Док је већина кактуса у фази мировања, када им није потребна нарочита нега, зигокактус је најлеши уочи новогодишњих и божићних празника. Познат је и као тропски лепотан, али и божићни (Epiphyllum truncatum). Понекад процвета и почетком последњег месеца у години, па је његово народно име “децембар”. Иако у природним условима расте у џунглама на дрвећу као паразитска биљка, брзо се прилагодио на затворен простор, на станове с централним грејањем и пословне просторије. Уз мало неге може бити део декорације за најсвечаније тренутке и дати ентеријеру посебну ноту у тмурним зимским данима.
Воли доста светла, али не директне сунчеве зраке. Може се гајити и у мало мрачнијој просторији, али ће тада слабије цветати. Оптимални услови су температура мало изнад 20 степени и повећана влажност ваздуха. Да би његови занимљиви цветови били богати, а боја интензивна љубичастороза или црвена, температура у соби не би требало да је испод 18 Целзијусових степени. На хладноћу и ниске температуре посебно су осетљиве биљке са белим и жутим цветовима, који попримају бледоружичасту боју.
У време цветања, током зиме и раног пролећа, земља у саксији увек мора бити влажна. Међутим, после цветања, почиње фаза мировања. Тада се биљка премешта у просторију где је температура између 10 и 15 степени, орезује, а залива тек толико да се не осуши. Педесетак дана касније, поново почиње да расте, па је неопходно редовно заливање и прихрањивање течним ђубривом за собне биљке или кактусе, једном у три недеље, све до септембра, када почиње друга фаза мировања.
Када после неколико недеља зигокакктус развије пупољке, премешта се на светло и топлије место, редовно залива, али не преобилно, и прихрањује ђубривом које садржи више фосфора, чиме се подстиче не само богатије цветање, већ и крупнији цветови. Тада се не сме померати, јер свака промена положаја може довести до наглог опадања пупољака, а ако су тек почели да се формирају, и цветање те године може изостати. Међутим, кад се први цветови отворе, биљка се може поставити на место где ће лепота њених цветова доћи до пуног изражаја.
У пролеће, кад прође опасност од мразева, може се изнети на терасу, балкон или сеновити део баште, а током летњих месеци неопходно је орошавање. Овом лепотану неће пријати често пресађивање, а и када се вади из земље, то треба чинити пажљиво због осетљивог корена. Пресађује се у песковиту и киселу земљу (рН 56), после прецветавања. Земљу око корена биљке ваља притиснути и прекрити до места на којем се и раније налазила, пре пресађивања. За саксију је најбоља обична неглазирана црепуља, јер у пластичним вода испарава само с површине, па биљка може да пропадне због вишка влаге.
Једноставно се размножава, углавном у пролеће, и траје годинама. Код сваког чланка, који се лако откине, постоје адвентивни коренови који се, забадањем у влажан песак, закорењују за петнаестак дана, па се може пресадити у саксију и оставити на погодно место, заштићено од промаје и јаког сунца. Захваљујући редовном заливању и прихрањивању, цветаће исте године или у јануару наредне.
Д. Радивојац
Добро јутро број 537 – Јануар 2017.
