ŠTA POKAZUJU NAJNOVIJA ISPITIVANJA INSTITUTA ZA VOĆARSTVO
Republika Srbija je višegodišnji lider u proizvodnji malina u svetu. Vodeće pozicije na svetskom tržištu su osvajane odgovarajućim sortimentom, unapređenjem tehnike gajenja, postizanjem visokih prinosa i prepoznatljivim kvalitetom, zahvaljujući kome su postizane bolje cene u odnosu na konkurenciju. Jedan od ključnih činilaca za ostvarivanje visokih prinosa i kvalitetnog roda predstavlja dobar odabir i priprema zemljišta za zasnivanje zasada, kao i kasnija pravilna primena organskih i mineralnih hraniva u njemu. Greške načinjene u bilo kojem od ovih koraka imaju za posledicu slabije kondiciono stanje biljaka, pad prinosa i kvaliteta ploda.
Dobar izbor zemljišta i položaja za podizanje zasada maline je ključni preduslov za uspešnu i rentabilnu proizvodnju ove vrste voća. Samo plodno zemljište sa regulisanom pH vrednošću i optimalnom snabdevenošću hranljivim materijama obezbeđuje adekvatne prinose biljaka sa poželjnim parametrima kvaliteta.
Loša parcela obezvređuje sve kasnije napore voćara
Brojni autori i stručnjaci navode da malini najviše odgovaraju duboka (više od 1,0 m), rastresita, dobro propustljiva, srednje teška (50% gline), plodna (sa oko 4−5% humusa), umereno vlažna, slabo kisela zemljišta (pH od 5,5 do 6,5), sa povoljnim vodnim, vazdušnim i toplotnim režimom, koja sadrže 0,20% N, 8 do 10 mg P2O5 i 18 do 20 mg K2O na 100 grama vazdušno suve zemlje.
Od postojećih tipova zemljišta u malinogorjima Srbije ove uslove uglavnom imaju smeđa slabo kisela zemljišta na paleozojskim škriljcima, gajnjače, antropogenezirane smonice, duboki aluvijalni i deluvijalni nanosi u kojima preovlađuju sitnije frakcije i koje imaju i manji sadržaj gline i starije šumske krčevine. Vrlo često se govori da se malina može gajiti i na zemljištima slabijeg kvaliteta. Međutim na ovakvim zemljištima ne može se postići prinos i kvalitet ploda kojima se mogu pokriti troškovi proizvodnje.
Uprkos činjenici da se agrotehničkim merama i đubrenjem unekoliko može poboljšati hemijski i mehanički sastav zemljišta, loš odabir parcele i neadekvatno zemljište predstavljaju veliki problem i uzrok su slabijeg vegetativnog rasta, manje rodnosti i lošijeg kvaliteta ploda maline. Takođe, nekontrolisana, šablonska i vrlo često prekomerna upotreba mineralnih hraniva je veliki problem u proizvodnji ovog voća, posebno imajući u vidu činjenicu da su zemljišta na kojima se ono gaji izrazito kisele hemijske reakcije (3,5 do 4,5) i varijabilnog sadržaja organske materije. Pomenuta činjenica jedan je od razloga relativno niskih prinosa (5,02 t ha–1) na pojedinim lokalitetima, prema podacima Republičkog zavoda za statististiku RS, a eksploatacioni vek malinjaka je kraći, ukoliko se ne sprovedu neophodne agromeliorativne mere (kalcizacija i humifikacija).
Kod ekstremne hemijske reakcije zemljišnog rastvora, kako kod kiselih, tako i kod alkalnih zemljišta, u slučajevima nepristupačnih formi određenih makroelemenata, neadekvatnog odnosa pojedinih hraniva, ali i u slučaju neadekvatne vlažnosti zemljišta, korenov sistem maline nije u stanju da usvaja dovoljne količine hraniva neophodnih za normalan porast i razviće, čak i na zemljištima veoma bogatim u pogledu sadržaja osnovnih biogenih elemenata. Najvažniji makroelementi u ishrani maline su azot i kalijum, a pojedina istraživanja ukazuju da ova voćna vrsta dobro reaguje na đubrenje azotom i da manje količine fosfora i kalijuma u potpunosti zadovoljavaju potrebe biljaka u pogledu vegetativnog razvoja, visine prinosa i kvaliteta ploda.
Piše: Dr Aleksandar Leposavić,
Institut za voćarstvo Čačak
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
