Тржиште свеже хране, које је активно током целе године, наметнуло је производњу поврћа у затвореном простору. За произвођаче који имају пластенике, а процењује се да је око 6.000 хектара у Србији под најлоном, децембар није време одмора. Зими се у пластеницима гаји лук, спанаћ, зелена салата, ротквице, а све више и рукола, ендивија, зимска блитва, раштан. Ове врсте поврћа добро подносе ниске температуре и мање светлости.
Није им потребно додатно грејање у пластеницима, те нису потребна велика улагања у енергенте. С друге стране, ова производња је увек исплатива. Доноси солидну зараду, јер највише свежег поврћа се увози током најхладнијих месеци.
Рукола
Рукола може да се гаји током целе године. Погодна је за зимску производњу у пластеницима, јер је у последњој деценији изузетно тражен зелениш, који има добру цену. Исплатива је ако се гаји на већим површинама, јер са једног хектара може да се „убере“ око три милиона динара. Цена килограма овог лиснатог поврћа је око 2.000 динара.
Рукола успева на добро дренираном земљишту, али воли много влаге. Одговара јој хладно време и отпорна је на мраз. Од сетве до прве бербе треба сачекати око шест недеља. За продају се скидају зелени листићи, док корен остаје, биљка наставља да расте, тако да произвођачи могу имати више берби у току сезоне.
Салата
Зелена салата клија на два степена изнад нуле, али је најоптималнија темепратура 18 степени. Листови могу да издрже и јаке мразеве. Најосетљивија фаза у гајењу салате зими је период од расађивања до формирања главице. Успева на добро дренираном земљишту, тражи доста влаге и светла, те јој одговара што више ведрих, сунчаних дана. Робусније сорте са већом главицом расађују се на размак од 25×25, а ситније на 20×25 цм. У зимској производњи у пластенику салата се залива три пута недељно. Салату у пластенику је најбоље засадити после сезоне парадајза и црног лука који су добри предусеви за ово поврће, док су лоши першун и целер, сазнајемо од госпође Вуксановић.
Спанаћ
Спанаћ може да клија на температури од 4 степена, а опстаје и на минус 8 степени. Није захтеван у погледу светлости, али због плитког кореновог система тражи више воде, нарочито у периоду формирања листова.
Спанаћ је најчешће међуусев у пластеницима. У заштићеном простору треба сејати сорте које имају бржи раст и нежније дршке, како би се смањио удео штетног нитрита. Препоручене сорте су болеро, волтер, ситра, принс, спринт. Ако се усев покрива агротекстилом, одабрати озиме сорте типа вирафлај, тико, мазурка бутерфлај и матадор. Семе ниче за око две недеље, а листови се интензивно формирају од тридесетог до шездесетог дана вегетације – каже Љиљана Вуксановић, саветодавац за ратарство у ПССС Крагујевац.
Зеље
Зеље је поврће које се највише тражи у пролеће, а из пластеничке производње може да стигне на тезге већ половином фебруара. Изразито ниске температуре могу да униште надземни део биљке. Чим је температура изнад нуле, зеље у пластеницима поново расте. Наиме, ако је без најлона, треба га покрити око Нове године, како би за око месец и по дана могло да се бере. Како може да издржи екстремне зиме, тако добро подноси и велике врућине.
За успешан узгој потребно је стајско ђубриво и дохрана азотом и магнезијумом. Берба у пластенику се обавља свака два-три дана. Зимско зеље је отпорно, те може да се деси да му преко целе године није потребна заштита од болести.
Зимска блитва
Блитва такође добро подноси зимске температуре. Сребрнолисна блитва се најчешће гаји код нас, јер има изузетно добро развијену лисну дршку беле боје и меснати лист. Размак између редова је око 40 центиметара, а у реду око 5 цм. Може се сејати директно, а касније разређивати. Расад приликом проређивања може се такође посадити, како би се добила нова количина.
Пише: Биљана Ненковић
