У Конгресној сали „Србија“ на Златибору, уз учешће преко 1.300 стручњака, научника, практичара и медија, отворени су 54. Саветовање агронома и пољопривредника Србије и 46. Симпозијум „Пољопровредна техника“. У име организатора, Института за ратарство и повртарство, госте је поздравила др Светлана Балешевић Тубић, његова директорка, истакавши да је рад ове институције препознала и држава, проглашавајући је институцијом од националног значаја. Како бисмо ишли у корак с временом саветовање и све панел дискусије доносе и нешто ново – интеракцију са слушаоцима, који добијају прилику да, у разговору са стручњацима или представницима државних институција, добију одговоре на бројна питања која муче произвођаче и научнике и на лицу места разреше неке дилеме, везане за узгој пољопривредних култура, али и модернизацију целокупне пољопривреде и побољшање њене позиције у земљи и окружењу, рекла је домаћица скупа др Балешевић Тубић, која је, уместо поздравне речи, одржала је презентацију рада свог Института. Она је најавила и три велике међународне конференције – две овогодишње, посвећене соји и сунцокрету, и једну која ће се одржати следеће године – међународну конференцију посвећену семенарству крмних биљака.
Декан Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду проф. др. Недељко Тица, истакао је да је најважније питање пољопривреде у Србији данас како очувати пољопривредно земљиште као наш најважнији ресурс, озбиљно угрожено значајним опадањем органске материје. Питање како очувати семенарску производњу у условима жестоке конкуренције, и задржати цене које ће бити одрживе и за произвођача, али и за купце, само се намеће, а у томе би нам највише помогла примена најсавременије, информационе технологије, како бисмо покушали да стигнемо далеко одмакле земље чији успех желимо да достигнемо.
Покрајински секретар за пољопривреду, шумарство и водопривреду Вук Радојевић поручио је да број учесника довољно говори о важности пољопривреде.
- Покрајински секретаријат сарађује с Институтом за ратарство, имали смо прилику да реализујемо један ИПА пројекат с партнерима из Мађарске. За нас је то био изазов, а то је први ИПА пројекат где је Покрајински секретаријат био водећи партнер. Министарство је од 2017. омогућило свима који су хтели, да обнове механизацију. Те године је и Покрајински секретаријат први пут издвојио средства за субвенцију набавке прикључне механизације. Након тога је стартовао ИПАРД, а ове године већ је расписан позив Министарства пољопривреде за субвенционисање „домаћих трактора“, односно, оних који се склапају у Србији. Ту смо да уважимо глас науке, и да истовремено ослушнемо потребе пољопривредника – закључио је покрајински секретар за пољопривреду.
Скуп је званично отворио помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја проф. др Виктор Недовић, истичући важност сарадње праксе и науке, оличене и у дуалном образовању.
- Нови Закон о науци и истраживањима дефинише нови начин финансирања науке, институционалним финансирањем, али и конкурентним, преко новоуспостављене институције – Фонда за науку поручио је Недовић. – Већ је расписао три конкурентна позива: на подршку младим истраживачима, на сарадњу са дијаспором, а трећи позив везан је за вештачку интелигенцију. У фебруару вас очекује позив у склопу програма „Идеје“, а до краја године очекује вас позив у оквиру програма „Развој“, где ћемо покушати да одговоримо на захтеве за сарадњом науке и привреде, посебно науке и пољопривреде.
У три дана скупа, на заједничким панелима разговарало се о стратегији развоја, мерама институционалне подршке, имплементацији прецизне пољопривреде, проблемима и поновним улагањима у систем наводњавања, али и о врстама семена, начинима на који се користе дронови у надзору усева, као и о утицају климатских промена на пољопривреду уопште и начине на који пољопривредник треба да реагује. Велики број пољопривредника говори довољно о важности „силаска“ струке и науке међу практичаре, а овај симпозијум показује да се реч стручњака све више слуша међу пољопривредницима, спремним да иду у корак са савременим технологијама и дигитализацијом, као продуктом најновије технолошке револуције.
Пише: Ивана Радоичић
