У свету је једна милијарда оболелих од разних алергија, а процењује се да ће до 2050. године од ове бољке патити четири милијарде људи, односно, да ће половина популације на нашој планети имати неку алергију. Најчешће су у питању респираторне алергије, и њих има чак трећина оболелих, каже специјалиста пнеумофтизиологије и супспецијалиста алерголог, руководилац Клинике за опструктивне болести плућа и акутне пнеумопатије у Институту за плућне болести Војводине у Сремској Каменици др Сања Хромиш.
По лек морате код лекара
Често се алергије јаве у детињству и деца буду сензибилисана, односно осетљива на један алерген. Уколико се не лечи прва, временом се јавља све више алергија. Када је реч о полену, он није штетан за људе. Поленово зрно богато је различитим хемијским једињењима, међу којима су протеини, најодговорнији за изазивање алергијске реакције. Међутим, престали смо да будемо у блиском контакту с природом, а због аерозагађења, индустријализације, много аутомобила, променила се и природа и структура полена. Тако људски организам више не препознаје полен као нешто што није штетно, него ствара ИгЕ антитела која се везују за ћелије, ослобађају се медијатори упале и долази до алергијске ракције – објашњава др Хромиш и додаје да годишње кроз алерголошку амбуланту Института прође око 3.000 пацијената који имају алергије и астму, а неки од њих, пацијенти с астмом, буду и на болничком лечењу.
Иако многи верују да се алергијске реакције јављају због пада имунитета, др Хромиш наводи да је разлог управо супротан, јер у овом случају имунски систем реагује јаче на супстанцу коју више не пропознаје.
Поленска алергија може да буде сезонска, те људи имају симптоме ако су алергични на полен трава, дрвећа или корова. Међутим, може да буде и целогодишња, код људи који су алергични на гриње, перутање коже кућних љубимаца (не на длаку, како се верује), али и на кућну прашину у којој су сви алергени. Прве тегобе крећу већ у фебруару, када почињу да цветају леска, тиса, чемпреси, потом бреза у марту и на почетку априла, па храст и платан, а након тога цвета трава. У јулу почиње цветање корова, а међу њима је најозлоглашенија амброзија, која цвета од августа па до јесењих киша крајем октобра. Чак половина људи с поленским алергијама алергична је управо на амброзију. Зато је за некога сезона алергије кратка, ако има реакције само на једну врсту полена, а за неког може да траје од фебруара до краја октобра.
Поленска кијавица дуго је сматрана за локално ограничену болест која није значајна, те су је занемаривали и лекари и пацијенти. Др Хромиш каже да се данас зна да то није локална упала, јер се шири на цео организам, и зато људи осећају слабост, деконцентрисаност, не могу да раде. Уколико не лече алергију, између 60 и 70 одсто људи добије астму. Многи пацијенти и даље алергију не доживљавају као озбиљну тегобу, те прибегавају самолечењу, што је велика грешка, јер не знају шта лече.
Тестови, симптоми и – дијагноза
Мора да се зна на шта је особа алергична, односно, да се зна узрок алергије. Само на тај начин могу да се избегавају алергени, што је један од првих принципа лечења, а онда и да се уведу лекови – поручује др Хромиш и напомиње да су савремене терапије доста ефикасне. Да би се поставила дијагноза, лекар прво узима анамнезу, а потом се раде убодни кожни, такозвани прик тестови, који су једноставни и готови за 15 минута. На подлактици се праве мали убоди у кожу, на које се ставља алерген, да би ушао у поткожно ткиво, а потом се мери алергијска реакција на основу величине уртике, односно отока и црвенила које се јави.
Овај ин виво тест показује сензибилизацију, односно значи да је особа створила ИгЕ антитела на неки алерген, на пример на полен брезе и амброзије. Пошто је пацијент рекао да има симптоме у августу, онда се зна да постоји алергија на амброзију која тада цвета, а сензибилисан је, односно има склоност, ка обе поленске алергије. Тако прик-тест показује на шта је неко сензибилисан, а када се ти подаци поклопе са симптомима, онда је информација комплетна и може да се постави дијагноза.
Друга врста теста су ин витро тестови, када се из крви пацијента види ниво укупних или специфичних ИгЕ антитела на тачно одређене алергене, као одговор на алергију.
Увек се испитује и плућна функција, да би се видело да ли има и астме, и тек онда може да се постави сигурна дијагноза алергијског ринитиса. Ради се и брис носа на еозинофиле, који указују на алергијску реакцију у горњим дисајним путевима, а по потреби могу да се раде и друге дијагностичке процедуре.
