Piše: Biljana Nenković
Beograđanin Nikola Draganić, sa završenim ekonomskim fakultetom i dve više škole, zaljubljenik je u svoje malinjake na obroncima Jelice i danas živi u Guči. Radi u sudu u Čačku, a slobodno vreme provodi u voćnjacima, cedi sokove od maline i budimke i gaji prepelice i pravi inkubatore za njih. Mnogi će olako reći – blago njemu, uspeo je preko noći, ali Nikola kaže da je ta „noć“ kod njega trajala dvadeset godina.
Odrastao je i školovao se u Beogradu, član je Mense, aktivno je trenirao boks, atletiku i fudbal… Prvi novac zaradio je još kao dvanaestogodišnjak, kada je sa dedom prodavao voće i povrće na pijaci u beogradskom naselju Braće Jerković. U 19. godini počeo je da gaji prepelice za sebe, jer su mu doktori tada zbog malokrvnosti preporučivali prepeličja jaja.
Ulagao sve što je zaradio
– Može se reći da mi je lepo išlo u životu do pred kraj 2009. godine. Tada je firma u Beogradu u kojoj sam radio bankrotirala, lekari su mami dijagnostikovali tešku bolest, a krajem decembra iste godine izgorela nam je kuća s celokupnom imovinom. Stradala je i farma prepelica. Preko noći, ostao sam bez ičega – ispričao nam je Nikola Draganić.
Dodaje da je mnogima delovalo suludo, ali odlučio je da se preseli u rodno selo svoje supruge, s tada jednogodišnjim sinom. Početak je bio mukotrpan.
– Nisam krenuo od nule, već iz minusa. Supruga se zaposlila, kasnije i ja u Čačku, opet sam formirao jato prepelica i počeo da pravim inkubatore za koke nosilje. Posao je polako krenuo i posle tri godine bio sam na svojim nogama. Viškom novca kupio sam kuću i zemlju. Zasadio sam maline, jer je taj kraj pogodan za ovo voće. Tako sam, iako Beograđanin, postao i malinar u Dragačevu – oslikava Nikola svoj životni put.
U godini kada je cena maline pala na 60 dinara, on je tonu svog voća pretvorio u sokove, džem i liker i počeo prodaju na slobodnom tržištu.
– Nisam hteo malinu da predajem hladnjačarima, već sam uložio dodatni napor i napravio gotove proizvode. Nisam izlazio ni na ulicu da protestujem, jer nisam video svrhu. Međutim, i s prerađenim malinama sam imao nesvakidašnji problem. Ugovorio sam prodaju cele količine sirupa, ali je tom trgovinskom lancu zasmetala etiketa na ćirilici i zatražili su da je promenim. U trenutku sam pomislio da ne moram ni da im prodam, jer ne zavisim od njegove kupovine, iako duboko razumem ljude koji nemaju izbor, kao što sam ja imao. Odgovorio sam kupcu na društvenim mrežama da moju etiketu neću menjati, makar ne prodao ni jedan jedini litar – ispričao nam je naš sagovornik.
Nenamerni marketing i poklon koji se isplatio
Tako je 1.000 flaša soka ostalo na policama kod Draganića, ali je, a da toga tada nije bio ni svestan, pokrenuo nenamernu i spontanu „marketinšku kampanju“ na mrežama. Počela je prava pomama za Nikolinim sokom.
