Сортно семе поврћа је скупо а не може се увек до у грам испланирати потребна количина. Баштовани због тога све што претекне упакују у оригиналну амбалажу и сачувају за наредну годину. Иако селекционисано, и такво семе следеће године губи известан проценат клијавости.
Квалитет тог семена свакако треба проверити, а то се лако може учинити без посебне лабораторије и скупе опреме. Довољно је искуство наших старих.
Што не ваља – испливаће на површину
Најбржи тест је потапање семена у раствор калијум-перманганата, или обичне, кухињске соли. Клијаво ће потонути на дно, а штуро, мртво семе ће испливати на површину.
Прво се у посуди направи благи раствор кухињске соли. За семе краставца, на пример, 30 грама соли се раствори у литру воде, а за паприку, парадајз, патлиџан, купус, прави се раствор од 50 грама соли у литру воде. У слани раствор се потопе семенке. Најједноставније је да се потопи 100 семенки и сачека 10 до 15 минута. Штура зрна се покупе и преброје и лако израчуна клијавост. Клијаве семенке, оне што су остале на дну, покупе се, добро исперу у неколико вода, просуше и тек тада могу да се сеју.
Клијавост тиквица и тикава се испитује на други начин. Суво семе се положи у танком слоју на равну површину. Опет је због лакше рачунице најбоље одвојити 100 семенки. Узме се пластична флаша са затварачем, добро затвори и протрља. Флаша ће се наелектрисати електростатичким набојем и довољно је да се њоме пређе изнад семенки. Штуре ће се залепити на њу па ћемо тако знати колико има клијавих зрна. Ради веће сигурности, потребно је да се овај поступак понови у више наврата.
Салвета, врећица и влажна газа
Следећи корак у овом послу је испитивање здравствене исправности семена. Није довољно знати да ли ће семе клијати, већ ваља утврдити какве ће се биљке из њега развити.
За овај посао ваља припремити „клијалиште“. Узме се парче стерилне газе, потопи у охлађену прокувану воду и рашири на тањир. Преко ње се распореди десет семенки из гомиле са клијавим. Све се покрије навлаженим папирним убрусом или салветом и смести у полиетиленску врећицу која има рупице. Чува се на собној температури, а једини посао „лаборанта“ је да проверава да ли је газа увек влажна(не мокра).
У зависности од врсте и сорте, семенке ће проклијати за неколико дана. Довољно је да се тада клијалиште распакује и детаљно прегледају и преброје клијанци. Када на њима нема абнормалних појава (биљчица без корена или надземног дела, крива, нетипичне боје), зрна се сматрају клијавим. Ако је другачије, она са недостацима се убрајају у неклијала.
После појаве клијанаца, утврђује се колики је проценат семена са клицом. Када је тај проценат 0 – семе није подесно за сетву. Када је то 20 процената, сетва је оправдана само уколико се жели сачувати популација. Са 50 процената се може сејати али само за сопствене потребе, јер је неопходна дупла сетвена норма. Све изнад 80 посто значи да се семе може слободно користити и за комерцијалну производњу расада.
Семе из сопствене баште обавезно дезинфиковати
Познато је да је поврће које се размножава семеном из сопствене баште, у наредној вегетацији тешко одржати здравим. Семе „с тавана“ има оправдање само када се жели сачувати нека домаћа, вредна популација, какав је, на пример, „футошки купус“, „локошничка паприка“ и многе друге паприке, парадајз, тикве, лубенице, диње…
Да би сачували сорту и здраво семе, футошки „купусари“, а по препоруци доктора Слободана Влајића, стручњака новосадског Института за ратарство и повртарство, практикују троструку дезинфекцију семена.
Прва етапа је термичка обрада – семе се држи на температури од 52 Целзијусова степена кратко време. Затим се десетак минута потапа у двопроцентни раствор масне соде, добро испере и просуши. На крају, семе се „окупа“ у тропроцентном раствору варикине, после чега се поново детаљно испере и мало просуши, тек да се не лепи за прсте. После тога може одмах да се сеје.
С. Мујановић
Добро јутро број 561 – Јануар 2019.
