Насловна АРХИВА ЗИМСКО ЦВЕЋЕ: Украсни зимзелени грмови

ЗИМСКО ЦВЕЋЕ: Украсни зимзелени грмови

Веома су атрактивни и уклапају се у сваки простор у врту током целе године, посебно зими док вегетација мирује

13548
Aucuba japonica / Фото: Pixabay

-Иако је зима, многе биљке су веома лепе пошто имају шта да покажу. Због тамнозелених кожастих листова појединих врста грмова, или шатираних, зеленожутих, белозелених варијетета, те најчешће јаркоцрвених бобица које се посебно истичу у зимском сивилу, просто увесељавају зимске пејзаже. Речју, вреди их гајити – каже Славица Танасић, дипл. инж. хортикултуре из Новог Сада. – Имамо читав низ мање познатих врста биљака са бројним варијететима које ће бити оплеменити врт и најзахтевнијих љубитеља цвећа и зеленила.

Aucuba japonica „Variegata“ – шаролики јапански јавор, грм је висине између два и три метра, с ретком снажном крошњом. Листови су му дугуљасти, прошарани, зеленобели, кожасти, а цветови неугледни, ситни. Плодови (бобице) су црвени и остају на биљкама током зиме. Ова биљка успева на свим земљиштима. Пошто не подноси јако сунце, добро ју је посадити у полусенку или на потпуно засенчено место. Обликује се орезивањем, тиме и контролише њен раст у висину или ширину. Погодна је за садњу и у жардинијере. Боље подноси заштићена места у врту, па се не препоручује садња на отвореном простору где дувају јаки ветрови.

Berberis candidula „Jyttе“ – округле крошње, пречника и висине до једног метра, зимзелена је врста. Цветови се појављују у мају и златножуте су боје. Плодови су бели, али и плавољубичасти. Сади се на сунчана или полусеновита места у врту. Без посебних захтева је према типу земљишта. Веома ефектно делује као солитер, али и у мањим групама. Има много бодљи, па и о томе треба водити рачуна, посебно да се не повреде деца.

Buxus sempervirens – шимшир, с бројним варијететима незаменљив је украс сваког врта. То је група веома отпорних украсних грмова који се саде по неколико, као солитери, живе ограде, у камењаре, или жардинијере. Добро подноси богата, али и сиромашнија земљишта. Сади се на сунчане или полусеновите позиције у врту. Биљке су снажног раста и са добро развијеним кореновим системом. Шимшир је погодан за обликовање орезивањем. Размножава се лако, резницама. Отпоран је на мраз, али висок снежни покривач може да поломи гранчице, које се у пролеће, после орезивања биљке, брзо опораве.

Фото: Pixabay

Calluna vulgaris – вресак, калуна је ниски зимзелени грм, најчешће висине 30 центиметара, али може да порасте и до једног метра. Цвета у касно лето па све до почетка зиме, препознатљивим звончићима који су поређани уздуж стабљике. Calluna vulgaris је ружичасте боје, Albaplena беле с пуним цветовима, а хамилтон је ружичастих пуних цветова. Калуна је декоративна и после цветања, јер даје занимљиве тонове у врту, пошто листови преузимају улогу украшавања. Постоје две врсте листова – овални, супротно распоређени по стабљици и вресак (црњуша) који има игличасте листове сакупљене по четири у пршљен. Најбоље успева с биљкама као што су азалеје и рододендрони, а може се садити уз боровнице или испод борова и бреза. Користи се за украшавање ивичњака, веома добро подноси и боравак у камењарима, добар је покривач тла, али лепо изгледа и у жардинијерама. Воли кисела, добро дренирана земљишта, али успева и на сиромашним и песковитим. Добро подноси орезивање. У пролеће се биљка ореже на половину висине, чиме се подстиче густина круне. Размножава се резницама и дељењем корена и сади у пролеће на размак 20–30 центиметара.

Фото: Pixabay

Euonymus fortunei је група биљака са бројним варијететима, висине од 30 центиметара па чак и до четири метра. Листови су кожасти, зелени или шатирани. Сади се као солитер, у групама, у жардињере, као живаограда… Одлично подноси орезивање. Нема посебних захтева према земљишту. Подноси сунчане положаје и полусенку. Врста је осетљива на лисне ваши.

Фото: Pixabay

Lavandula angustifolia – лаванда се дуго сматрала медитеранском врстом. Међутим, све више се гаји и у континенталним условима. Одлично подноси ниске температуре, ветар и снег. Зими су атрактивни сивозелени листићи који остају на биљци.
Сади се по рубовима стаза, у жардињере, камењаре. Добро успева и на земљишту сиромашном хранљивим материјама. Размножава се резницама или деобом грма. Орезује се у пролеће, после мразева.

Фото: Pixabay

Д. Радивојац

Добро јутро број 538 – Фебруар 2017.