Лаки за гајење, а чести и корисни у модерном кувању јесу босиљак, мајчина душица, оригано, рузмарин, нана, мирођија, першун, коморач, жалфија, тимијан.
Башта са зачинским биљкама једна је од најзахвалнијих, јер се може сместити у двориште, у собу или кухињу. Могућности комбиновања биљака неограничене су, а одржавање не захтева много времена. За домаћинство је зачинска башта више него пожељна, јер у сваком тренутку имате свеже зачине у кухињи надохват руке, а простор око вас лепо мирише.
Пре него што почнете да садите зачинску башту, размислите о томе које биљке желите. Изаберите оне које највише користите за припремање јела или чајева. Међу најлакшим биљкама за гајење, које се такође доста користе у модерном кувању, јесу босиљак, мајчина душица, оригано, рузмарин, нана, мирођија, першун, коморач, жалфија, тимијан.
Ризница антиоксиданата и хранљивих материја
– Зачинске биљке пуне су антиоксиданата и есенцијалних хранљивих материја. Због једноставног узгоја, гајење зачинског биља свима је доступно, без обзира на то колико познајете хортикултуру. У најлакшој варијанти потребне су мање саксије с рупама за дренажу, земља, хумус и саднице или семе биљака. Зачинском биљу потребно је 4 до 6 сати сунчевог светла. Зато је идеално место за њих јужна страна. Ако се гаје у затвореном простору, најбоље је сместити их поред прозора или прозорске ивице – каже Магдалена Ненковић, пејзажни архитекта.
Постоје два начина узгајања биљака у кућним условима. Један је да на пијаци или у радњама купите већ развијене саднице зачинске биљке у саксији. Други је мало сложенији, али и креативнији, а то је узгајање зачинског биља из семена. Ове биљке најчешће се саде у марту и априлу, а у кућним условима током читаве зиме. Неке од њих су и вишегодишње.
Украс и корист вашег дома
Све је више ресторана у свету који имају приручне зачинске баште. Неки од њих гаје и чери парадајз или друго мини поврће, које гости могу да разгледају док чекају ручак.
Формирање зачинске баште ни код куће није тешко. Практично је и исплативо, јер не морате често да идете до продавнице по зачине. Подстичу креативност, јер испробавање различитих укуса може свим укућанима да буде занимљиво. С друге стране, оне су изузетно декоративне и дуго трају, а посебно су значајне, јер свака од зачинских биљака је здрава.
– Пре додавања земљишта у саксију пожељно је обезбедити слој камена или шљунка због дренаже. Након две до три недеље појавиће се први изданци биљке. Погодује му сиромашно тло, па би земљу требало помешати с песком у размери 3:1. Идеална температура за гајење зачинског биља је између 18 и 20 степени, у просторији која се редовно проветрава. Неопходно је да земља буде увек довољно влажна – каже Ненковић.
Коктел башта – шта је то?
Поступак садње на отвореном сличан је овом у кућним условима. Биљке се могу посадити директно у земљу у дворишту, али је пожељније сместити их у дрвене сандуке или у висеће „зидове“, сашивене од платна. Тако се уједно добија и својеврсни зелени зид. У исту посуду може да се посади неколико врста, које захтевају сличне услове гајења.
– Нани, коријандеру, оригану, мајчиној душици, тарагону и першуну пријају директна светлост, а босиљак, першун, киселица и красуљица не би требало излагати директно сунцу. Недовољно светла даје пожутеле и болесне изданке. Сличне услове гајења захтевају рузмарин и лаванда. У зачинску башту могу се додати мајоран, влашац, жалфија, матичњак – каже Магдалена Ненковић.
Тренутни тренд у свету је коктел башта. Иако је прва асоцијација на комбиновање зачинског биља у једној посуди, ради се заправо о томе да се у двориштима постављају конструкције сличне шанковима у бару, у којима се сади биље потребно за прављење коктела.
– Шанкови су направљени тако да имају простор за гајење биљака. Коктел мајстори већ неко време, због практичности и атрактивности, желе да су им зачинске биљке надохват руке. Тиме пред гостима доказују аутентичност укуса и свежину производа. У коктел баштама обавезне су нана, босиљак, лаванда или лимун трава, односно, биљке које најчешће употребљавају за прављење коктела у баровима. Обе баште права су ремек дела, које свако од нас може да направи. Рецимо, постоји 60 врста босиљка и сви су различити по укусу и изгледу, па простора за креирање има на претек – каже наша саговорница.
Биљана Ненковић
