Пише: Андријана Глишић
Зимски месеци у српским домаћинствима готово да се не могу замислити без ракије и то, најчешће, чувене шљивовице. Подразумева се да мора бити домаћа, испечена по старој рецептури с много љубави, стрпљења и посвећености.
Иако се за врхунске мајсторе у овом занату везују мушкарци, предрасуде да се ракија коју испече жена не може мерити с њиховом, полако одлазе у прошлост. Једна од најбољих жена казанџија у нашој земљи, чије умеће и знање добија и званичну потврду на такмичењима, јесте Драгица Шупица из Кљајићева.
Бакарни казан и тиха ватра
На овогодишњим, 12. по реду, “Данима веселе машине” и уједно и 9. такмичењу “Златни дестилат ракије шљивовице” у Кљајићеву, однела је треће место у печењу ракије од шљиве, а снагу је мерила са још 10 казанџија из Стапара, Црвенке, Сомбора, Чуруга, Станишића и, наравно, Кљајићева. Помоћник јој је био пријатељ и комшија Миле Тарабић, али је главну реч и улогу имала Драгица. Конкуренција је, каже, била велика и јака, није било лако изборити се за ову награду, али су искуство и знање ипак били пресудни.
– Раније је људима било чудно кад виде жену казанџију. Али, данас се то мења. Нема више предрасуда у тој мери, навикавају се на то да жене умеју и могу – с поносом каже Драгица.
На “Данима веселе машине” пекла је ракију два и по сата, а помоћник је, напомиње, важан, да би доносио и додавао дрва, сипао воду, пазио на ватру која мора бити тиха.
– И, морамо обоје пазити. Ватра може бити јача, али само док не прокува, након тога се смањује. Иначе, сам казан, осим што је битно да буде исправан, треба да буде од бакра, како би и крајњи производ задржао квалитет. Данас је једноставније само мешање, јер је на струју, а раније сам то радила ручно – каже наша саговорница.
Бирам мекане и зреле шљиве
Најтеже јој је било да сипа ком, у чему јој је веома била значајна Милетова помоћ, истиче Драгица и додаје да је најважније знати припремити ком. Ако се то добро уради, нема грешке. А шљива мора бити зрела, наглашава Драгица и додаје:
– Да би ракија била добра, бирам мекане и зреле шљиве, никако гњиле, јер је ту највише сока и шећера. Квалитет пића зависи од зрелости плода. Углавном купујем воће од домаћих произвођача, мени познатих, а годинама сам и радила и бринула о воћњаку једног воћара, од чијих шљива сам својевремено пекла ракију.
Зреле шљиве припреми, измуља их и стави у буре, дода воду и тако припрема ком. Када врење почне, дода три килограма шећера на количину од 100 кг шљива.
– Више пута дневно се промеша. Када се заврши и ком охлади, може се пећи одмах, а може се оставити да одлежи три недеље. Печем, иначе, два и по сата, ракија мора да иде на танак млаз, одбаци се два-три децилитра и пази се да млаз буде мањи и тањи. Разблажим након печења дестилованом водом и моја ракија буде јачине отприлике 18 гради.
За печење ракије, Драгица се заинтересовала пре више од 25 година. Тајни рецепт, процедуру и занат научила је од брата у свом родном селу. Од тада, испекла је стотине литара, пре свега шљивовице
