Пише: Светлана Мујановић
На нашим просторима лук је поврће које се традиционално гаји у безмало сваком домаћинству. Окућнице, баште, мале или велике њиве, свеједно је која је површина, на свакој га лако и брзо проналазе муве, опасне штеточине које праве значајне штете. За сада, код нас су регистроване три муве и једна бува
Да бисте их лакше открили и поврће на време заштитили, упознаћемо вас с првим симптома који се запажају на нападнутим луковима
Лукова мува
Delia (Hylemyia) antique распрострањена је у целој Европи па и у нашој земљи, посебно у рејонима познатим по производњи лука. У околини Бачког Петровца у Војводини, рецимо, појединих година зна да прави изузетно велике штете, а велика је штеточина лука и у Хрватској. Посебно је опасна у годинама када су пролећа влажна. Одрастао инсект сличан је купусној муви, сивкасто сребрнасти, дуг 5 до 7 мм. Ларва је прљавобела, без ногу, дуга до 10 мм. Лутка је жућкастосмеђа, буретаста. Има две-три генерације годишње. Презимљава лутка у земљи, на 10 до 20 цм дубине. Имаго се обично јавља у време цветања вишње, тј. од друге половине априла до средине маја, а храни се нектаром различитих биљака. Јаја полаже у групицама између пера лука или на околне грудвице земље. Једна женка положи око 50 до 100 јаја, а ембрионално развиће траје највише недељу дана. Ларве се убушују у лук кроз основне листове. У млађим биљкама у централном делу стабла налази се често по неколико њих заједно и праве велике штете. Нападнуте биљке се брзо суше и пропадају.
Први знак напада је жућење и сушење централног листа, који се лако извлачи. Ларве се развијају 15 до 20 дана, а после тога прелазе у земљу, где се преображавају у лутку. Одрасла мува друге генерације излеће у јуну, женке полажу јаја на старије биљке лука и те штете су много мање него оне од прве генерације. У старијим биљкама ларве се налазе у главицама, може их бити и до 50 у једној. Такве, често смежуране главице, лако заражавају гљиве или бактерије, па брзо труле и пропадају. У повољним условима јавља се и трећа генерација, а имаго лети у августу.
Једна од важних мера заштите је просторна изолација нових парцела од површина на којима је прошле године гајен лук, што ранија сетва, односно садња, јер се тада избегне напад прве генерације лукове муве. Препоручљиво је да се лук гаји на отвореним просторима на којима је јаче струјање ветра, као и да се производи под мрежама непропусним за одрасле муве, што се код нас ретко практикује.
По препоруци дипломираног инжењера Слободана Гошића, саветодавца за заштиту биља у ПССС Шабац, ова мува може да се сузбија и хемијским препаратима, али заштита је специфична и своди се на растурање гранулираних инсектицида, или прскање течним, по целој површини, док инсектициде треба плитко унети – инкорпорирати у земљиште. Могу се користити инсектициди на бази хлорпирифоса, али ако ће се лук користити као младо, свеже поврће, инсектициди нису дозвољени.
Мува белог лука
Suillia (Helomyza) lurida веома је раширена штеточина озимог белог лука у свим крајевима где се гаји ово поврће. Код нас појединих година, посебно у источним крајевима, као и у Бугарској, може да уништи и до 90 посто посађеног лука. Како јој и име каже, углавном напада бели лук. Има једну генерацију годишње, презимљава имаго. Он је дуг до једног центиметра, врло препознатљив – груди су му жућкастоцрвене, крила сивкастосмеђа, а цело тело прекривено длакама. Јаја су ситна, величине свега један милиметар, бисернобела. Ларва је црволика, без ногу, најпре прозирна, затим бела, па жућкаста, дуга до 12 мм. Лутка је смеђа, ретко када достиже дужину од једног центиметра.
Одрасла мува почиње да лети рано, чим температура пређе у плус, тако да женке полажу јаја већ у фебруару-марту, кад биљке имају два-три листа. Бира најразвијеније биљке, а јаја полаже у основу стабла или на земљу поред њих. Чим се испили, ларва се убушује у лук, храни се његовим ткивима и уништава младе листове. Већ развијене ларве силазе у главицу и у њој настављају развој. Обично се у једној биљци развије само једна ларва, а њен развој траје око 30 дана. Нападнуте биљке слабе и убрзо пропадају. Заштита је слична као код лукове муве. Ранијом садњом у јесен могу се ублажити последице напада, јер су биљке, у време активности имага, значајно развијеније.
Минирајућа мува лука
Phytomyza (Napomyza) gymnostroma у Србији је откривена у околини Београда пре 30 година и од тада се проширила на целу републику, наносећи све веће штете луковичастом поврћу. Неких година уме да преполови род. У последње време наноси све веће штете црвеном луку и празилуку и у Мађарској и Словенији, где је зову минер празилука. Има две генерације годишње, пролећну и јесењу, а презимљава у стадијуму лутке у младим биљкама лука из јесење садње и у празилуку, у пољу или у трапу. То је веома ситна штеточина, одрасла мува је дуга свега два-три милиметра, сивоцрна, са жутом главом и боковима. Ларва је црволика, дуга око пет милиметра, бледожуте боје, а лутка је црвено-смеђа, нешто ситнија од ларве.
