ЗА ЗДРАВ ЗАЛОГАЈ НЕ ТРЕБА НИ БАШТА: Садите јагоде и у пукотинама

Ако немате башту или двориште, то није разлог да се не сладите јагодама које сте сами одгајили. Простор за раст најпознатијих слатких пролећних плодова може се наћи и на немогућим местима. Ако не откријете ни та немогућа места, гајите их у кући.

Јагоде спадају у зељасте перене. Вишегодишње су биљке, које се обично гаје у лејама и баштама. Али, ко има мало простора, обично користи жардињере или висеће саксије. Међутим, ако имате каскадне потпорне зидове, простор који није забетониран може се искористити за једноредну леју јагода. Оне имају плитак коренов систем, тако да је могуће да их гајите у буквално свакој пукотини у дворишту или на зиду. Када неко нема ни тај педаљ земље у дворишту, мораће да им уступи део свог стана. А то је углавном прозорска даска. Ни та жртва није превелика када добијете срцолике, црвене и сочне јагоде.

 Бирајте алпску или црвену шумску јагоду

Да бисте јагоде гајили на овај начин, морате да одаберете праву врсту, рећи ће вам одгајивачи. Јагоде су класификоване у 3 категорије – једнородне, двородне и сталнорађајуће. Једнородне сорте сазревају у мају и у првој и другој декади јуна, а плодови су им крупнији него код друге две категорије. Двородне, на чије цветање и сазревање не утиче дужина дана, рађају два пута годишње, прво у мају и јуну, а затим од септембра до првих мразева. Сталнорађајуће јагоде – месечарке, непрекидно рађају током вегетације, од средине маја па до појаве првих јесењих мразева.

• За узгој јагода у затвореном простору најпогодније су двородне и сталнорађајуће, јер производе веома мало живића. Одлична је, рецимо, црвена шумска, такозвана алпска јагода, која је у категорији сталнорађајућих. Она добро успева и на сеновитим местима. Двородне јагоде траже ниже температуре и не успевају у топлој средини, те су погодне за каскадне зидове и пукотине – испричао нам је Иван Лукић из Горње Сабанте код Крагујевца, који се годинама бави узгојем јагода.

За добар узгој јагода важан је и избор правих посуда за садњу. Међутим, због карактеристика кореновог система, љубитељи пролећних воћки имају на располагању много опција, те у суштини могу једино да брину о естетици.

• Јагоде имају плитак корен и због тога их је могуће гајити у саксијама и жардињерама. Најбоља ствар код јагода је та што сасвим лепо успевају у било којој врсти посуде. Посадите јагоде у цеви, лонце, бачве, прозорске жардињере, лименке. Керамичке саксије су препоручљивије, али су и веома скупе. Ако имате жичане корпе, потребно их је обложити агро-фолијом и напунити земљом. Оштрим ножем направите прорезе и убаците живиће јагода. На тај начин може да се направи прелеп ваљак или купола у дворишту – сликовито објашњава Лукић.

 Обавезна рупа на саксији

Ако више волите јагоде у висећим саксијама, треба да водите рачуна о томе да буду пречника 30 центиметара. Пожељна дубина жардињера је од 20 до 25 центиметара. Без обзира на то коју врсту посуде одаберете, она мора да има рупе на дну, да би се обезбедило правилно процеђивање земље. А ако јагоде садите у просторе између бетона, онда ће природа одрадити своје. Јагоде не би требало да буду у земљи која је засићена водом или да се вода слива преко њих.

Идеално време за садњу јагода зависи од климатских услова. Ако је клима хладнија, као код нас, садња се обавља у рано пролеће, а у затвореном простору можете је садити у било које доба године. Пре садње, у земљу се додаје ђубриво, а да бисте били задовољни родом, рН земљишта требало би да буде од 5,3 до 6,5. Земља мора да се ђубри једном месечно и сваких 10 дана у периоду када биљка почиње да цвета.

Јагоде можете да посејете, али је далеко једноставније да посадите мале саднице – живиће. Наћи ћете их код комшија или на пијаци. Јер, морате знати да сејање није увек успешно. Зато, ако сте почетник, купите саднице.

• Живић мора да буде здрав и да нема знакова болести. Пре садње одсеците старо лишће и столоне, односно вреже. Корење исеците на дужину од 10 до 12 центиметара и оставите их да одстоје у води један сат пре садње. Када кренете са садњом, водите рачуна о томе да је круница биљке у нивоу земље. Али, пазите да је не затрпате земљом јер је то део из кога ће почети да расту нови листови. У једну саксију или жардињеру можете да посадите од 3 до 6 биљака. Ако их садите у ваљкасти жичани контејнер, распоредите их унакрсно по редовима – додаје Лукић.

 Најважније је заливање

Током првих 6 до 7 недеља одгајивачи не треба да брину о приносу, већ о вегетацији. Зато је потребно да се уклоне пупољци, како би биљка била здрава и јака, и како би у будућности имала бољи принос. Добро заливање биљке се подразумева, а не треба занемарити ни коров, којег треба одстранити.

• Када се развију цвет и плодови, одсеците све дуге вреже, да би принос био бољи. Премда узгајање јагода није компликовано, постоји важан фактор који директно утиче на плодоносност, а то је заливање. Земља мора да буде добро заливена, али не и претерано. Ако биљци дате превише воде, корење ће почети да трули.  С друге стране, 95 посто плода јагоде састоји се од воде, па ако биљка не добија довољно воде, уместо крупних и сочних плодова добићемо ситне и тврде – уверава нас Иван Лукић.

Овај одгајивач, и пре свега велики заљубљеник у јагоде, саветује да јагоде садите када је хладан и облачан дан. Превише топлоте или излагања сунцу могу да оштете младе биљке. Минимално излагање сунцу у време садње припремиће биљку за излагање директној сунчевој светлости током сезоне раста. Биљкама ће бити потребно најмање 6 до 8 сунчаних сати дневно, посебно током сезоне раста. Водите рачуна да се налазе на месту где имају довољно сунчеве светлости, било да су на отвореном или у затвореном простору. Ако користите висеће саксије, пожељно је да окрећете посуду током дана, да би цела биљка добијала подједнаке количине сунчеве светлости.

Б. Ненковић

Добро јутро број 575 – Март 2020.