Виноградари с искуством „имају око“ да препознају и прве знаке напада гљива, проузроковача пепелнице, пламењаче и сиве трулежи. Ретко које године oве пошасти заобиђу винограде, па непажљивим виноградарима могу да направе велику штету.
Шта учинити да се то не би десило, питамо дипломирану инжењерку заштите биља Гордану Цветковић, саветодавца у ПССС Ниш. Oна нас упознаје са главним особинама ових паразита и саветује нас како да применимо најефикасније мере заштите.
Пепељаст траг открива опасног уљеза
Пепелницу проузрокује гљива Uncinula necator. Као што јој име каже, на зараженој лози оставља пепељаст траг, који је и открива. Заражава све вегетативне делове, али и цветове и бобице. Листови су најподложнији зарази када се развијају. Мале жутозелене мрље, пречника свега два до десет милиметара, с неправилним ивицама, уочавају се већ у пролеће, а како они расту тако се и мрље повећавају, често спајају и понекад покривају и читаву лиску. Такви листови се увијају, губе боју, суше се и рано отпадају, а комплетни чокоти делују свенуло. Пепељастосива превлака развија се местимично и на младарима, све док га у потпуности не прекрије и тада се они криве, листови се уврћу на горе и суше се заједно с младарима. На зеленим ластарима уочава се мицелија гљиве зракастог облика, а када они одрвене, на местима заразе виде се некротичне мрке зоне. Такви ластари лоше здрвењавају и често измрзавају у току зиме.
Гљива не заобилази ни бобице које такође прекрива пепељастом превлаком. Нападнути део бобица не може да расте и услед притиска околног, здравог ткива пуца све до семенке, што је и сигуран знак да се ради о пепелници. Такве, распукнуте бобице заражава и гљива изазивач сиве трулежи, оне се суше и род је изгубљен. Штета је потпуна када гљива зарази младе бобице, а ако се она оствари пред крај развоја гроздова губици могу да буду и спорадични.
Гљива презимљава у винограду. Чим се у пролеће створе повољни услови – умерено облачно време, слаба до умерена светлост, каква је у засењеним деловима чокота или винограда, оптималне температуре од 22 до 28 степени и минимална влага у ваздуху, гљива почиње да се развија, спорулише и креће зараза. Како је зауставити?
Пре прскања хемијским препаратима, потребне су неке превентивне мере. То су правилно формирање чокота, адекватна резидба током мировања вегетације, проређивање ластара, уклањање листова и усмеравање младара везивањем.
На почетку вегетације треба заштити лисну масу од гљиве проузроковача пепелнице винове лозе, нарочито код осетљивог сортимента, применом фунгицида Karathane gold 350 EC (0,4-0,5l/ha). Предност ваља дати препаратима на бази сумпора (Kossan WG, Cosavet 80 DF, Kumulus DF, Thiovit jet 80 WG, Microthiol special disperse). Они делују парама, ефикасни су на температурама изнад 14 степени. Међутим, с препаратима на бази сумпора треба бити обазрив јер, ако је време топло, температура виша од 32 степена, и влажно, ови фунгициди могу створити ожеготине. Због тога се прска рано ујутру или касно поподне и, уколико је могуће, у дану без ветра. Ови препарати се могу користити у комбинацији са системицима.
Следећа прскања ваља обавити с фунгицидима Collis (0,03-0,04%), Sercadis (0,15 l/ha), Luna expirience (0,04%), Topas 100 EC (0,04%). У циљу заштите лисне масе и бобица од поменутог патогена препоручује се и примена неког од фунгицида Stroby DF, Lunar, Asena (0,2%), Vivando (0,015-0,02%).