Лекови локални и системски
Постоје лекови који се примењују локално, који директно делују на слузницу носа и наносе се када се прво испере нос сланим или физиолошким раствором. У питању су интраназални кортикостероиди, савремени лекови без значајнијих нежељених ефеката, спрејеви који се наносе директно у нос. Постоје и антихистаминици који се такође стављају у слузницу носа, а постоји и спреј који има комбинцију ове две врсте лекова.
Антихистаминици у таблетама најпознатији су лекови против алергије, јер се највише рекламирају, па се стога и најчешће узимају у апотекама. То је системска терапија, узима се орално, иде у дигестивни тракт, потом у циркулацију, па тек онда стиже у слузокожу носа, што је ипак околни пут. Савремени антихистаминици немају седативни ефекат, али старије генерације ових лекова имају такво дејство и стога се не препоручује управљање возилом када се пију ови лекови. Зато је јако важно да пацијенти дођу код лекара и добију терапију која им треба и која им одговара, јер је много лекова из исте групе, али имају различите ефекте – упозорава др Хромиш.
Некада се пацијентима дају депои кортикостерода, односно ињекције које добијају на три до четири недеље. Оне смањују тегобе, али могу озбиљно да наруше рад надбубрежне жлезде и данас та терапија није индикована за лечење алергије. Др Хромиш наглашава да се и сада повремено прописује терапија кортикостероидима, али уз примену таблета које имају краће дејство и мање су штетне за наш организам. Ова терапија примењује се код најтежих облика алергије, али се даје само под контролом лекара и никада не сме да се узме на своју руку.
Имунотерапија отклања узрок
У Институту се примењује и имунотерапија, једина узрочна терапија, када се лечи узрок болести. Пацијентима се дају мале дозе алергена, да би научили имунски систем да их препозна као безопасне и да не ствара антитела. Постоје две врсте имунотерапије: једна је поткожна, односно субкутана, која захтева сталне доласке пацијента код лекара, обично једном недељно или месечно, ради апликације алергена. Друга је сублингвална, и чине је капи које се стављају под језик. Пацијенти ту другу терапију узимају сами, те је стога конфорнија за њих, а узима се по шеми коју лекар одреди. Циљ имунотерапије је да се симптоми битније смање или да нестану, као и да се смање лекови који се узимају. И субкутана и сублингвална терапија узимају се три године, а очекивани ефекти лечења нису само за време примене, већ и дугорочно, у трајању од пет до осам година.
Нажалост, имунотерапија не може да се примени код свих пацијената, а већи успех у лечењу постиже се ако је у питању један алерген, него више њих. Терапија почиње зими, када нема полинације – наводи др Хромиш.
Три нивоа превенције
Превенција алергијских болести је тешка, а данас се говори о три нивоа превенције: примарном, секундарном и терцијарном. Примарна превенција представља покушај спречавања развоја саме болести, а њоме се спречава да дете добије склоност ка алергијама. Зато се деци даје здрава храна, избегава се пушење у њиховом присуству и не даје се храна која је алергена. Трудницама и дојиљама саветује се избегавање високоалергене хране, као што су риба и кикирики, јер се коз плаценту преносе алергени, као и кроз мајчино млеко, а то повећава шансу за настанак алергије. Мајкама се саветује да што дуже доје децу, да што касније уводе дохрану, као и да што касније уводе високоалергену храну у исхрану деце, обично након друге године живота.
Секундарна превенција подразумева испољавање болести код особа које су већ развиле преосетљивост, односно имају ИгЕ антитела на неки алерген, али још увек немају симптоме болести, па према томе ни алергијску болест. Првенствено се саветује избегавање алергена на који су преосетљиви, а потом и бављење спортом, избегавање задимљених просторија и слично. Терцијарна превенција спроводи се када се болест већ испољила, а подразумева проналажење узрочника и његово избегавање, едукацију пацијента, примену медикаментозне терапије, као и здрав начин живота.
Др Хромиш истиче да постоји орални алергијски синдром, када особе које имају поленску алергију, имају и алергију на храну, најчешће на коштуњаво воће и неко свеже воће и поврће. Њима се јавља свраб, пецкање, чак и оток усана, непца, језика, ресице.
