Винова лоза није пробирљива када је реч о врсти земљишта. Са успехом се може гајити на земљиштима на којима друге културе не могу, као што су песковита, шљунковита и каменита. Не одговарају јој тешка и хладна. На њима лоза слабо успева, а грожђе и вино су лошијег квалитета. За норамалан развој и редовно доношење рода винова лоза захтева и одговарајући садржај органских материја и минералних елемената у земљишту. Оптималан садржај хумуса је око три одсто у зони кореновог система. Лоза има повољне услове ако је садржај фосфора на нивоу 15-30 mg/100g земљишта. Садржај калијума треба да је у распону 20-60 mg/100g, а магнезијума 10-20 mg/100g земљишта.
На основу хемијске анализе земљишта утврђује се његова погодност за гајење винове лозе и одређује препорука за мелиоративно ђубрење.
– Виновој лози јесу предоређена земљишта лошијег квалитета и слабије плодности с обзиром на то да она на таквим земљитима може и даје добре резултате за разлику од осталих биљака. Међутим, треба избегавати тешка, везана земљишта за подизање винограда. Она може да успева и на таквим, али уколико је могуће треба бирати оцеднија земљишта, она која јој пружају оптималне услове јер ће на њима дати боље резултате – истиче проф. др Драгослав Иванишевић.
„Одмарање“ крчевине барем три године
Препорука је, уколико су на одабраној парцели за садњу винове лозе били неки други вишегодишњи засади попут винограда, воћњака, шуме, да се након крчења сачека бар три до пет година. Иванишевић каже да произвођачи често не испоштују тај временски период. Нa раскрченом земљишту било би добро гајити за то време ратарске културе јер ће се у том случају из земље повадити и избацити заостали делови од крчења старог засада, а у исто време повећати и плодност земљишта.
-Тиме се постиже чишћење земљишта од нематода, а то су микроорганизми који се налазе у земљишту, који сами по себи нису штетни за винову лозу, али преносе неке вирозе – објашњава Иванишевић. – У случају да су на парцели биле ратарске културе у моменту када се донесе одлука о заснивању засада винове лозе на њој, могло би се одмах приступити припреми земљишта за садњу.
Припрема земљишта подразумева пре свега хемијску и педолошку анализу како би се утврдило какав је педолошки, а потом и хемијски састав односно профил земљишта. У зависности од резултата анализа одређују се и агротехничке мере које у сваком случају подразумевају дубоку обраду.
-Од типа земљишта и педолошког профила зависи да ли ће се радити само подривање или ће обавезно применити и риголовање – наглашава Иванишевић. – Сходно хемијској анализи земљишта доноси се одлука и која врста и које количине минералних и органских ђубрива ће се употребити. Виновој лози су неопходни одређени земљишни услови за добар раст и развиће, а посебно за млад чокот је изузетно важно да има све услове да постигне добру и велику вегетативну снагу јер ће то у многоме утицати на даље виноградарење. Добро припремљено земљиште је темељ будућег винограда. Један од разлога због ког се врши мелиоративно ђубрење јесте тај што је моменат пре садње лозе најпогоднији да се веће количине органског ђубрива унесу у целу зону земљишта где ће се налазити већина коренових жила.
На физичке и биолошке особине земљишта утичу органске материје које се обезбеђују уношењем органских ђубрива – стајњака, тресета, и других, а од посебног је значаја то за тешка, јако глиновита земљишта и за веома пропусна земљишта, као што су каменита, шљунковита и песковита.
Битно је напоменути да се свака поправка плодности мора обављати у складу са резултатима хемијске анализе земљишта.
Јесења дубока обрада
Врло је важно да виноградари знају да припрему земљишта ваља обавити на време. Ако се произвођач определи за пролећну садњу која је код нас најчешћи случај, земљиште треба припремити, односно обавити дубоку обраду јесен пре садње. Дубока обрада је веома битна јер коренов систем винове лозе се простире у дубину од 30 – 40 сантиметара па навише. Плитком обрадом се само ствара погодно тле за будуће корове. Где је то могуће, добро би било до 100 цм дубине да се иде с обрадом, где није, барем 60 до 70 цм. На тај начин обезбеђују се погодни услови за развој кореновог система винове лозе пре свега у тим почетним годинама док се биљка добро не укорени а касније ће се она сама изборити за свој простор.
Иванишевић наглашава да је значајно обавити дубоку обраду у јесен из неколико разлога.
-Дубоком обрадом поготово уколико се примењује и рогловање издвајају се велики комади земље које је после тешко уситнити – објашњава он. – Током зиме, међутим, услед смене виших и нижих температура долази до ситњења земље. Основни разлог због ког се пробегава дубокој обради земљишта јесте да земљиште растресе, проветри, а тиме се стварају услови да се хранива унесу у доње зоне земљишта како би била лако доступна кореново систему. Ако се ригловање примени месец дана пред садњу, неминовно ће остати одређени већи комади земље, грумење који се морају пре садње уситнити. У том случају се мора улазити са тешким тањирачама у земљиште чиме се оно сабија. Увек је боље чак и прескочити једну годину за садњу али урадити све како треба. Ако идемо у садњу на полуприпремљеним земљиштем, појавиће се проблем са пријемом биљака, касније и са њиховом уједначеношћу.