– Zvali su me iz Srbije, Bosne, Austrije. Napravio sam spisak porudžbina i tada shvatio da nemam dovoljnu količinu za svakoga. Tada sam prelomio. Sirup sam spakovao u manje flaše i svima koji su se javili poslao, ali kao poklon. Znam da sam izgubio mnogo novca, ali to mi je bila najbolja reklama za sledeću godinu, jer većina njih mi se sledeće godine javila i poručila sokove. Gajim maline na 20 ari i ne odustajem od njih. Zašto? Rano sam počeo sa svojim biznisom s prepelicama. Bio sam klinac od 19 godina koji je verovao u taj posao kada niko nije. Današnja omladina je statična, nema petlju da krene. Želim na svom primeru da pokažem da su i nemoguće stvari moguće, ako imate volju, želju za radom i verujete u to što radite. San nije nešto što vidite dok spavate, već ono što vam ne dozvoljava da spavate. Uspeh nije slučajan, već je težak rad, istrajnost, znanje i učenje, požrtvovanost i ljubav – kaže Nikola.
Što se finansijskih saveta tiče, Nikola, kao diplomirani ekonomista i čovek koji živi od sela, kaže da treba o tome dobro promisliti. On je zarađeni novac od jednog posla ulagao u drugi. Kada mu neko duguje pare, on dug kompenzuje. Profit od prepelica ulagao je u maline i druge poslove. Danas, osim prepelica prodaje i njihovo meso, jaja, ali i njihovo dimljeno meso i marinirana jaja. Pravi kaveze za prepelice i koke, a počeo je i s proizvodnjom inkubatora.
– Pravim i ceđeni sok od starih autohtonih sorti jabuka, budimke i kožare. Tih jabuka ima mnogo na području Dragačeva gde sada živim. Gajim i somborsku kaporku. U pitanju je rasa kokošaka za koju država daje subvencije. Zahvalna je za čuvanje i trenutno imam jato od 70 ptica – dodaje Draganić.
Svako zaslužuje drugu šansu
Nikola zastupa stav da svako zaslužuje drugu šansu, te je u svojoj radionici za izradu inkubatora zaposlio bivšeg osuđenika.
Posle razgovora sa članovima Udruženja za postpenalni prihvat i resocijalizaciju osuđenih lica „Novi početak“ iz Beograda, koje pomaže bivšim osuđenicima, odlučio je da pomogne.
– Kad odsluže kaznu u zatvoru, ovi ljudi praktično nemaju nikakvu šansu na slobodi. Da bi se zaposlili, uglavnom moraju poslodavcu da donesu uverenje da nisu osuđivani. A jesu! Kad su bez posla, često nemaju krov nad glavom i nemaju od čega da žive. Tada se brzo vrate kriminalu – kaže Nikola.
Bez obzira na pandemiju koronavirusa, posla ima za Draganića, ali i za bivšeg osuđenika, koji će praviti inkubatore.
– U zatvoru je usavršio stolarski zanat. Praviće inkubatore za jaja od posebne vrste vlagootpornog drveta. Neke mašine je imao, a nešto smo mu mi obezbedili. Posebno mi je zadovoljstvo što će moći da radi i za druge klijente kao stolar, da zaradi i proširi posao, baš kao što sam i ja radio – kaže Draganić.
On dodaje da nema čoveka koji bar jednom nije zažalio u životu što mu nije pružena druga šansa.
– Svi mislimo da je zaslužujemo. Zato, ako misliš da i ti drugu šansu zaslužuješ, treba da je daš i drugima. Na njima je da li će je iskoristiti.
Možemo biti srećni, iako nismo bogati
Kada ga pitaju koji mu je trenutak u životu i ovom poslu bio najteži, Nikola kaže da ima prijatelje koji, na žalost, imaju bolesnu decu.
– Imam prijatelje koji ne mogu da imaju decu, imam i one koji su izgubili najrođenije, pa kada malo bolje razmislim, nisam imao najteži trenutak u životu. Kada vam se neko požali da ima problem, pitajte ga da li su mu svi živi i zdravi, i ako potvrdno odgovori, onda i nema problem. Radite ono što vas čini srećnim, jer čovek ne može po svaku cenu da postane bogat, ali samo od njega zavisi da li će biti srećan. Ja sam baš srećan što sam malinar, što uzgajam prepelice i koke – iskreno kaže Nikola Draganić.
