У јуну повртаре чека много обавеза. Ваља се држати начела да земљиште целе године не сме да буде слободно. После скидања првог усева, треба одмах обрадити и припремити парцеле за нову производњу.
Током јуна за бербу пристиже поврће посејано или посађено у пролеће – грашак, купус и много друго. У јуну се саде купус, кељ, карфиол, келераба за јесењу, односно зимску потрошњу, а тај посао може трајати и до средине јула.
Расад купусњача има 4 до 6 листова, а с обзиром на то да оне веома добро реагују на стајњак, он се може унети плитком (летњом) обрадом земљишта.
У јуну се сади и празилук. За добијање квалитетног лажног стабла (белог) најбоље га је садити у бразде дубине 10 до 15 цм. То доприноси да лажно стабло остане бело. Расад треба да је стар 50 до 60 дана и да има 3–4 права листа. Сади се у редове на растојању 40–50 х 15–20 цм (зависно од сорте). Ово поврће треба гајити на богатом земљишту, ђубрити га згорелим стајњаком (10–15 т/ха), додавати НПК ђубриво (150–200 кг) и редовно заливати. Чим се биљке укорене (15 до 20 дана после садње), треба обавити прво прихрањивање азотним ђубривом (150–200 кг/ха) и поновити то у фази 6 до 8 листова. Празилук веома добро реагује на азот и тада даје сочно, добро развијено стабло.
Почетком јуна могу се сејати и купусњаче на њиви (директна производња из семена) или у отворене леје, када се за 30 до 40 дана добије расад за садњу у јулу. Нега посејаних и посађених биљака је обавезна, јер су то дани интензивнијег раста. Стабло и листови паприке и плавог патлиџана тек започињу раст, јер се споро регенеришу после садње. Зато парцеле под овим поврћем у јуну треба редовно култивирати а биљке прихранити први пут. Други пут то се ради крајем овог или почетком следећег месеца. Прво прихрањивање може се обавити чистим азотним ђубривом (посебно ако је слаб пораст усева), али је увек боље да се употребљава НПК ђубриво, јер паприка, плави патлиџан, лубеница и диња, захтевају доста калијума и фосфора. Прихрањивање, које се обавља растурањем ђубрива у реду, а не по биљци, треба завршити док се не развију и не затворе редове. Све поврће добро реагују на фолијарно прихрањивање које се обавиља истовремено када и заштиту усева. Посебно је значајно прихрањивање у фази заметања плодова.
С. Мујановић
Добро јутро број 542 – Јун 2017.
