Последњих година бадеми се све више користе у исхрани. Здрави су, а бадемово млеко је веома популарно на тржишту.
Мало је познато да се бадеми узимају пред спавање и да су корисни за добар сан. Ипак, треба се консултовати са лекаром, јер понекад орашасти плодови могу да изазову алергијску реакцију.
Потичу из Ирана и узгајају се већ око 5.000 година. Претпоставља се да је човек култивисао први бадем још у бронзано доба у областима централне Азије, данашње Јерменије, Азербејџана, Ирана. Касније су се гајили дуж целог источног Медитерана.
Постоји неколико врста бадема, а у исхрани се користи слатки, јер горки садржи цијанид који је отрован. У Србији расте и дивљи бадем, а најпознатија врста је степски бадем, који расте у Делиблатској пешчари.
У гробници египатског фараона Тутанкамона пронађени су бадеми. Римљани су их бацали на младенце јер су веровали да доносе плодност.
Корисни су због хранљивих материја и богат су извор мелатонина, хормона који регулише спавање. У бадемима се налази и триптофан, есенцијална киселина коју не производимо природним путем, већ је уносимо у наш организам храном.
Триптофан нашем телу помаже да заспимо тако што производи сератонин, хормон који утиче на расположење и осећај среће. Бадем је богат и магнезијумом, антиинфламаторан је и богат антиоксидансима, па је одличан за јачање имунитета.
Извор: РТС
Фото: Pixabay
