Tekst i foto: Biljana Nenković
U savremenoj proizvodnji, za određivanje zrelosti ploda jabuke ne koristi se više samo oči ili lični osećaj, nego i zvučni talasi ili nukelarna magnetna rezonanca. Stručnjaci kažu je reč o novim, nedestruktivnim metodama koje ne oštećuju plod. Vreme berbe određuje se i po tome da li plodove planirate da uskadištite ili se odmah prerađuju, te svaka prerana ili prekasna berba može mnogo da košta proizvođača.
Savremeno voćarstvo zahteva egzaktne načine i gajenja i branja, a jedan od najvažnijih momenata je odrediti kada je pravo vreme za berbu jabuka. Za to postoji nekoliko metoda, a prema rečima Biljane Milosavljević, diplomiranog inženjera voćarstva i vinogradarstva iz Poljoprivredne savetodavne službe u Kragujevcu, najlošija metoda je stihijsko branje.
Botanička ili konzumna zrelost
– Voćarima ne preporučujem da berbu obavljaju stihijski, već na osnovu analiza, kako ne bi trpeli štetu – kaže ova inženjerka. – Naime, u radu s proizvođačima primećuje se da berbu počinju na osnovu ličnih procena, koje nisu bazirane na bilo kakvim analitičkim metodama koje se danas koriste u savremenom voćarstvu. Primera radi, veliki broj proizvođača počinje berbu kada sa stabla krenu da opadaju jabuke. A to može biti znak i da je došlo do napada insekata, ili se događa zbog vetra ili sortne karakteristike.
Berba jabuke obavlja se u različitom stepenu zrelosti, u zavisnosti od načina plasmana. Postoje botanička (fiziološka) zrelost i tehnološka, odnosno, konzumna zrelost. Botanička zrelost je vreme kada plod postiže maksimalnu krupnoću i kada prestaje dalji dotok hranljivih materija. U tehnološkoj zrelosti voće postiže najbolji ukus i aromu, kada je i najpogodnije za upotrebu u svežem stanju. Ako je berba bila prerana, plod brzo uvene i pokožica mu se smežura, a ako je jabuka kasno ubrana, smanjuje se vreme čuvanja ploda.
Postoji više testova ili metoda kojima se određuje dan početka berbe. Proizvođači i stručnjaci prepoznaju stare, nove i moderne metode. U stare metode spadaju praćenje intenziteta osnovne boje ploda, odnosno, promene osnovne boje u žutu, žutonarandžastu ili crvenu. Postoji i metoda praćenja intenziteta boje semenki. Boja semenke menja se u vreme fiziološke zrelosti, pa bela semenka poprima smeđu, tamnu i na kraju crnu boju. To bi mogao biti nepouzdan pokazatelj, jer kod letnjih sorti ona je još nezrela, dok je plod već zreo, a kod zimskih sorti je obrnuto. Odgajivači se ponekad oslanjaju i na promene boje mesa ploda. I ova metoda spada u nesigurne, kao i kada plodovi počnu da padaju sa stabla. Stare metode mogu biti samo orijentacione ili dopunske.
Najbolje je kombinovati
Nijedna od pomenutih metoda, sama po sebi, ne predstavlja apsolutno pouzdan način za procenu početka berbe. Zato se praktikuje kombinovanje rezultata više metoda. Osnovni problem je u tome što su nabrojane metode destruktivne, jer se prilikom analize oštećuju plodovi. Zbog toga se danas sve više koriste nedestruktivne metode za određivanje zrelosti ploda – objasnila nam je Biljana Milosaljević.
Nedestruktivne metode određivanja vreme berbe jabuka su:
merenje čvrstine mesa ploda pomoću zvučnih talasa,
određivanje boje pokožice ploda hromametrima,
određivanje unutrašnjeg kvaliteta ploda pomoću infracrvenih zraka,
procena unutrašnjeg kvaliteta ploda upotrebom NMR (nuklearne magnetne rezonance).
Berba plodova predstavlja jedan od najvažnijih trenutaka u savremenoj tehnologiji gajenja voća. Zbog toga je neophodno primeniti i moderne načine određivanja berbe. Svi agrotehnički i pomotehnički zahvati, primenjeni tokom proizvodnog ciklusa, mogu biti uzaludni ukoliko nema pravovremene berbe. Plodovi koji odmah idu na tržište ne beru se u isto vreme kada i oni koji idu u hladnjače. To znači da je potrebno uraditi sve neophodne analize, na osnovu čijih parametara ćete biti sigurni u koje vreme da obavite branje i u koju svrhu – objašnjava Biljana Milosavljević.
Nijedna metoda nije pouzdana sama
Danas se koristi nekoliko metoda određivanja optimalnog momenta i, s aspekta pouzdanosti, dele se u tri grupe:
Metode za procenu nastupanja optimalnog momenta berbe:
broj dana od punog cvetanja do berbe,
suma temperatura od punog cvetanja do berbe,
broj dana od T stadijuma ploda do berbe.
Orijentacione ili dopunske metode:
promena osnovne i dopunske boje pokožice ploda;
promena boje semenjače;
lakoća odvajanja ploda od grane.
Egzaktne metode:
jodno- skrobni test;
refraktometrijski indeks;
čvrstina ploda;
merenje intenziteta disanja i sadržaja etilena u plodovima.
