Током хладнијег дела године наступа затишје када су у питању вртне биљке, те се пажња усмерава на собне, које својом лепотом красе стамбене и пословне просторе. Последњих година, једна од омиљених собних биљака јесте замија. Разлог лежи у њеној симболици и „скромности“ када је одржавање у питању. А да ли је то заиста тако? Одговоре нам даје Милица Иванишевић, дипл. инж. хортикултуре.
Милица је инстаграм заједници добро позната под псеудонимом хорти.културно где даје практичне савете и препоруке о гајењу собних и вртних биљака. Она нас је детаљније упознала са биљком замијом.
„Замија је биљка која потиче са афричког континента. Доста се говори о њеној симболици, да је то биљка која доноси просперитет, срећу и новац. Лично не верујем у симболику биљака, сматрам да су то народна веровања. Главна симболика сваке биљке, па тако и замије, јесте кисеоник, односно живот јер без биљака не можемо“, рекла је Иванишевић за Добро јутро.
Премда замију “бије“ глас да толерише занемаривање, наша саговорница се са том тврдњом не би сложила.
„Занемаривање се односи на чињеницу да она не тражи велике количине воде а то је особама које гаје собне биљке највеће оптерећење – када и колико да залију биљку. Како замија нема великих потреба за водом, то се приписало томе да је она толерантна на занемаривање. Што се тиче саме позиције замија воли сенку и полусенку, па је са те стране захвална за гајење, можете је држати у просторијама које немају довољно сунчеве светлости. Међутим, замија је веома спорорастућа биљка и јако је тешко одредити количину воде потребну за њено заливање. Листови морају редовно да се бришу, с обзиром на то да има глатке листове на којима се лако задржава прашина која јој смета у процесу фотосинтезе. Дакле, не бих се сложила са гласом који је прати, замија није толико лака за гајење“ , истакла је наша саговорница.
Када је реч о избору супстрата, он треба да буде лак и пропустан.
„Око самог корена не сме да буде збијен супстрат како би вода могла несметано да отиче. Сам избор супстрата је основа за здрав раст биљака. Свакако је најбоље помешати квалитетан, лак и пропустан супстрат са перлитом који задржава и отпушта воду по потреби и са глистењаком због количине микроорганизама, како би микроорганизми радили свој посао. Глистењак је једино органско ђубриво које може да се ставља уз сам корен биљке. Тако се добија савршена смеша за садњу замије“, нагласила је Иванишевић.
Њу смо упитали какву саксију замија воли и какву позицију у просторији? Она одговара да замија најбоље успева у саксијама у којима јој је „тесно“. Замија воли да је у збијеном простору.
„Пресађивање у већу саксију врши се тек онда када ризоми почну да вире на површини супстрата. Када се мења саксија то се чини само за број већу јер јој не треба давати превише простора. Мој предлог је да се биљке гаје у класичним, производним саксијама, јер је у њима најбоља дренажа“, рекла је Иванишевић, стручњак за хортикултуру.
Са нашом саговорницом смо разговарали и о заливању замије.
„Као и код других собних биљака, не можемо никад да прецизирамо интервал заливања. Замија нема класични корен већ има ризом у којем задржава воду. Због тога је не треба толико често заливати јер тај ризом узме довољно воде и чува је као резервоар. Сам интервал заливања зависи од много фактора: од температуре у просторији, од њене проветрености и влажности ваздуха. Не испарава исто вода у просторији у којој се кува и суши веш, у оној у којој је прозор стално отворен, или стално затворен и ложи се. Просек заливања за замију је на месец дана, али то треба узети са задршком, јер је најбоље проверити да ли је супстрат потпуно сув и да ли је саксија лагана. Ако је саксија лагана значи да нема више воде и да су чак и ризоми своју воду истрошили“, објашњава Милица и додаје да замију не треба заливати са великом количином воде. Најбоље је заливати док супстрат упија воду а када вода почне да излази кроз дренажне рупе тада се треба зауставити.
„Што се тиче прихране, она је увек добродошла. Ја сам присталица прихране од биљних остатака односно прихране органског порекла коју правимо сами, било да је то прихрана са млеком, пивом, кором од банане, талогом од кафе, љускама од јаја, водом која остаје након кувања пиринча или тестенине, али и додатком глистењака“, рекла је за крај наша саговорница.
Тања Пролић
