Сетва озиме пшенице успешно је ових дана приведена крају на скоро свим засејаним површинама у јужном Банату, на око 28.500 хектара, а ратари треба да обрате пажњу на појаву вируса цикада који изазивају патуљавост ове културе.
У Пољопривредно-саветодавној служби (ПСС) Институт „Тамиш“ у Панчева кажу да је ницање пшенице прилично неуједначено због суше, која је неуобичајена за ово доба године.
Дипломирани инжењер и сарадник за ратарство у Институту „Тамиш“ Богдан Гаралејић рекао је да је према првим проценама на подручју јужног Баната посејано око 28.500 хектара, што је око 5.000 више него лане.
– Неуобичајено за наш регион је да ратари желе да повећају површине под овом озимом житарицом, а вероватно их је актуелна солидна цена нагнала да то раде, као и потреба за плородоредом, без којег долази до закоровљености кукуруза или до пада приноса сунцокрета – каже Гаралејић.
Истиче да је сетва добро протекла, иако су многи произвођачи након припреме ораница оставили њиве од пет до седам дана, па су тада морали да „сеју у суву земљу“.
– Испала је паника да ли ће доћи до ницања, јер се прича о великој суши, иако је пре три и четири године било неупоредиво горе и пшеница је никла тек у децембру и јануару, што значи да је дуго била у земљи и чекала повољније услове – каже стручњак.
Гаралејић наставља речима да су произвођачи након сетве радили поступак „ваљања“, због упадљивог дефицита влаге.
– Кише је било свега 10 литара по квадрату од 1. октобра, што је ништа у поређењу са у септембарских 120 или 110 литара за свега 10 дана августа – наводи он и додаје да се када је оваква година не сме чекати већ треба одмах сутрадан сејати и убрзо након тога ваљати како би дошло до уједначеног клијања и ницања.
Гаралејић напомиње да је сада боље ницање тамо где је било влаге, као рецимо испод трагова тракторских точкова, али да ће се временом то изједначити.
Запослени у Институту „Тамиш“ наводи и то да је Прогнозно-извештајна служба Војводине сигнализаирала о појави лисних ваши цикада које преноси вирус патуљовасти пшенице или жуте патуљавости јечма.
– То сваки ратар треба то да провери и уколико их има треба радити третмане од 11 до 15 сати када је најтоплије и када су инсекти најактивнији, а и генерална препорука струке ја да се што чешће излази на њиве – каже он и додаје како очекује да ће заживети служба Геоинформационих система како би било снимљено колико тачно има пшенице и других култура.
Пољопривредни произвођач Марко Шкрбић из села Јабука код Панчева, који је председник тамошњег удружења ратара, наводи и да је сетва пшенице при крају и да она већ ниче, а подсећа да се ове сезоне боље показала, пре свега зато што је као озиму културу суша није толико осакатила, а и цена је солидна око 44 динара по килограму са ПДВ-ом. Наводи да ће трошкови сетве пшенице по хектару изнети, по њему, веома високих око 1.400 евра.
– У то спада НПК ђубриво “12:32:16“ (250 килограма по 126 динара), затим два тањирања са по 10 литара нафте, па 250 килограма семена по 97 динара, сабијање ваљком (око 500 евра), као и закуп земљишта од 400 евра, као и пролетња прскања (100 евра), прихране (300 евра) и на крају комбајнирање (100 евра) – набраја Шкрбић.
На територији Србије сетва пшенице, за коју стручњаци кажу да је најскупља до сада, још није завршена и очекује се да ће бити засејано више од 720.000 хектара.
Извор: Танјуг
Фото: Pixabay
