Предузеће „Потисје-Бечеј“ спровело је низ превентивних активности у циљу спречавања пожара на депонији. Осим термовизијског снимања тела депоније, које је рађено и прошле године, у 27 биотрнова распоређених на око 4 хектара, убачен је суви лед.
Реч је о пилот пројекту који „Потисје-Бечеј“ спроводи са компанијом „Линде гас“ у циљу хлађења тела депоније и спречавања настанка пожара.
„Седам пуних година, од када је овај менаџмент на челу, депонија у Бечеју није горела. Наша предност је та што имамо 27 активних биотрнова, што многе депоније немају. Биотрн служи за екстракцију депонијских гасова. Укратко, то је перфорирана цев која иде доле до земље, а око ње је насут камен. Ту када се убаци суви лед, он има где да изађе у депонију. Пре почетка ових радова, спровели смо термовизијско снимање тела депоније и планирамо да га поновимо после неколико дана како бисмо имали резултате и како бисмо знали за колико степени смо смањили температуру. Између осталог, на тај начин што се суви лед претвара у угљен-диоксид, одузима се кисеоник па ћемо тако елиминисати и глодаре који живе на депонији. Неће моћи да праве метанске џепове, односно гнезда и рупе у телу депоније. Наше предузеће је прво и за сада једино у Србији које ово ради, а вероватно је тако и у ширем региону“, казао је директор предузећа „Потисје-Бечеј“, Золтан Фејеш.
„Ослонили смо се на физичке особине угљен-диоксида. Пошто на депонији у Бечеју постоји довољан број биотрнова, лако можемо да дођемо до дубљих слојева отпада. На тој дубини можемо да елиминишемо и кисеоник, топлоту и запаљиве гасове, што је потребно да се формирају пожари. Ово је превентивна мера како не би дошло до паљења гасова који се формирају распадањем органских материја. Угљен-диоксид који убацујемо је јако хладан, он је минус 76 степени. На тај начин одузимамо енергију која је потребна за почетно паљење отпада у тим нижим слојевима. Уједно, угљен-диоксид како прелази у гасно стање он врши промену своје запремине, те на тај начин вршимо инертизацију, избацивање запаљивих гасова и кисеоника“, објашњава Тамаш Сабо, менаџер техничких апликација „Линде гас“ Србија.
Иначе, прелиминарни резултати термовизијског снимања показују да температура тела депоније не прелази 30 степени. Опасност од пожара постоји оног момента када се у телу депоније детектује температура између 65 и 70 степени. То може да значи да пожар постоји или да је у зачетку. Такође, води се рачуна и о превенцији пожара на отвореном, па је тако трава на рубу депоније попрскана са течношћу на еколошкој бази која спречава да дође до запаљења.
Правилно одлагање отпада такође има важну улогу у спречавању пожара. У „Потисју“ кажу да се између слојева смећа насипа земља, управо због мање концентрације и обима запаљивих материја.
За превентивне активности „Потисје-Бечеј“ годишње издваја око 300.000 динара, што је далеко мање средстава од оних која би била потребна у случају пожара на депонији, док би последице загађења животне околине биле немерљиве.
„Истина, то је пуно пара, али је сто или хиљаду пута мање него што би коштало месец дана да се гаси једна оваква депонија ако се упали. Сваки динар уложен у превенцију се стоструко враћа на другој страни“, закључио је Фејеш.
Зорана Љубојев
