Nedavna istraživanja pokazala su da aronija ima direktan pozitivan uticaj na borbu protiv gripa i bakterijskih infekcija u crevima i respiratornom traktu. Stoga je korišćenje aronije u ishrani važna preventivna meru tokom sezone gripa.
Istraživanja su direktno povezala aroniju i njihov sadržaj antocijanina sa smanjenjem rizika od nastanka raka debelog creva.
Rafovi u apotekama prepuni su vitaminskih suplemenata, za koje se daje mnogo novca. Ali, na Rudniku su osmislili zdravu kapsulu, koja samo izgledom podseća na farmaceutske, a koja sadrži prah od aronije.
Aroniju mnogi smatraju najzdravijim voćem na svetu, koje pruža više zdravstvenih koristi nego bilo koja druga supernamirnica. Kod nas je najpoznatija crna aronija. Ovo voće potiče iz Severne Amerike, ali se danas uzgaja i ceni širom sveta, pa i u Srbiji.
Momčilo Paunović iz varošice Rudnik, smeštene na istoimenoj planini, uzgaja aroniju na svom imanju. Jedan od njegovih prirodnih proizvoda, načinjenih u kućnoj radinosti, jeste i prah od ovog voća.
Sok, ekstrat, prah – sve je lek
- Aronija je van sezone najčešće dostupna u obliku soka, ekstrakta i u prahu. U bilo kom obliku da se koristi, delotvorna je. Sveže ubrane bobice aronije imaju sadržaj šećera od oko 20 procenata. Ovu slast kompenzuju visoke količine tanina, odgovorne za kiseo i opor ukus aronije. Zbog toga je svi više vole u nekom drugom obliku. Mnogi se pitaju kako se koristi aronija, postoji li dnevna doza i koliko bobica dnevno smeju da pojedu? Sve zavisi od telesne građe, ali prosečna optimalna količina je 30-ak bobica aronije dnevno. Ukoliko se koristi aronija u prahu, u obliku kapsule ili u obliku tečnog ekstrakta, preporučena dnevna doza je 150 do 400 miligrama, a uzima se nakon obroka – kaže Paunović.
Bočica puna zdravih bobica
- Prah je stopostotni mleveni ostatak od hladnog ceđenja aronije iz organske proizvodnje. Suvi ostaci od presovanog soka se melju, ali u njemu su svi hranljivi sastojci kao kod cele bobice. U prahu su i sitne semenke i kožica bobice aronije, gde, ustvari, ima najviše vitamina i minerala. Prah je sitno mleven i po strukturi podseća na kafu. Može da se koristi za čaj, ali i kao dodatak za musli. Može da se pomeša s jogurtom, da se dodaje hlebu ili kolačima. Primena je zaista raznovrsna – kaže Momčilo Paunović, automehaničar u penziji, koji se iz hobija bavi uzgojem organske aronije i borovnice.
Momčilo je prvo pakovao prah u obične kese, a onda se dosetio kako bi sadržaj lekovitih bobica mogao da nam bude dostupan u svakom trenutku. Smestio ga je u farmaceutske kapsule.
- Svakom kome je stalo do zdravlja preporučujem dnevnu dozu aronije kao dodatak ishrani, za lečenje, ili za podizanje imuniteta. Razmišljao sam koliko je nepraktično nositi prah u kesici, pa sam odlučio da napravim dnevne doze i upakujem ih u kapsule. Liče na medicinske, ali u njima je prah, napravljen u kućnoj varijanti. Stavite kapsule u bočicu i u svakom trenutku, bilo da ste na poslovnom putu, odmoru ili u gostima, možete da je popijete – kaže Paunović.
Malo kalorija, puno vitamina i minerala
Zbog čega je aronija važna u ishrani i zašto je preporučuju? Sto grama svežih bobica ima tek oko 50 kalorija. Ali, one su jedan od najbogatijih izvora antioksidantnih flavonoida antocijanina među žbunastim bobicama. Takođe, aronija sadrži visok nivo minerala i vitamina, a kora njene bobice sadrži dijetetska vlakna.
Ovo bobičasto voće odličan je izvor mnogih antioksidantnih vitamina, poput vitamina C, A, E, beta-karotena i folata. Obiluje mineralima kao što su kalijum, gvožđe, mangan. Sto grama sveže aronije čini 35% dnevno preporučenog unosa vitamina C.
