прохладно до прве половине прве декаде јуна, најбоље су прошле ране сорте, и оне су у просеку дале приносе чак изнад 8 т. Средње ране и средње касне, с обзиром на то да је у другој декади јуна било врло топло, имале су значајно ниже приносе, за више од тону по хектару, што значи да је код средње раних и средње касних сорти остварен просечан принос од око 7 т. по хектару. Најлошије су прошле касне сорте, које се убирају у трећој декади јуна, и код њих је остварен принос од свега 5т/ха, што значи да је ова година за ране сорте, средње ране и средње касне била повољна, а врло неповољна за касне сорте.

Произвели смо, ипак, сасвим довољне количине грашка за домаће тржиште, чак и за извоз. Нешто већи проблеми били су у производњи кукуруза шећерца, и то пре свега у пострној сетви. У редовној, априлској сетви остварени су врхунски резултати, односно, приноси кукуруза шећерца на нивоу од 18 тона клипа по хектару и, ако узмемо да је рандман између 33 и 40%, то значи да смо остварили врхунске приносе зрна кукуруза шећерца за индустријску прераду, без обзира на то да ли је прерада хладна замрзавањем или се ради о пастеризацији.

Купус платио данак врућинама

Највећи проблеми у производњи купусњача су се ове године одразили на производњу купуса, и то пострног купуса. Приноси су од 30 до 70 посто мањи у односу на неку редовну просечну производњу, када се крећу на нивоу од 30 до 50 т/ха. Разлог томе су екстремно високе температуре.

Купусњаче током јула и августа практично нису прелазиле у фазу интензивног пораста и формирања лисне розете. У почетку формирања главице темпо раста формирања унутрашњег стабла због екстремно високих температура је био нешто бржи, постале су главице јако растресите, у просеку мање масе. Ако је просечна маса главице од 2-3 до 4 кг, сада је просечна маса главице била 1,2 кг до максимум 2 кг. То је у многоме утицало на значајно смањење приноса купуса, а тиме и на доходак, без обзира на релативно високе цене купуса за индустријску прераду или за кисељење у домаћинствима.

Што се тиче пострне, или производње као накнадног усева код кукуруза шећерца, све сетве до 5. јула, односно, све бербе до 15. октобра дале су изузетно добре резултате. Тако су се у пострној производњи приноси у просеку кретали на нивоу од 16 т/ха. Међутим, проблеми су се јавили на неких десетак посто од укупних површина под кукурузом, које су у овој години биле на нивоу од око 4.000 хектара. Сетве после 10. јула захваћене су мразом који се појавио половином јула и тај мраз од -1, -1,5°Ц је практично смрзао кукуруз шећерац и драстично смањио приносе из ове производње.

Највише подбацили пасуљ и боранија

У овако неповољној години највеће проблеме имали смо у производњи пасуља и бораније. Не толико због тога што нисмо могли да обезбедимо висок ниво технологије – обраде, предсетвене припреме, сетве – у редовној производњи пасуља и бораније. Чак и у условима обилног наводњавања једноставно се није могла обезбедити висока ваздушна влажност (релативна влажност ваздуха била је веома ниска), а то се драстично одразило на одбацивање цветова у усевима пасуља и бораније. Због тога су приноси ове две културе драстично смањени. Тако се просечни приноси пасуља крећу између 1,1 и 1,3 т/ха у условима високе агротехнике. У условима ниже агротехнике приноси су чак и до 50% мањи.

Што се тиче производње бораније, у редовној производњи у првим роковима сетве она је дуго клијала и ницала, чак и преко 20 дана, а затим су у другој половини јуна и јула високе температуре драстично утицале на смањење приноса чак на ниво од свега 5 до 7 т/ха. Ретки су произвођачи који су у пострној сетви достигли приносе бораније на нивоу од око 15 т/ха, што су нормални приноси за овај повртарски усев. Када се узме у обзир и редовна, и пострна сетва бораније, можемо рећи да смо остварили принос у просеку за 20 до 30% мањи и он се креће на нивоу од око 8 т/ха. То значи да ћемо ипак имати сасвим довољно бораније за домаће тржиште, али је питање колико ће је фалити у извозу.

Код купусњача, пре свега карфиола, приноси су јако варирали, у зависности од времена производње, и у зависности од сорте, односно, хибрида. У раној производњи приноси су били између 20 и 25 т/ха , а у касној и у накнадној или пострној производњи приноси су се кретали између 20 и 40 т/ха. Ако узмемо да је рандман у просеку око 70%, то значи да су се приноси оног расцветалог карфиола за потребе прерађивачке индустрије кретали од 14 до 28 т/ха. Ове, условно речено повећане приносе, пратила је и нешто већа тражња за карфиолом, због чега су професионални произвођачи због релативно високе цене, остварили изузетно високе приходе.

У производњи броколе приноси су се ове године кретали од 7 до 12 т/ха, што су отприлике неки просечни приноси. Мали број професионалних произвођача, који је спровео редовне мере неге и заштите од проузроковача болести и штетних инсеката, пре свега купусног мољца, остварио је приносе у просеку од око 15 т/ха, што су врхунски приноси за ову годину када се узме у обзир брокола.

                (Наставак у идућем броју)