За азалеје кажу да су најлепше и истовремено најделикатније зимско цвеће. Они који одлуче да их имају у дому, морају бити спремни на многобројне захтеве. Потребно им је пуно неге, нежности и стпљења и с њима није лако. Изузетно споро расту, те представљају праву драгоценост у свету биљака. Заузврат, за велики труд власнике награђују дивним, елегантним цветовима, који су симбол прве љубави и ватреног темперамента.
Пише: Биљана Ненковић
Азелеја је вишегодишњи цветни грм из породице родондендрона, пореклом из Јапана. Може да нарасте до једног метра у висину. Листови су јој овални и јако зелени, сјајни, са браонкасто-црвенкастим длачицама. Није отпорна на хладноћу и у нашим крајевима не може да презими у башти, али лети мора да се пресади у врт, јер је то једини начин да се одржи за наредну годину, када се поново уноси у собу.
Каприциозна лепотица
Међутим, то није једини каприц азалеје. Воли влажан ваздух, те током зиме мора најмање једном дневно да се прска, али меком водом. У супротном, изгубиће лишће.
Од децембра до марта стрпљивог узгајивача почасти прелепим, ружичастим цветовима. Искуснији узгајивачи тврде да је готово немогуће одржати све пупољке до цвета, а коме биљка процвета и наредне године, сматра се правим срећником. Азалеја воли богато тресетно тло. Када није у пуном цвату, треба је држати у соби која се не греје, али близу прозора. Чим се пупољци отворе, ваља је пребацити у топлију собу, опет близу прозора, али никако је не стављати изнад радијатора.
Ту није крај прохтевима! Сунчеви зраци не смеју директно да падају на биљку, јер ће одмах пропасти. Треба је заштитити и од промаје и великих разлика у температури. Прецветале цветове треба редовно уклањати, како биљка не би трошила енергију на стварање семена. На време треба уклањати све изданке са стране. Уколико се закасни с овом мером, почеће да одбацује лишће. Тек када прецвета, треба пустити младе изданке. У пролеће је треба пресадити и изнети у башту на место заштићено од сунца и ветра и надати се најбољем.