Prednost aronije je što može da se uzgaja u dvorištu ili bašti, te svako od nas, ko ima i najmanji prostor na raspolaganju, može da uživa u njenim svežim bobicama. Aronija stiže na zrenje krajem leta ili početkom jeseni. Tada bobice mogu da se jedu sveže sa grma, a višak je moguće preraditi na mnogo različitih načina. Bobice mogu da se osuše ili zamrznu, da se od njih ocedi matični sok, pravi džem ili vino, a ostatak da se pretvori u prah.
- Aronija kao lek ima niz prednosti, zahvaljujući antioksidativnom, protivupalnom i antibakterijskom dejstvu. Koristi se za poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja i za sprečavanje rizika od nastanka mnogih bolesti. Zato je dobro imati je uvek pri ruci – dodaje Momčilo Paunović.
Dug spisak blagotvornih uticaja
Plodovi ove čudesne biljke poboljšavaju varenje, mogu da pomognu protiv zatvora, dijareje, grčeva, nadimanja i želudačnih tegoba. Organska jedinjenja, sadržana u aroniji, takođe štite creva od opasnih bakterija. Istraživanja su direkzno povezala aroniju i njihov sadržaj antocijanina, sa smanjenjem rizika od nastanka raka debelog creva.
Aronija je odlična za krvnu sliku i preporučuje se kao dodatak ishrani svima koji pate od anemije. Antioksidansi u aroniji smanjuju oksidativni stres u mozgu, čime se smanjuje rizik za pojavu Alchajmerove bolesti, demencije i drugih kognitivnih poremećaja povezanih sa starenjem, te bi korišćenje bobica u bilo kom obliku bilo delotvorno.
Kažu da je aronija jedna od namirnica koja štiti imunitet. Vitamin C u aroniji stimuliše aktivnost belih krvnih zrnaca i ključna je komponenta u proizvodnji kolagena. A upravo je kolagen neophodan za rast i obnovu tkiva, organa, krvnih sudova i ćelija, dok bela krvna zrnca funkcionišu kao prva linija odbrane organizma.
Karoteni koji se nalaze u bobicama aronije, mogu da smanje oksidativni stres u očima. Tako se sprečava pojava makularne degeneracije i usporava ili sprečava razvoj katarakte.
Pravo vreme za sadnju
Sadnja sadnica sa golim korenom može se obaviti u periodu mirovanja biljke, od novembra do aprila, pod uslovom da zemlja nije smrzla i da vegetacija još nije počela. Sadnja kontejnerskih sadnica, u saksijama, moguća je tokom cele godine. Aronija se sadi na razmaku od 1,5 do 2 m u redu. Prilikom sadnje treba kopati rupe dimenzija 40x40x40 cm. Pre postavljanja sadnice u rupu koren treba skratiti, a posađene biljke obilno zaliti. Aronija sporo raste i prorodi tek u trećoj godini. Cveta početkom maja, a berba je u avgustu i traje oko mesec dana.
Zreli plodovi ne trule, nisu crvljivi i teško otpadaju, tako da mogu ostati na biljci i do mesec dana po sazrevanju, a da pritom ne gube na kvalitetu. Dobra osobina aronije je redovna rodnost. U prvoj godini daje 0,3 do 0,5 kg po biljci. Od 5. do 7. godine s jednog grma može da se dobije 8 do 10 kg, a u devetoj i desetoj godini, u punoj rodnosti, prinos je i do 15 kilograma po biljci.
Potsdam potvrdio Momčilovu metodu
Bobice aronije lekovitim svojstvima poboljšavaju izgled kože. Naime, stres utiče na kožu i starenjem se dobijaju bore i staračke pege. Antioksidansi u aroniji mogu da spreče ove simptome starenja i zatežu kožu. Kalijum u aroniji ima blagotvoran uticaj na zdravlje srca. Opuštanje krvnih sudova i arterija povećava protok krvi, krvni pritisak opada, a mogu se smanjiti šanse za nastanak srčanog i moždanog udara.
Nedavna istraživanja pokazala su da aronija ima direktan pozitivan uticaj na borbu protiv gripa i bakterijskih infekcija u crevima i respiratornom traktu. Stoga je korišćenje aronije u ishrani važna preventivna meru tokom sezone gripa. Aronija se povezuje s regulacijom insulina, sprečavajući nagle skokove i opadanje njegovog nivoa u krvi, što može biti veoma opasno za one koji boluju od dijabetesa.
B. Nenković
Dobro jutro broj 575 – Mart 2020.
