На полицама супермаркета у Србији су црвене, крупе и заводљиве туђе брескве, иако то није довољно да у њима уживамо.
– Хладњачари нам прву класу плаћају 60 динара, што је произвођачка цена, а о заради не може ни да се размишља. Сем тога, због велике количине падавина и касних пролећних мразева, овогодишњи род умањен је за 30 до 50 одсто – каже Драган Петровић из Малог Пожаревца.
– Код нас су прерадни капацитети резерва за нереализован пласман стоне брескве, што је јако погрешно – каже проф. др Владислав Огњaнов. – Не могу да верујем да наши прерађивачи нису спознали велику могућност и перспективу: компот од брескве је најскупљи производ од воћа на светској пијаци.
Брескве и нектарине омиљено су воће током летњих месеци, а наше старе сорте посебно су слатке и сочне, мирисне и ароматичне. Али, све их ређе налазимо на пијацама и у продавницама. У последњих десетак година створено је и регистровано скоро 1.000 нових сорти брескве, и то за регион којем и ми припадамо. Оне су црвене и крупне и заводљиве, али то није довољно да у њима уживамо. Те туђе брескве завршавају на полицама супермаркета у Србији, док наши бресквици зарастају у коров, јер произвођачи не могу да пронађу никакву рачуницу за њихово гајење.
Бресква се гаји на свим подручјима са умереном континенталном климом, па чак стиже и до делова света са суптропском климом. Данас постоје сорте које захтевају зимски одмор од 1.000 часова, али и оне којима он готово да и није потребан. То пружа могућност да се ово воће гаји на врло широком простору. Проф. др Владислав Огњанов с Пољопривредног факултета у Новом Саду каже да воћари у Србији бирају сорте које имају од 700 до 950 часова зимског одмора. Статистика говори да заузимају од 6.000 до 7.000 хектара, али реалност је другачија. У суштини, реч је о знатно мањим површинама јер је све више запуштених воћњака. Примера ради, у Смедеревском региону, где је ова производња и најзаступљенија, половина засада под бресквама више се не обрађује. Иако је бресква веома дефицитарна воћна врста, њен пласман је изузетно отежан. Зашто?
Једемо брскве које Италијани одбацују
Тржиште захтева да плодови брескве морају бити потпуно црвено обојени, транспортабилни, јер је пласман воћа у Европи премештен с пијаца у супермаркете и због глобализације воће путује с једног на други крај света. Брескве морају да издрже манипулативне процесе и извесно време проведу на рафовима док дођу до крајњег потрошача. Такав квалитет подразумева рано брање, чврстину, и транспортабилност па брескве више немају укус, мирис и арому коју очекују произвођачи и потрошачи. Зато је у Италији потрошња брескве пала за чак 70 одсто. На жалост, добар део тих плодова реекспортом је дошао у Србију па је пласман домаће брескве у последње две године знатно отежан. Не фаворизује наш производ, већ се примат даје оном расхлађеном, калибрираном и упакованом који долази из иностранства и – често се декларише као наша роба. То је тренутно један од већих проблема наших произвођача брескве, наглашава професор Огњанов.
Зарађују само трговци
О томе прича и Драган Петровић из Малог Пожаревца који има засад брескве на четири хектара. За ову производњу Петровић се определио јер су воћњаци на идеалној надморској висини. Засади су стари од пет до 19 година и досадашња пракса овог домаћина била је да воћњаке подмлађује. Али, то више не ради. Као разлог наводи велики раскорак између цена и улагања.