То је укрштена реакција алергена полена и алергена хране, јер алергени хране јако личе на алергене полена, па се имунски систем збуни. Реакција је најчешће локална, али може да буде и системска, те да се јави озбиљнија алергијска реакција, или чак анафилактички шок, што је животно угрожавајуће стање. Често се јавља реакција и приликом конзумирања свежег воћа и поврћа, али она изостаје када су те намирнице термички обрађене. Зато људи не могу, на пример, да једу свеже јабуке, али могу компот или колач с јабукама. Радимо и тестове ин виво за укрштене алергије, на кожи, сличне прик-тестовима. Најчешће су људи алергични на полен брезе осетљиви на јабуку, брескву, крушку, лешник и шаргарепу, код алергије на траву могу да се јаве реакције на зелену салату, спанаћ, наранџу и остало јужно воће, а код алергичних на амброзију јавља се алергија на краставац и банане – каже др Хромиш.
Трчати, али не по парку ујутро
Када су у питању алергије, нема званичних препорука за исхрану која би могла позитивно да утиче и смањи тегобе особама с алергијским реакцијама. Корисно је да људи конзумирају такозвану медитеранску храну, да се пије доста воде, једе свеже воће и поврће, јер је оно антиоксидант и има много витамина Ц и Е. Саветује се и риба, јер има омега-3 масне киселине, које имају антиупално дејство, али то, наравно, не важи за укрштене алергије. Препорука свима је да се баве физичким активностима, да их прилагоде својим способностима и могућностима, али да се не трчи по парку ујутро, када је највише полена у ваздуху.
Више здраве хране, мање загађења природе
Добро би било да је мање загађења природе, да се околина више уређује, као и да се корови униште пре цветања, јер се полен преноси и ветром, па је важно да се коров уништава и у приградским насељима. Сви заједно треба да постанемо свесни да не треба да загађујемо и трујемо земљиште и околину и не користимо пестициде. Пушење треба избацити, не препоручује се храна која има адитиве, вештачке боје и ароме, јер су они високоалергени. Треба нам што више здраве хране, а мање индустријализације и онда ће нам бити боље – поручује др Хромиш.
На свакој грињи 21 алерген
Многи људи алергични су на гриње, а оне су паразити из рода зглавкара, налазе се и у теписима, завесама, играчкама и свом тапацираном намештају. Осим изумрлим ћелијама нашег организма, гриње се хране и осталим органским материјама: честицама брашна, тестенине, а остаци перутања људске коже њихова су главна храна. На свакој грињи налази се 21 алерген.
Избегавање алергена уместо лечења алергије
Први корак у терапији је избегавање алергена. Зато је добро да се прате сајтови на којима се објављује ниво алергена у ваздуху. Концентрација алергена највећа је у раним јутарњим сатима, те би тада требало избегавати изласке из куће и шетњу по парку. Кућни љубимци на длаци доносе алергене, које онда отресу, те их не треба изводити у јутарњим сатима. Веш не треба да се суши напољу, јер ће бити пун полена. Прозоре у колима треба држати затворене. Није добро кућу проветравати у раним јутарњим сатима, а ко има клима-уређај, треба да га користи. После доласка споља требало би се пресвући, истуширати, а по могућству и опрати косу. Не треба шетати када је ветар, јер он може да донесе полен и с удаљености од 100 километара, а концентрација полена највећа је када је суво, топло и ветровито.
Добро би било да се избаце теписи и завесе, као и да се редовно перу и одржавају прекривачи на креветима.
Прашину треба брисати влажном крпом, да би се све покупило, а подове џогирати.
Нос би требало испирати физиолошким раствором или сланим раствором у спреју који може да се купи, а може и да се направи тако што се у једном литру воде прокува кашичица соли и тиме се испира нос. Хигијена носа јако је важна и требало би да се ради више пута дневно. Тек на тако чисту слузницу могу се нанети лекови.
Како знати да није прехлада
Алергија се често меша с инфекцијом горњих дисајних путева, те је људи погрешно лече антибиотицима. Симптоми могу да буду исти – запушен нос, свраб у грлу и очима, сузе, слабост, поспаност, главобоља, оток капака, сузење очију. Међутим, ако се симптоми понављају дуже од седам дана и нема температуре, постоји сумња на алергију и потребно је да се људи јаве лекару – упозорава др Хромиш и напомиње да може да се јави и звиждање у грудима, што је први симптом астме, а људи то често занемаре или припишу прехлади.
Љ. Петровић
Добро јутро број 565 – Мај 2019.
