Мало је људи који не воле да једу грашак па да се првим махунама раних сорти на пијачним тезгама домаћице и домаћини посебно обрадују. Појести неколико зрна термички необрађеног грашка права је „посластица“ посебно, како се то у народу каже, док је млад. Некада сезонско поврће, грашак се гајио у окућницама и великим баштама које је имало свако сеоско домаћинство и продавао на градским пијацама. Сада је, захваљујући интензивној производњи на великим површинама, доступан целе године.
Према подацима ФАО – Светске организације за храну, укупне површине под грашком у свету премашују 1.200.000 хектара, док се производња сувог зрна организује на још 7.000.000 хектара. Највећи произвођачи у свету су Кина и Индија. У нашој земљи ова махунарка узгаја се на око 12.000 хектара, од чега је више од половине у Војводини.
Расте потражња и прерада
Данас многи произвођачи раде две жетве годишње, али у време када је Задруга у Лукићеву ушла у овакву производњу, то није био случај. Првобитна идеја да производе грашак, а после њега кукуруз за силажу, јер је задруга тада имала и сточарску производњу, јавила се 2002. године. По тадашњој калкулацији, производња силажног кукуруза била би без трошкова. Након гашења фарме, силажни кукуруз заменили су шећерцом, а потреба за свим овим производима, укључујући и грашак, на тржишту је константна, закључује директор Спасојевић и додаје да су и неки прерађивачи, попут „Фрикома“ који углавном снабдева домаће тржиште и „Аретола“ који извози на руско тржиште, дуплирали капацитете.
Одличан предусев за пшеницу, парадајз, бостан
Бактерије азотофиксатори из рода Rhizodium spp, које се налазе у квржицама на корену ове биљке, обогаћују земљиште значајним количинама азота, а заорани жетвени остаци значајним количинама хранива. Због ових особина, грашак заузима значајно место у чистом повртарском или у комбинованом плодореду. Не треба га гајити у монокултури, јер се у случају појаве јаче болести значајно смањује принос. На исто место може се сејати тек после три или четири године. Добри предусеви за грашак су луковичасто и коренасто поврће или стрна жита. С друге стране, он је добар предусев за већину гајених биљака, као што су парадајз, паприка и бостан, док се приноси пшенице, посејане после грашка, увећавају за око 15 одсто. Сем тога, гајење ове махунарке на великим површинама доноси и значајну финансијску корист.
Све ово добро знају у Земљорадничкој задрузи „Вељко Лукић-Курјак“ у Лукићеву крај Зрењанина, која ће прве количине грашка пожњети средином овог месеца, а одмах након ове жетве следи нова сетва. На њивама ове задруге доминира производња поврћа, пре свега грашка, бораније и кукуруза шећерца, а индустријски грашак узгаја се од 2002. године. У овогодишњем плодореду од ратарских култура гаје уљану репицу и пиварски јечам. На целокупним површинама под којима су грашак, уљана репица и пиварски јечам раде се две жетве, односно током једне производне године гаје се две културе на истој парцели. До сада су у овој задрузи сејали грашак ранијих рокова сетве. Ове године, у договору с Компанијом „Фриком“ за коју производе ово поврће, рокови су померени и сетва је обављена у трећој декади априла.
– Земљиште је најпре требало лепо узорати и затворити бразду, унети у њега потребно ђубриво, с више калијума у основној обради, а више приступачног азота у претсетвеној припреми. Вегетација грашка траје од 60 до 70 дана, па биљци која нема дубок корен хранива морају бити стално приступачна. А да би хранива била лако доступна, биљкама је потребно и много воде. Због тога је грашак на њивама наше задруге под заливним системима, јер свака повртарска производња без наводњавања своди се на аматеризам и доноси неизвесност. Предходних година сетву смо радили у раним роковима, те се касније на усеву јављало више болести и проблема у самој технологији производње – каже руководилац производње у ЗЗ „Вељко Лукић – Курјак“ дипл. агроном Југослав Лазић.
