Сетва пролећних усева је задатак који нас чека одмах по стабилизацији временских услова. Од квалитета саме сетве, припреме земљишта и одабира семена, зависиће и спровођење многих агротехничких мера током вегетације, а као резултат те примене и приноси гајених усева.
Једна од најзначајнијих препрека пред сетву је присуство земљишних штеточина на терену. Разлог за такву констатацији лежи у томе што када се уоче симптоми, тада се ништа не може урадити, јер је штета већ учињена.
Први корак у спречавању штете је утврђивање бројности земљишних штеточина на парцелама пре сетве како би се донела одлука о мерама борбе које ће се спроводити. Да би се одредила бројност земљишних штеточина неопходно је познавање проблема из ранијих периода као и временских услова у претходној години. Зато је као обавезна мера провера бројности на парцелама на којима је и у претходним годинама био проређен склоп због повећане бројности штеточина, затим на необрађеним парцелама (ливаде, луцеришта), парцелама са примењеном редукованом обрадом последњих неколико година, као и на парцелама где су предусеви стрна жита. Земљишне штеточине (жичари, грчице), могу да проводе у стадијуму ларве више година на истим парцелама.
Приликом утврђивања бројности морамо водити рачуна да то не обавимо прерано, већ да ту радњу урадимо што ближе времену сетве. Преглед земљишта се састоји од копања јама 25цм x 25цм дубине 30цм на тежим земљиштима и 50цм x 50 цм на лакшим земљиштима, где је по хектару потребно ископати осам јама. Ископану земљу ставити на најлон и прегледати, пронађене ларве ставити у бочице са алкохолом. Утврђена бројност по једној мањој јами множи се са 16, а са четири код већих. Сабирају се бројности са свих узетих јама по ха, и збир свих утврђених штеточина подели са бројем јама по хектару, и то представља њихову бројност по м2.
Методе борбе против ларви земљишних штеточина зависе од њихове бројности. Критична бројност за сунцокрет је до 2 ларве/м2 друге и треће године старости. Уколико се утврди просечна бројност од 2-3 ларве по метру квадратном, предлаже се третман семена неким од дозвољених инсектицида. Уколико је бројност од 5-20 ларви по м2, препорука је да се уради и третман семена и примена земљишних инсектицида у количини од 50% од укупне препоручене количине, заједно са сетвом и применом депозитора у траке у зони редова. Уколико је бројност већа од 20 ларви по м2 мора се извршити инкорпорација земљишних инсектицида на целој парцели у препорученој количини.
Жичари су најзначајније штеточине нарочито код сунцокрета где могу нанети велике штете, нарочито ларве друге и треће године старости.
Ларве жичара у јесен и зиму мигрирају у дубље слојеве земљишта, а са повећањем температуре земљишта у пролеће, враћају се плићем сетвеном слоју где и праве штету хранећи се новоформираним кореном младих биљака, чиме могу десетковати склоп биљака и директно утицати на принос.
Жичари и грчице су полифагне штеточине повртарских биљака и редовни су становници башта који живе у земљи и нападају корен гајених биљака. По правилу поврће се не сеје или сади након што је на тој парцели била стрна култура, управо због ових штеточина. Агротехничке мере доприносе значајном смањењу популације ових штеточина. За хемијско сузбијање користе са инсектициди у гранулама (а.м. дазомет) и течних формулација (а.м. бифентрин).
Не препоручује се њихово мешање са семеном, али је обавезна инкорпорација препарата са земљишним супстратом. Третмани земљишта се изводе пре заснивања усева.
Подгризајуће совице изазивају штете на биљкама током целе вегетације. Штете се уочавају на приземном делу стабла и то старије гусенице које прегризају стабло па се на тим местима јављају празне површине, док коренасто кртоласте биљке могу бити нарочито оштећене. Гусенице су земљано сиве, плитко у земљи живе око гајених биљака и ако се додирну савијају се у круг. У току године имају 1-2 генерације. Редовно уништавање корова у поврћу смањује број штеточина, док се хемијске мере предузимају само ако се примете гусенице. Најбоље је сузбијање у вечерњим часовима. Могу се применити инсектициди на бази а.м. метомил или метидатион.
Ровац прави изгризотине на корену биљака, ходници дебљине прста плитко у земљишту, на 5-6 сантиметара знаци су присуства ровца. Ровац је мрк инсект до 5 цм са предњим ногама подешеним за копање. Најчешће се појављује у топлим лејама и пластеницима, баштама и свуда на плодним земљиштима. Већину живота проведе у земљи, копа ходнике и на тај начин оштећује биљке. Храни се биљном и животињском храном. Презимљава у земљишту, компосту, стајњаку, а годишње има једну генерацију. Сузбијање ове штеточине почиње оног тренутка када приметимо ходнике. Најбоље га је сузбијати у вечерњим часовима, препарати су на бази а.м. хлорпирифос (Рyринеx 48-ЕЦ), осим за коренасто поврће. Третирање се изводи са сетвом или садњом уз обавезну инкорпорацију.
Штете које праве пужеви се уочавају током целе вегетације. Оштећења се могу видети највише на листовима и то при површини земље (најчешће су штете ноћу). Најштетнији су пужеви голаћи и они оштећују младе биљке са сочним листовима. Сузбијање спроводити у поподневним и вечерњим сатима препаратима – лимацидима.
Присуство кртице у повртњаку откривају карактеристичне хумке свеже земље. На тај начин ова штеточина и причињава штете, уништавајући млад расад или расађене биљке. Ретко оштећује корен биљака. Присутне су током целе вегетације.
Кртице су корисне животиње јер се хране земљишним инсектима, ларвама. Зато их не треба убијати него их терати из повртњака.
Пише: саветодавац Жаклина Младеновић, ПСС Србије
Фото: Pixabay
