Иако ниједан раније важећи и сада важећи Закон о задругама или други закон не предвиђају право новооснованих задруга да траже враћање имовине коју су правна лица стекла на законит начин и у складу са тим уписала ту имовину као своју приватну својину и даље се пред првостепеним управним органима 50 локалних самоуправа, Министарства финансија и Управним судом води више од 160 спорова за враћање 60.000 хектара пољопривредног земљишта, што спречава садашње власнике да слободно располажу имовином коју су законито стекли.
Анализа НАЛЕД-овог Савеза за имовину и инвестиције показала је да се нарочито проблематичним показао члан 95. који, осим што постојећим задругама пружа могућност да поврате некадашњу задружну имовину на којој постоји право коришћења, нуди и новоформираним могућност да у року од две године од оснивања покрену исти поступак уз једноставан услов: да су основане на истом подручју као и некадашње задруге чију имовину потражују.
Како законодавац при доношењу спорних одредби није предвидео јасна и недвосмислена решења за долазећу приватизацију, у великом броју поступака за враћање имовине општински органи доносе решења о одузимању пољопривредног земљишта и објеката које су приватне компаније савесно купиле и стекле. При томе, и по жалбама поднетим Министарству финансија и по тужбама поднетим Управном суду, одлучивано је контрадикторно и неуједначено, те је тако створена велика правна несигурност.
-Како се спорови воде по члану 95. који је остао на снази из претходног Закона о задругама, измене тог закона више нису могуће. Зато НАЛЕД решење види у хитном доношењу аутентичног тумачења Народне скупштине о спорном члану које би обезбедило уједначену институционалну и судску праксу и гарантовало власницима неповредивост права на приватну својину. С тим у вези, сматрамо да члан 95. треба разумети тако да се захтев за повраћај може усвојити само ако задруга докаже да је тражено земљиште заиста некада било у њеном власништву, као и да је реч о имовини која се налази у режиму друштвене или државне имовине, односно која је на друго правно лице пренета без накнаде – каже председник Савеза за имовину и инвестиције НАЛЕД-а и директор друштва МК Гроуп Јован Пурар.
Осим што омогућава тенденциозно и произвољно тумачење и подстиче правну несигурност, садашњи текст члана 95. оставља простор и за различите злоупотребе. У пракси се показало да постоје бројне злоупотребе на страни подносиоца захтева за враћање земљишта, који су формирали нове задруге на територији некадашње задруге, а без било каквог правног следа или фактичне или економске везе са некадашњом задругом и за које се верује да су основане искључиво ради стицања материјалне користи, а не да би заиста поново развили задругарство и користили то земљиште за задружну пољопривредну производњу.
Да сумње у добре намере нису неосноване за велики број подносиоца захтева за враћање имовине, потврдило је и истраживање које је НАЛЕД спровео међу локалним самоуправама: новоосноване задруге најчешће не могу да докажу да су пре покретања поступка за повраћај пословале на истом подручју и обављале исту делатност као и задруга чију имовину потражују. Уз то, подаци показују да је предмет захтева готово увек најквалитетније пољопривредно земљиште чија се тржишна вредност креће од 5.000 до чак 15.000 евра по хектару.
– У циљу спречавања потенцијалних злоупотреба, као и решавања имовинско-правних спорова који трају више од деценије, што је довело до тога да је имовина у спору блокирана од даљих улагања, да јој је опала тржишна вредност, а инвеститоре одвраћа од улагања у сектор пољопривреде, НАЛЕД предлаже да се при тумачењу члана 95. за захтеве задруга уведу додатни услови – да докажу да су се и пре подношења захтева увелико бавиле пољопривредном производњом, да су пословале на истом подручју као и да се имовина коју потражују не налази у приватном власништву. У супротном, органи управе ће наставити са доношењем неправилних и неконзистентних одлука, поступци ће трајати неразумно дуго, а садашњим власницима се одузима право слободног кориђћења и располагања законито стеченом приватном имовином, што је све директно супротно важећим законима, Уставу Републике Србије и економским интересима државе и друштва- закључује Пурар.
Извор: НАЛЕД