Без обзира на употребљени препарат, важно је поштовати рокове третирања с просечним размацима од 7 до 10 дана, мењати групу фунгицида прилагођену развоју винове лозе и раствор нанети квалитетно да покрије све делове чокота. Лоза се не штити по унапред одређеном календару. Прскања се, условно речено, планирају и препарати набављају за сваку годину и сваки засад посебно, у зависности од услова. Важно је да међу фунгицидима буде и оних који делују превентивно, контактно и системично, а њихова употреба условљена је фазом развоја лозе, јачином заразе и временским приликама.
Уљане пеге најављују пламењачу
Пламењача напада све зелене делове винове лозе, као и цветове и бобице. Карактеристични су први симптоми, тзв. „уљане пеге” које се стварају на лицу зараженог листа. На пегама се, на наличју, током влажних ноћи, формира бела превлака од конидија гљиве, којима се зараза шири, преноси с једног на други део чокота, али и друге чокоте у винограду. Заражени листови изгледају као да их је ватра спалила, отуда и назив болести, а у случају јачег напада они се суше и отпадају. Када је зараза изузетно јака, ластари оголевају и суше се. Инфицирани цветови и петељке прекривени су белом навлаком и временом поцрне и отпадну. Бобице могу бити заражене од заметања до „шарка” тј. док на њима има активних стома, односно, од заметања па док не достигну величину зрна грашка. На младим гроздовима уочава се беличаста превлака, док на старијем грожђу нема превлаке, већ бобице потамне, добијају мрку боју и суше се. Често се дешава да листови нису заражени, а бобице пропадну.
Проузроковач пламењаче је гљива Plasmopara viticola која презимљава у отпалом лишћу у винограду у ооспорама, које у току зиме задржавају виталност, некада и после три године могу да проклијају, и у пролеће, с првим кишама, почињу да шире заразу. Прво „страдају“ доњи листови, ближи земљи. Да би дошло до инфекције, потребно је да се испуне одређени услови. Код пламењаче важи правило „3 x 10“, а то су средња дневна температура око 10 степени, и један до два кишовита дана с минималном количином кише од 10 мм и лист пречника три – четири центиметара, односно, када је дужина ластара око 10 цм. Код нас је то обично почетком маја. Гљива продире у ткиво само преко стоминих отвора који се налазе на наличју листа, и креће зараза, а уљане пеге настају као последица разарања хлорофила у листу.
Период од појаве уљаних пега па до настанка беле превлаке на наличју листа је веома кратак и зависи од температуре, а то је време када виноград мора бити испрскан. После примарне инфекције и појаве беле превлаке настаје пуно секундарних зараза, а за њих је потребно само да лист буде влажан два до два и по сата и да је температура најмање 12 степени. Највећа опасност од пламењаче је у периоду интензивног пораста ластара, тј. пре, током цветања и после прецветавања винове лозе. На крају сезоне узрочник болести враћа се у неактивне ооспоре и поново презимљује.
Пре прскања хемијским препаратима ваља испоштовати неке превентивне мере. То су одговарајући размак садње и систем узгоја, квалитетна исхрана, наводњавање, ограничавање претеране бујности редовном и стручном резидбом којом се обезбеђује и проток ваздуха унутар чокота, а све то омогућава и правилно покривање свих делова чокота раствором пестицида.
Број и време прскања зависе од препарата који се користе, распореда падавина и фазе развоја биљке. Најосетљивија фаза је цветање и интензивни пораст ластара. У том периоду, посебно пре цветања, не сме се ништа препустити случају. Употребљавају се фунгициди различитог начина деловања: контактни, системични или полусистемични.
Прво прскање, у зависности од временских услова и развоја лозе, пада обично почетком маја, а ради се превентивним, односно, контактним фунгицидима Dithane DG Neotec, Mankogal 80, Mankosav 75 WG, Prevent 80 WP (0,2-0,25%) ili Folpan 80 WDG, Fighter ili Solofol (0,15-0,2%). Прскања се понављају сваких 7 до 10 дана, препарати су широког спектра деловања и гљива не развија резистентност на њих. Ова средства морају бити присутна на биљним органима пре заразе. Не сме се заборавити да се она лако спирају, па се после обилнијих киша прскање мора поновити.
