Vreo dan na Mećavniku. Turisti kao osice, zuje, telefoni na gotovs, kamere uključene, momak koji prodaje karte na ulazu u Drvengrad jedva stiže sve da usluži. Izgleda da nikome ne smeta tih 37 stepeni od koga gori i kamen i zemlja. Na tezgama sa suvenirima umorna lica lokalnih seljana. Iz dana u dan iz godine u godinu, objašnjavaju od čega su pletene čarape, kako se pravi slatko od šumskih jagoda, zašto je rakija nacionalno piće i od čega sve može biti napravljena. Znojava lica umivaju flašama vode, sklanjaju se u ono malo hlada što od tezga dostane i čekaju da zarade koji dinar. Jedan od njih Zoran Milutinović iz Mokre Gore, ne krije zadovoljstvo. Njegovi proizvodi idu odlično.
– Živim u selu Mokra Gora, tu mi je imanje od pradedova ostalo. Obrađujemo ga supruga, sin, shana i ja. Tu su i unučići ali su oni još mali, mada kad treba nešto sitno pripomognu. Svoju robu prodajem ovde na Mećavniku u Drvengradu – proizvoda ima puno, tezga je krcata i milina je i pomirisati svaki od njih, a tek probati nije lako odabrati šta. Ipak, svi se prvo odluče za rakiju.
– Imam osam vrsta rakije trenutno na tezgi. Tu su dunja, kajsija, divlja kruška, klekovača, kruška, orahovača, malina, višnjevača, medovača. Osim rakije tu su i likeri od mente, šumskih jagoda, šumskog voća, jagode. Da ne bude da se samo hvalim alkoholom, ponosan sam na borov med koji je pun joda i odličan za pluća i bronhije, a mi u njega dodajemo i propolis. Pravimo i domaća slatka od malina, kupina, aronije, ribizla – zadovoljno priča Zoran, koji poziva sve one koji mogu da posete najlepše selo u svetu.
– Zdrava je sredina i naše selo je proglašeno zza najlepše selo u svetu. Dolazi nam puno turista tokom cele godine. Sve što proizvodimo je zdravo jer je na 670 metara nadmorske visine i nema prskanja puno, samo čist vazduh i zdrava voda. Svakome bih preporučio da dođe u Mokru Goru. Ima se šta videti i kupiti – ono što je Zoran zaključio i zbog čega i drži tezgu u Drvengradu je da se više isplati finalni proizvod, iako je cena voća u njihovom kraju bila prilično dobra.
– Više se isplati prerađivati nego predavati. Kod finalnog proizvoda dobijate na ceni i veća je zarada. Od prošle godine cene voća su naglo skočile. Šumska jagoda je išla do 1500 dinara, a malina do 700 dinara. Jeste ove godine bila odlična cena maline kod nas u hladnjačama, ali je gotov proizvod isplativiji – zaključuje Zoran dok se ispred tezge pravi red i naravno svi bi da probaju rakiju i to ne bilo koju, već od maline, one po kojoj je Srbija poznata u svetu.
Tekst i foto: Zorica Dragojević
Mlečni proizvodi samo za kućnu upotrebu
Zoran i njegova porodica imaju i preradu mleka i mesa na svom imanju, ali zbog nepostojanja rashladnih vitrina u Drvengradu, uglavnom je sve za kućnu upotrebu.
– Imamo kod kuće sir, kajmak, pršutu, slaninu ali samo za našu upotrebu jer ovde nemamo uslove za prodaju. Nema rashladnih vitrina, pa je bolje ne rizikovati.
