Насловна АРХИВА ЗИМСКИ МИНУСИ: Већих штета неће бити

ЗИМСКИ МИНУСИ: Већих штета неће бити

Од ниских температура страдаће углавном младе биљке, посађене на незаштићеним местима и лоше припремљене за зимски сан

711
Фото: Pixabay

Већина љубитеља украсних биљака са зебњом очекује прве пролећне дане, из страха да им омиљене цветнице, шибље и дрвеће неће потерати. Да ли им шкоде изузетно ниске темпетатуре одговор смо потражили од стручњака за хортикултуру.
– Већих штета на биљкама не би требало да буде – каже Славица Танасић, дипл. инж. хортикултуре, и наглашава да се биљке у јануару налазе у периоду мировања у који су ушле постепено током јесени и почетком зиме. То значи да оне спавају, сокови им не циркулишу па им ни ниске температуре у ово доба године не могу много нашкодити. Али, има и изузетака.

Пред крај вегетације већина избојака из зелене прелази у зрелу фазу. Одрвенели избојци отпорни су на дуготрајне ниске температуре, па им голомразица не може нашкодити. Уколико избојци не би стигли да одрвене, а наступе хланоће и јаки мразеви пре него што биљке уђу у фазу мировања, врхови избојака би измрзли.
– Штете од ниских температура на украсним биљкама виде се у пролеће, када крене вегетација, а манифестују се црним листовима и избојцима, што нарушава изглед биљке. Најчешће се ова појава може видети на осетљивим биљкама попут ловора, вишње или хортензије, где могу да страдају листови, али и гране – наглашава наша саговорница. Ради опоравка засада од непогода, када прође опасност од мразева, на пролеће, почиње орезивање, тј. скраћивање измрзлих делова грана, све до здравог дела. Пожељно је да се после орезивања биљке опрскају неким од бакарних препарата, или резови премажу калемарским воском, да би се биљке заштитиле од уласка штеточина на местима озледа.

Ако надземни делови неких биљака измрзну, у пролеће терају нове изданке, па ће се биљке обновити. Ово је најчешћи случај код трајница којима и иначе зими одумире надземни део.

Постоје и трајнице изузетно отпорне на ниске температуре као што су ерика, тритома итд. Оне одлично подносе ниске температуре (и ниже од –20 степени), чак и чаробно изгледају покривене ињем и снегом.

Селекционари су се потрудили да створе цветне врсте као што су висеће (пузеће) виоле (намењене за садњу у висећим корпама и жардинијерама), које без проблема преживљавају изузетно велике хладноће. Од ниских температура страдаће биљке које су посађене на незаштићеним местима у врту, изложене ветру, сунцу, на осами. Оне посађене у групама, где се водило рачуна о положају приликом садње, о распореду суседних биљака и отпорности на неповољне услове, неће претрпети веће штете.

Дипл. инж. Танасић подсећа на то да су украсне биљке, посађене у жардињерама, на балконима, терасама и у посудама у врту, у току зиме препуштене саме себи и да често не преживе ни обичне, просечне, зимске температуре. То је зато што се сматра да им зими није потребна нега, а то је погрешно. Треба их повремено заливати – земља мора да буде влажна, не мокра, поготово ако су негде под стрехом, где нема могућности да доспе киша или снег. Препоручује се заливање и током зиме, наравно – у најтоплијем делу дана, када су температуре изнад нуле.

Руже су осетљиве на велике хладноће само ако нису добро загрнуте пре зиме (што је обавезна мера неге). Најчешће измрзну они делови грана који су остали да вире из земље после загртања. Када дође пролеће и време одгртања, ти делови се орежу. Из тих разлога се у јесен гране које се загрћу увек оставе мало дуже.

Фото: Pixabay

Руже стаблашице осетљиве ау на ниске температуре. Ако нису правилно припремљене за зиму (свака садница се штити прављењем неке врсте шатора око ње од кукурузовине или грана четинара), измрзава део изнад места калемљења који је највише изложен јаком мразу.

Тује и остали четинари су отпорни на ниске температуре само ако су постепено ушли у период мировања, па су избојци стигли да одрвене. Штете на четинарима углавном настају од мокрог снега који им ломи гране, посебно код неправилно орезаних. Измрзли делови на биљкама ће у пролеће да поцрне, па их треба орезати до здравог дела.

Услед голомразице могућа су оштећења и на травњаку, посебно где је трава млада, касно у јесен посејана, па није стигла да се укорени. Зато, пре него што крене, а земља се просуши, добро ће доћи грабуљање у оба правца. Тако ће се разбити кртичњаци и олакшати трави да правилно расте. Затим траву треба и пођубрити са НПК „три петнаестице“, непосредно пре кише или током кишних дана. Чим наступе повољни услови, зелени тепих ће у комбинацији с осталим биљкама красити цветну башту.

Д.Р.

Добро јутро број 539 – Март 2017