ЛЕКОВИТЕ БИЉКЕ У ВАШЕМ СТАНУ
Вегетација је завршена, поврће и једногодишње лековито и зачинско биље убрано, уклоњени сви остаци, посејане или посађене биљке које подносе ниске температуре, или леје припремљене за нову, пролећну сетву. Остале су вишегодишње лековите и зачинске биљке којe се могу преселити у стан, у жардињере на прозорској дасци. Могу се посејати, а боље је да се ожиљени делови, “пелцери“ пресаде у саксије и тако добију готове биљке које ће се током зиме користити као свеже зачинске или лековите и од њих припремати чајеви, варива, салате…
Међу првима су љуте папричице и минијатурни чери парадајзи разних боја и облика. Осим што им је потребно светло, важно је да се редовно заливају и прихрањују органским ђубривом. Најприкладније је неко пелетирано ђубриво које се додаје у малим количинама или се раствори у води којом се заливају саксије и жардињере.
Босиљак можете пресадити из баште
Услове које пружа жардињера на прозорској дасци добро подносе и босиљак, оригано, жалфија, нана, мајчина душица, мирођија, лаванда, рузмарин. Нана је најтолерантнија на сенку, али јој дневно треба барем неколико сати директног светла, док босиљак и мирођија имају највеће потребе за топлотом.
Босиљак се за узгој у жардињери може пресадити из баште. Од одрасле биљке ваља откинути гранчицу, ожилити и посадити у саксију или жардињеру, а листови с таквих биљака се могу користити током четири месеца. Можете га и посејати, то је најдужи пут, али с таквих биљака домаћице најдуже беру листиће. Биљке се сеју, расађују или саде у готову смешу супстрата, или се она прави од мешавине тресета и хумуса који се може заменити кокосовим влакнима, у односу 2:1. Пре сетве семе треба држати неколико сати у раствору калијум перманганата, врбовог чаја или неког бакарног фунгицида.
Да бисте били практични, за овакву производњу бирајте мање робусне сорте босиљка. Можете одабрати обичан љубичасти с аромом бибера, користи се свеж у салатама, маринадама, љубичасти „јереван“ опорог укуса с мирисом бибера, љубичасти „тулси“ – оплемењује јако зачињена јела, „вијетнамски“ – због интензивне ароме и слаткастог укуса идеалан је додатак салатама, затим ситнолисни грчки који је укусан додатак многим јелима, „италијански“ или „ђеновски“ има веома јак укус аниса, што га чини обавезним додатком италијанском песту.
Мирођији прија „фајтање“
Најприкладније место за постављање жардињере са мирођијом је прозор који је окренут на југ, јер тамо има довољно светлости. Ако су прозори заузети, може да послужи и даска од оног који гледа на север, под условом да се обезбеди додатно осветљење.
Мирођији одговара растресито, неутрално земљиште богато свим хранљивим материјама. Најприкладнији су супстрати који се користе за производњу поврћа. Може и да се направи мешавина тресета, баштенске земље, хумуса и речног песка. Мешавину коју домаћица сама припрема потребно је дезинфиковати. Најчешће се то ради у рерни у којој се смеса држи пола сата на 90 степени. Сеје се у широку жардињеру дубине преко 20 цм. Да би што пре исклијало, семе се прво два-три дана држи у топлој води која се, ради одржавања температуре, често мења, обично сваких пет сати.
После сетве жардињера се покрије пвц врећом да би се створили услови као у пластенику. Док се не појаве клијанци, врећица се свакодневно скида да би се освежио ваздух у жардињери, а када све семенке никну, она се уклања. Мирођији прија често ђубрење органским ђубривима и заливање. Сваког дана мора се проверавати влажност земљишта. Довољно је када се залива сваки трећи дан. Мирођији прија и орошавање надземног дела, „фајтање“ којим се освежавају и подмлађују ароматични листићи.
Ђубри се једном или два пута месечно. У овом послу не треба претеривати, јер ће вишак хранљивих материја успорити раст а може да доведе и до сушења. Најбоље ђубриво је пепео од чистог дрвета, уз заливање благим раствором пелетираног органског ђубрива.
За жалфију велика саксија
„Дрога“ је најпопуларнија вишегодишња сорта жалфије која може да се гаји у жардињери. Грм може да порасте до 75 цм. Листови су дугуљасти, с обострано сиво-зеленом бојом. Цветови су љубичасти с плавим одсјајем. „Мушкат“, такође, може да расте у стану. То је нешто виша сорта, која порасте до једног метра. Листови су велики с дугим петељкама, а цветови су бели, ружичасти, ретко добијају плаву нијансу.
Ова биљка тражи пуно светлости и најбоље је ако се гаји у дубокој саксији која се стави у прозор с погледом на исток или запад. Пријају јој и високе температуре, између 20 и 25 степени, али смета јој промаја. Због добро развијеног корена сади се у велику саксију, запремине 10 до 15 литара. На дно се обавезно ставе каменчићи као дренажа, а сади се у плодну, иловасту земљу која је богата азотом. Могу се користити и супстрати за кактусе уз додатак перлита, а у саксији с њом могу да расту и першун, мајоран, оригано и тимијан. Нова биљка се може произвести из семена, ожиљених резница или раздвајањем жбунића.
Од других зачинских и лековитих биљака жалфија се разликује по томе што не воли претерано заливање, с вишком влаге губи арому и укус. Препоручује се да се једном недељно комплетна саксија стави под млак туш али се прво земљиште заштити најлоном. Прија јој ђубрење. Први пут то се ради у рано пролеће органским ђубривом а касније, како биљка расте, уводе се минерална којима се прихрањује сваких 10 до 15 дана. За ову биљну врсту од великог значаја је резидба. Она утиче не само на изглед грма, већ и на квалитет зелене масе. Орезује се у размаку 18 до 20 месеци, а за овај посао довољне су само оштре баштенске маказе.
Пише: Светлана Мујановић
