Зову је и „Снежна краљица“, а позната као ерика. Омиљена је баштенска, зимска цветница, која док пада снег „боји“ терасе и дворишта све до пролећа. Зимзелена је и одлично подноси хладноћу. Ако падне снег, довољно је скинути га и она ће засјати у својој лепоти.
Ниски је зимзелени жбун који расте и до пола метра висине. Листови су јој игличасти, интензивне зелене боје и веома су декоративни. Цветови су јој звонасти у бојама од беле, преко ружичасте до тамно- црвене или љубичасте. Ова биљка воли полусеновита места. За наше поднебље најинтересантнија је Erica carnea, познатија као врес.
Снег им не може ништа
Земљиште у којој је засађена ерика мора бити добро дренирано и благо кисело. Одговара јој супстрат који се користи за рододендроне. Земља да буде добро пропусна, да се сувишна вода не би задржавала код корена биљке. Залива се кишницом или одстајалом водом, а ако је време суво повремено је треба оросити. Уколико је зима изразито хладна пожељно је корен заштити малчом.
Под сунцем мењају боју цвета
Ерика се орезује одмах након цветања. Маказама треба одстранити увеле цветне гранчице. На тај начин се одржава густина жбуна и подстиче раст нових избојака, како би наредне зиме била опет бујна. Ерике воле да повремено буду изложене сунцу. Тада могу да мењају боју цветова, иако сунчеви зраци не утичу битно на цветање. И када су на северној страни и у зимским месецима добијају само сат до два сунчеве светлости, то им неће сметати да процветају. Највећа предност је што захтевају минималну пажњу, а дају много. Ако је врес посађен у саксији обавезно мора имати добру дренажу која је пресудна за успех те биљке. Залива се само једном недељно, ако нема кише или снега.
Воле је и пчеле
Позната је као медоносна биљка и у том контексту је још зову црњуша. Наиме, у регионима у којима се време њеног цветања подудара са временом изласка пчела на пашу, даје веома квалитетан мед, али тамне боје, скоро црн. Ерикин мед садржи више минерала него друге врсте меда.
Размножава се резницама
Ерика се углавном размножава резницама, које треба узети у јулу или августу. Најбоље је да буду дужине око 3 центиметра. Резнице се пободу у земљу и за 20- ак дана би требало да се укорене. Резнице треба садити на растојању од 25 центиметара и обилно их залити.
Ерика или врес? Често се код нас поистовећују ерика и вресак. Али, између ове две биљке постоје разлике. Наиме, вресак има мање листиће и ситније цвасти који се појављују лети и у јесен, док су ерике у пуном цвату током хладнијих дана, посебно у касну јесен, зими и у рано пролеће.
Биљана Ненковић