Током прецветавња и заметања бобица сигурнију заштиту пружа комбинација системика и превентивног фунгицида – рецимо, међу системицима то су Ridomil gold MZ 68 WG, Alijansa (2,5 kg/ha) ili Ridomil gold combi 45 WG (2-2,5 kg/ha) ili Mikal flash (0,3-0,4%). Да гљива не би створила резистентне (отпорне) сојеве, препоручује се да се један исти системични фунгицид у једној вегетацији не употребљава више од два-три пута. Када се бобице заметну па до појаве шарка, могу се користити обе врсте фунгицида.
Ботритис се „специјализовао“ за бобице
Гљива Botrytis cinerea која проузрокује сиву трулеж, осим винове лозе заражава и пуно врста воћа и поврћа и углавном се развија на плодовима. Највеће штете прави у подручјима с влажном и топлом климом. У виноградима то је болест „високог стандарда“, тј. чешћа је у бујним шпалирима, док је у засадима старог, класичног узгоја уз колац, ређа. Паразит се врло рано насељава у гроздиће, одмах после цветања, али у том периоду гљива је обично сапрофит јер живи на мртвим, одбаченим остацима цветова – прашници, капице, који се, ако је лоше време, задржавају у гроздићима. То се не види, али гљива је у гроздићима који настављају да расту. Тек касније, када се они затворе, гљива постаје паразит и продире у петељке, петељчице и бобице. Пред зрење долази фаза „сиве“ плесни која се лако уочава, а тада је за заштиту обично касно.
Знаци заразе најлакше се откривају у време од шарка, па све до бербе. Код белих сорти се на бобицама појави пега светломрке, а у црвених сорти црвенкасте боје. На ластарима сива трулеж избељује кору, а она се разликује од коре коју је заразила гљива проузроковач екскориозе, због које ластари имају жућкасту боју.
Ипак, најкарактеристични симптоми су на бобицама, и то у време зрења грожђа. На њима се јавља сивомрка плесан, од које се покожица размекшава и лако скида. Паразит брзо обухвата цео грозд и прелази на суседни. У влажним условима, нападнуте бобице у потпуности прекрива сива, буђаста навлака. Оболели гроздови могу бити и слепљени. Захваћене бобице врло брзо пропадају, довољно је да прођу свега два-три дана од уочених знакова заразе. Ако у време заразе наступи суша, они се мумифицирају. Када је од шарка до бербе суво и лепо време, на зараженом грожђу може да се развије тзв. „племенита трулеж“. Оштећена покожица плода омогућава појачану транспирацију, што доводи до повећања концентрације шећера и појачане синтезе неких ароматичних материја. Код ове трулежи нема буђасте навлаке, бобице се мало сасушују, па гроздови имају изглед суварка. Од оваквог грожђа добија се квалитетно вино, док је од плеснивог грожђа вино без боје, лошег је укуса и квалитета.
Јача појава ботритиса у време сазревања грожђа значи да се није спречио развој гљиве, већ да је остала „прикривена” у бобицама. Други пут лоза се заштити у фази затварања гроздова, и то препаратом који није коришћен у првом третману. Треће третирање „пада“ на почетак шарка, а четврто на три до четири недеље пре бербе.
Виноградари се често жале на квалитет фунгицида, али не осврћу се на своје пропусте. И најбољи фунгицид неће имати одговарајуће деловање ако је техника прскања била лоша. Наиме, поред избора одговарајућег фунгицида, важно је да се препарат примени квалитетно, да се равномерно нанесе на све делове лозе. Квалитет прскања од пресудног је значаја за ефикасност у заштити. Веома је важно да се средство у што ситнијим капима распореди на биљне делове у виду танког филма без непокривених зона.
Пише: Светлана Мујановић