Одрасле муве почињу да лете крајем марта – почетком априла, а срећу се до краја априла, нападају биљке лука из јесење и ране пролећне садње. Хране се листовима, остављајући карактеристичне, у низу распоређене беле пеге. Женке полажу јаја у основе спољашњих листова, испод епидермиса. Ларве се хране паренхимом и, спуштајући се из основе листа у стабло и луковицу, остављају празне ходнике, тј. мине. Задржавају се само у спољним, овојним љуспама стабла и луковице, по чему се разликују од лукове и муве белог лука које продиру у средишњи део биљке. Биљке с ларвама минирајуће муве имају меко, наборано стабло, са жутим и сувим спољашњим листовима. У једној биљци може се наћи и до 20 ларви. Прелазећи из једне у другу овојну љуспу, ларве, осим ходника, за собом остављају и отворе на листовима, кроз које продиру разни патогени и убрзавају пропадање заражених биљака. Слабије нападнуте биљке се касније опораве, али дају мање главице, које се не могу дуго чувати. Због развученог периода летења одраслих мува, ларве се у биљкама налазе током априла и маја. У мају се на крајевима ходника – мина у стаблу, луковици или близу самог корена улуткавају. Током летњих месеци минирајућа мува мирује у стадијуму лутке у нападнутим биљкама или у земљишту, у које доспева отпадањем с овојних љуспи, приликом вађења зрелих луковица. Муве јесење генерације лете крајем септембра и током октобра и тада оштећују лук из јесење садње, као и биљке празилука, у којима остају до наредног пролећа. Јако нападнут празилук потпуно пропада или му је смањена тржишна вредност.
Заштита је слична као од претходне две врсте. Као прво, ваља променити парцелу на којој ће се гајити бели лук, а добре резултате даје и чупање и уништавање биљака на којима се виде симтоми напада муве. Празилук пре трапљења ваља детаљно прегледати да се не „утрапе“ и муве које ће, заштићене од ниских температура, наставити да праве штете. Бели лук који током зиме остаје у пољу може да се заштити, али не и празилук. У пролеће штите се само биљке лука које се остављају за зреле главице, никако лук који ће се користити као свеже, младо поврће. Дозволу има само препарат на бази ацетамиприда – Тонус, Епик, Моспилан, Волеј, Кестрел, Афинекс и слични, који се могу применити у време лета мува, у пролеће и јесен, у по два наврата у размаку од десет дана.
Лукова лисна бува
Bactericera tremblayi прави у Србији велике штете безмало три деценије на свим врстама лукова који се гаје код нас. Има више генерација, обично од пет до седам, а презимљава одрасла бува испод биљних остатака. У другој половини марта имаго излеће и храни се исисавањем сокова из листова младих биљака лука. Одрасла бува је дуга до два и по милиметра, тамносиве боје, са жутом горњом страном груди. Јаја су наранџаста, овална, за биљку причвршћена дршком два пута дужом од њихове дужине. Ларва је издужено овална, спљоштена, длакава, у првом узрасту жутонаранџаста, а касније поприма светлу жутозелену боју. Женке полажу јаја по целој дужини листа, али највише у основи, свака у просеку по 200 јаја. После једне до две недеље пиле се ларве, које се фиксирају за лист и хране сишући сокове. Оне су слабо покретне и крећу се само када траже ново место за исхрану, и то најчешће у групама.
Развој једне генерације у лето траје 20 до 30 дана, а у пролеће и јесен до 40, па и 70 дана. Одрасли инсекти живе релативно дуго, мужјаци до 10 дана, женке и читав месец, тако да је период полагања јаја развучен и прекидан исхраном, па се током вегетације срећу сви развојни стадијуми и генерације се преклапају. Нападнути листови се увијају на карактеристичан начин, а на њима се уочавају јаја, ларве и обиље белих воштаних излучевина. Нападнуте биљке заостају у порасту, дају умањен принос, посебно је смањена тржишна вредност младих биљака које се користе као свеже поврће.
Најбоља заштита је комбинација превентивних, механичких и хемијских мера. Препоручују се плодоред, просторна изолација парцела под биљкама из породице лукова, уништавање биљних остатака, обрада земљишта одмах после вађења лука. У почетку вегетације, а и касније, ваља чешће прегледати биљке и чупати сваку за коју се сумња да ју је напала бува. Сав ишчупан лук треба уништити, најбоље спалити. Ако се оцени да је број положених јаја или испиљених ларви такав да може угрозити производњу лука, треба парцелу опрскати неким од инсектицида. Пошто код нас још ниједан препарат нема дозволу за сузбијање ове штеточине, стручњаци препоручују да се употребе они који имају дозволу за заштиту од лукових мува. Напомињемо да се инсектициди употребљавају само на парцелама с којих ће се лук вадити током лета или јесени и користити као конзумни
