Суштина духовног развоја једног народа на најбољи начин се разуме проучавањем његових обичаја, а обичаји су се највише одржали током празника, нарочито приликом прослављања Божића и Бадњег дана. Православни верници, чија црква поштује стари јулијански календар, 7. јануара прослављају рођење Исуса Христа, то јест Божић, док се дан раније празнује Бадњи дан/вече. Тога дана, 6. јануара, одржали су се бројни обичаји који се преносе са колена на колено – сеча и паљење бадњака, уношење сламе и печенице, пијукање, прављење чеснице…
Бадњи дан најављује један од највећих хришћанских празника – Божић, а уједно представља и последњи и најстрожи дан божићног поста. Празник је назив добио по бадњаку, који се на тај дан сече и пали.
Бадњак
Зависно од тога о ком делу Србије је реч, секу се различити бадњаци – у западном делу наше земље се тако, на пример, бира између младог храста или букве, док се у источној Србији углавном сече цер. Обичај, који је очуван у неким крајевима наше земље, јесте тај да се из шуме доноси онолико бадњака колико има мушких чланова у породици.
Рано ујутро, још пре изласка сунца, домаћин са синовима одлази у шуму да сече бадњак. Бадњак се сече секиром укосо, а онај ко га сече треба да буде окренут ка истоку. Према народном веровању, бадњак мора да се посече са три снажна ударца, а уколико га секира за та три пута не пресече, довршава се ломљењем или увртањем, сукањем. Стабло или грана треба да буду толики да их домаћин може донети кући на рамену. Када се донесе кући, бадњак се усправи и остави поред улазних врата, а увече свечано уноси у дом.
Бадњак има снажну симболику – представља оно дрво које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини када се родио Исус Христ.
Бадњак се у кућу уноси када падне мрак, на Бадње вече, а после се уносе и слама и печеница, о чијим симболикама ће касније бити више речи. Уноси га домаћин, куцајући на врата док остали укућани питају „Ко је?“. Домаћин одговара да бадњак долази у кућу и поздравља их са „Срећно Бадње вече“, а домаћица га дочекује сипајући по њему жито из сита. Домаћице, наиме, у току Бадњег дана, у сито стављају различите врсте житарица, јабуке и суво воће.
У прошлости се једним делом бадњака ложила ватра, док се други део остављао за положајника који би га палио сутрадан, на дан Божића. Такође, у домаћинствима се практиковало да се бадњак, када прегори, односи у штале и торове. Паљење бадњака има снажну симболику – сви присутни се загревају љубављу а светлошћу ватре терају се ствари које их тиште.
У градским срединама се бадње дрвце или гранчица најчешће купују на пијаци, а неретко су окићени пресним или сувим воћем и бомбонама.
Слама
После бадњака, на Бадње вече у дом се уноси слама и печеница. И уношење сламе је обичај који је везан за рођење Исуса Христа – симболизује се слама на којој је рођен Спаситељ, а уношење сламе означава уношење Божијег благослова.
Слама се посипа по целој кући, испод и око стола за ручавање. У кућама са децом домаћице у сламу сакривају разне слаткише, воћке и ситне поклоне које деца траже и успут пијучу као пилићи. По старим обичајама слама је расута по поду, испод стола, стајала све време током Божића. У градским срединама слама је симболично привезана црвеним концем за бадњак.
Печеница
На Туциндан, 5. јануара, чим сване јутро ватра се ложи и уз њу се приставља печеница. Најчешће је реч о прасету или јагњету, а другачије се назива веселица. Према старом веровању, двојица мушкараца који печеницу носе на ражњу, приликом уласка у кућу морају најпре закорачити десном ногом. Приликом уношења печенице, домаћице посипају исту и оне које је уносе житом и воћем из сита. Када се унесе у кућу печеница се наслања на источни зид, а једе се сутрадан, на Божић, јер се током Бадњег дана пости.
Чесница
У многим домовима се на Бадње вече меси чесница – у различитим крајевима припрема се и декорише на различите начине, али је увек од белог брашна и садржи онолико делова колико има укућана. На Божић се чесница прелива вином, окреће као славски колач и ломи, а оног у чијем делу чеснице је новчић, према народном веровању, пратиће срећа и новчани добитак целе године. У воћарским крајевима, домаћице су тесто које им је остајало на рукама приликом прављења чеснице стављале на воћке које слабо рађају, како би у следећој вегетацији биле плодне.
Чесница се у Војводини спрема од лиснатог теста, меда и ораха, и подсећа по саставу на баклаву, само што је сувља. У неким породицама, поред овакве чеснице меси се и божићни хлеб и украшава као за славу. На Бадњи дан месе се и пеку посни хлебови – Бадњак и Здрављак, како би кућа била здрава и весела.
На Бадње вече кади се кућа – ово симболизује смирну и тамјан који су донешени као дарови новорођеном Исусу. По православном обичају на Бадњи дан се враћају дугови и позајмљене ствари.
Бадњег дана се пости: на трпези се традиционално налази риба, кромпир салата, посни пасуљ, пита од кромпира или купусник, орашасти плодови и сушено воће.
Тања Пролић
